Елегија (1880)
Елегија Писац: Војислав Илић |
Елегија
Хладна је јесен; и суморно вече
Над пустим пољем разастире мрак;
А студен ветар са увелим лишћем
Таласа, сече магловити зрак.
И нигде зрака од живота нема,
Пролетњи давно изумро је крас;
Кишица сипи... А из села малог
Вечерњег звона разлеже се глас...
И страхом срце учас се притаји
Гледајућ мутно на јесењи дан
Ах, шта су снови и бескрајне жеље,
Кад живот пада као тихи сан!...
1880
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 30, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.