...
Тад повуче ту Јанкову сабљу,
Па појури тридесет делије.
У делије јуриш учинила,
Све делије по друм потикала,
Арамбашу старог погубила.
Тад си приђе Јанку младожењи,
И узеде његове чекије,
Убоде се у то клето срце:
„Лежи, душо, с Јанка да лежимо,
Ако нисмо на живот живели,
Е да би се душе саставиле!“
Напомена
Стана Трајковић, Вина. Уз совру (данас седељачка). Текст допунио Душан Јовановић.
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 115.