Синоћ мајка оженила Марка,
Јутрос му се љуби разбољела.
Нити хоће пића, ни јестива,
Него иште грожђа бимберова
Из царева нова винограда, 5
Што је царе скоро посадио
И сребрном тркљом затркљао
И злаћеном жицом повезао.
Кад је Марко љубу разумијо,
Донесе јој грожђа бимберова 10
Из царева нова винограда,
С чим је Марко љубу исц'јелио.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 301.
