Вечита хармонија
Вечита хармонија Писац: Војислав Илић |
На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом,
Силази Дијана светла. Из своје вечите урне
Безбројне милијарде звездица по небу сипа.
У струји вечитог мира
Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом,
Кô Еолова лира.
Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!
Вечити склад и покој нек блаже немир твој;
И дух, запојен њима, да крила слободно шири
По тавној ноћи тој.
28. јул 1888.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 96, 2. књига, Вук Караџић, Београд.