Из Викизворникa — слободне библиотеке
| песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Ал' ми сада..
Ал' ми сада тешко пада
Што ја немам, к'о некада,
На прсима златне токе,
Крчмарице црнооке
И на дому гојне вôке.
Волове сам прод'о лани
И са њима пашу многу,
Крчмарици, лепој Јани,
Токе дадох у залогу...
Ал' још теже мени пада
Што ја немам, к'о некада,
Младо срце, моћне руке:
Отиш'о бих у хајдуке —
Стекао бих златне токе,
Крчмарице црноооке
И на дому гојне вôке.
 |
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 130 година.
|
- ↑ Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
- ↑ Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 19—20.
