Води коло Томашевић Јово Ког не плаши пушка ни олово. Јуначка га породила мајка, Не боји се мрака ни облака. Усташе се по селу не шире, 5 Већ к’о миши из зидова вире. Из зидова сипа ватра жива, Јовица их на мегдан позива.
