Пређи на садржај

Obraća besjedu k njoj

Извор: Викизворник
Obraća besjedu k njoj
Писац: Nepoznati autor
755. pesma drugog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Obraća besjedu k njoj

Jeda kad budeš htjet, krunice gizdava,
   ovi trud moj vidjet, koji mi smrt dava,
tere se ti smiliš za tvoju dobrotu
   i momu podiliš pokoja životu?
Vaskolik ovi svit ne scinim, vilo, ja 5
   neg ličca tvoga cvit u komu sunce sja.
Iman'ja i zlata ne želim steć uvik,
   moja bi bil' plata bolesnu srcu lik;
tadaj bi sa mnom bil' iman'je i slava,
   kad bi me ti ljubil', krunice gizdava. 10
Ino mi ne lipše u momu životu,
   neg me jad usiše za tvoju lipotu;
er mi se useli u srcu mom rana -
   tvoj ures veseli, mâ vilo izbrana,
dobroda poziram rumeno ličce tve, 15
   ter na čas umiram, želeći brime sve;
dobroda govorim sa krunom od vila
   i obraz tvoj dvorim, da bi me shranila.
Vele je meni toj, moj cvite jedini,
   da gledam ures tvoj, vele duh moj scini. 20
Ma bih htil da poznam tvu ljubav, krunice,
   neka t' se svasma dam služiti tve lice;
er moju ljuvezan tko bi ju zgovoril?
   pribivaš noć i dan u srcu momu, vil!
Tako mi Višnji daj na milos k njemu prić, 25
   čas i hip patim vaj liposti tvoje cić.
Ino ti neću rit, krunice gizdava:
   život moj na saj svit tebi se pridava.