А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан
А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан?
Са ким си се враговала, убио те дан?
Не карај ме, мили бабо, сан је томе крив;
младост бујна лако вара и осећај жив.
Заспала сам тихо, мирно, девојачким сном,
а у сну ми дош'о драги, мио срцу мом.
Пружио ми вреле усне, да их љубим ја,
а у недра руке пружа да се поигра...
Пусти мене, младо момче, да ја мирно спим.
Ископнећу, полудећу... не играј се с тим!
Заспала сам тихо, мирно... буран беше сан...
На груд'ма ми прсте јелек слабо изаткан...
|
