Два брата (Бехар)

Извор: Викизворник

* * *


Два брата

Два се брата врло миловала,
Како су се браћа миловала:
Једнаке су хаљине резали
И једнаке атове јахали.
А кад су се браћа поженила, 5
Младе су их љубе завадиле:
Не вид'ли се за девет година.
Кад десета настала година,
Два се брата у лову састала.
Како су се браћа пожељела, 10
Под њима се добри коњи љубе.
Стар'ји братац млађем проговара:
„Хајде, брате, да кушамо љубе,
Која нас је љуба завадила;
Богме, брате, ако буде моја, 15
Ја ћу својој одсијећи главу."
Проговара беже Мехмед беже:
„Богме, брате, ако буде моја,
Ја ћу својој одсијећи главу!"
То рекоше, па се послушаше, 20
Отолен се браћа раставише.
Оде Але свом бијелу двору,
Под собом је коња разиграо.
Кад угледа Алибеговица,
Кад угледа бега Али-бега, 25
Како га је она угледала,
Још је даље пред њег’ ишетала;
Ал јој вели беже Али-беже:
„Тамо даље, моја вјема љубо!
Љут је беже, да те не окара, 30
Оштра сабља да те не обреже,
Добар коњиц да те не очепи".
Љуба се је натраг повратила.
Кад су ушли у бијеле дворе,
Кад су сјели шећер-кахву пити, 35
Проговара беже Али-беже:
„Ах, чујеш ли, вјерна љубо моја!
Хоће ићи беже Мехмед беже,
Хоће ићи неком у сватове,
Па ми ишће коња и хаљине 40
И са њима свијетло оружје,
Шта ти велиш, бисмо ли му дали?"
Њему вели пребијела љуба:
„Подај, беже, великог ти бога.
У мен’ има алем камен драги, 45
Даћу њему алем камен драги,
Нек се сјаји међу сватовима,
Баш к’о мјесец међу звијездама!"
Беже љубу по рамену плешће:
„Хај, аферим, драга душо моја! 50
Ти се сјала међу кадунама,
Баш ко мјесец међу звијездама."
Тад Али-бег коња узјахао,
Поврати га у гору зелену,
Све он каже бегу Мехмед бегу, 55
Све он каже што му љуба рекла.
Оде Мехо свом бијелу двору,
Под собом је коња разиграо.
Кад угледа Мехмедбеговица,
Кад угледа свога Мехмед бега, 60
Како га је она угледала,
Још је даље пред њег’ ишетала;
Ал јој вели беже Мехмед беже:
„Тамо даље, вјерна моја љубо!
Љут је беже, да те не окара, 65
Оштра сабља да те не обреже,
Добар коњиц да те не очепи!"
Љуба се је натраг повратила.
Кад су ушли у бијеле дворе,
Кад су сјели шећер-кахву пити, 70
Проговара беже Мехмед беже:
„Ах, чујеш ли, драга љубо моја!
Хоће ићи беже Али-беже,
Хоће ићи неком у сватове,
Па ми ишће коња и хаљине 75
И са њима свијетло оружје,
Шта ти велиш, бисмо ли му дали?"
Мехмед бегу љуба проговара:
„Ако дао, теби не ваљало,
Кам' његово? — остало му пусто!" 80
Кад то чуо беже Мехмед беже,
Он потеже сабљу димискију:
Махну сабљом и десницом руком,
Својој љуби одсијече главу,
Однесе је милом брату своме — 85
Све му каза што је и како је.
Тад се браћа братски помирила
И даље се вазда миловала.


Референце

Извор

Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 452-454.