Девојка је своје очи клсла: „Црне очи, да ве бог убије, све гледасте, данас не видесте, куд ми драги мимо дворе прође и пронесе три младе робиње: 5 прва беше танка и висока, друга беше бела и румена, а трећа ми црно око ’маше". [1]
Вар.: Јастребов, 1889, стр. 339; Нушић, стр. 161; Мокрањац, 49; Рад. Шабић, Цар. глас. 42/1900; Дена, 1907, стр. 198, 1, 199, 2; 210, 1; Васиљевић, 329; Бован, р., 737, 746, 1353, 1454; Вук, I, 14.