Ђаволска сланина
Из Викизворникa — слободне библиотеке
Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође увече, пошто људи поспу, те се састраг попне на сомић и увуче се на таван. Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне те падне насред куће гдје је спавао човјек са женом и с децом. Кад овај бубне са сланином међу њих, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: Ко је то? А крадљивац одговори: Ја сам ђаво. А човјек повиче: Па шта ћеш овде, анатема те било? А крадљивац одговори: Ћути, ево сам ти донио једну сланину. А човек, још већма уплашен, повиче: Иди бестрага, анатемате и тебе и твоје сланине! А крадљивац онда рече: Е добро, кад нећеш, а ти ми придигни сланину да идем. Човек му драговољно придигне сланину само да му ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа и однесе као своју. Кад ујутру сване, онда човек види да је ђаволу придигао своју сланину.
