Из Викизворникa — слободне библиотеке
| песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Госпођици Л.
Мудраци су приносили дара:
Смирну, злато, цару јудејскоме;
И ја дарак цару носим своме:
Ево прими — песму из недара!
Код тебе се мени рај отвара,
Ти си, једна, драга срцу моме —
Па нек судба громке прска громе,
Нека облак моје небо пара:
Ти с' осмехнеш — мени сунце сине;
Ти прозбориш — свете су истине;
Ти где стојиш — Бог је са висине!
Па нашто ми страх срцу да својим,
Зашто да се преке згоде бојим,
Кад, спрам тебе, поред Бога стојим?
 |
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 130 година.
|
- ↑ Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
- ↑ Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 19.
