Везак везла Оцињка ђевојка
На највишој кули од Оциња,
Везак везла, у море гледала,
У мору је једра сагледала,
Те старицу мајку дозивала: 5
„О старице, мила моја мајко!
„Што се оно у мору бијели?
„Ил' су ловци, или су трговци?
„Али моја браћа од Оциња?“
Старица јој говорила мајка: 10
„Нит' су ловци, нити су трговци,
„Него твоја браћа Оцињани,
„Они носе Липа Перашкога,
„И у грбу Вицковића Муја.“
Кад зачула Оцињка ђевојка, 15
Ђерђевом је о тли ударила,
Она пође к мору дебеломе.
Па се моли брату рођеноме:
„Дај ти мене Липа Перашкога,
„И у грбу Вицковића Муја, 20
„Бацићу га у дно од тамнице,
„Морићу га и глађу и жеђу.“
Брат је сеју своју послушао,
Дарова јој Липу из Пераста
И дарова Вицковића грбу, 25
Не меће их у дно од тамнице,
Но меће их у бијеле дворе,
Те им дава пива и јестива.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 168-169.
