Ромињала тиха годиница,
По липому врту Иванову,
Туда Маре паунове пасе.
Од пауна ј' прје одпадало,
Није оно прје пауново, 5
Већ је оно срце Иваново.
Умре Иве јединац код мајке,
Неда њега ни гљедати мајка,
Камо л' да ће ваље покопати.
Не копље га гди се други копљу, 10
Већ ва врту под жуту наранжу.
Питала га ј' његва стара мајка:
Бога теби драго дите моје,
Јели теби земља додијала? —
Ал чавлова даска дотискала? 15
Није мени земља додијала,
Нит чавлова даска дотискала;
Већ су мени дивојачке кљетве,
Када з дахне тада, трава сахне,
Када куне до Бога се чује 20
Вај до Бога и миле Марије.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 125.
