ЈЕДАН БЛАЖАН ЧАС
Раскошним је
Шеталиштем св'јет врвио.
Поглед ми је
Њу једину ту тражио.
Она б'јелом
Огрнута хаљиницом
Стојала је
Под гроздатом одриницом
Свемогућом
Силом свладан заборавих
Свијет читав,
И пред њоме крок уставих.
За час једно
Спроћу другог так' остасмо,
Шта мислимо'
Шта кушамо не знађасмо;
Ал' на уснам
Таки осмјех њој трепћаше,
И тол' њежан
У очима жар сијаше,
Да се мени
У час онај учинило
Да ј' около
Све св'јетлошћу избуктило,
Те не видећ'
Ништа друго, мислио сам
Да на небо
Од једанпут узишо сам.
