Пређи на садржај

Растанак(поема Бранка Ћопића)

Извор: Викизворник
Растанак
Писац: Бранко Ћопић



Јежић се диже, њушкицу брише.
-Ја морам кући, доста је више.
Добро је било, на страну шала,
лисице драга, е, баш ти хвала.
-Моја је кућа чврста к'о град,
преноћи у њој – Куда ћеш сад?
Тако га лија на конак слади
а јеж се брани, шта да се ради:
-Захваљујем се позиву твом,
ал' ми је дражи мој скромни дом!
-Остани куме, лија све гуче,
моли га, зове, за руку вуче.
Ал' јеж тврдоглав, оста при свом
- Дражи је мени мој скромни дом!
Шуште и шумом јеж мјери пут,
кроз грање мјесец свијетли му пут.
Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:
- Кућицо моја, најљепши рају!