Nostalgija
Далеко су села, планине и горе
И голубље небо домовине драге
И сањиве шуме, обале и море
И вечери сјетне, божанске и благе!
Далеко, далеко, бескрајно далеко!
Оно топло сунце, што ми живот даде
И све што ј' у њему ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јаде!
– Ах, у мом је срцу много сјете – много;
Ћутим – кô да чујем бони пљусак кише,
Што расплиња тугу, која сузе хоће
Зовући из духа све што има више!
Далеко су села, планине и горе
И голубље небо домовине драге,
И сањиве шуме, обале и море
И вечери сјетне, божанске и благе!...
Leysin