Жури, жури сетна
Та водица јадна
Слушај, како пита:
Што си тако ладна!
Шушти ветар, шушти,
Без цвета ливадна,
К'о да шумом тужи:
Што си тако ладна!
Облаци се ломе
Са врха и са дна,
Хеј, нечујеш дрхат:
Што си тако ладна!
Груд ми већма пали
Све ватра ненадна -
Ох кажи ми, кажи,
Што си тако ладна!...
Извор
Часопис "Даница", 1861. стр. 188
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.