Пређи на садржај

Рано рани Краљевићу Марко

Извор: Викизворник

* * *


Рано рани Краљевићу Марко

Рано рани Краљевићу Марко,
Рано рани у недељу младу,
Рано рани итар лов ловити.
Он од лова ништа не улови,
Већ сусрете турско момче младо 5
На вранчићу коњу косатоме;
У крилу му злаћана тамбура.
Како Туре у тамбуру дирне,
Тамбура му кроз сву гору јечи.
Ал’ беседи Краљевићу Марко: 10
„Турско момче, уклон’ ми се с пута,
Ил’ с’ уклони ил’ ми се поклони!”
Ал’ беседи турско момче младо:
„Нисам жена да ти се уклањам
Ни невеста да ти се поклањам, 15
Већ сам јунак, да мегдана тражим.”
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Кад си јунак и мегдана тражиш,
Стани мени на белегу тврду
Да те бијем летњи дан до подне, 20
Ти ћеш мене од подне до мрака.”
Стаде њему турско момче младо,
Стаде њему на белегу тврду,
Удара га Краљевићу Марко,
Удара га летњи дан до подне. 25
Ал’ беседи Туре момче младо:
„Ој Бога ти, незнана делијо!
Ти си ваљда и заборавио
Што ми оно јутрос беседисмо;
У Новом је зазвонило подне; 30
Стани мени на белегу тврду
Да те бијем од подне до мрака.
Стаде њему Краљевићу Марко,
Стаде њему на белегу тврду;
Удара га Туре момче младо, 35
Удара га и два и три пута,
Да ко броји стотина би била.
Види Марко да је терет тежак,
Плећи даде те бежати стаде,
Он побеже за зелену јелу, 40
Ал’ се вајка Туре момче младо:
„Авај мени, и до Бога мога,
Ди ми оде јунак недариван!”
Па се ита лаким буздованом.
Не погоди по коњу ни Марку, 45
Већ погоди по зеленој јели.
Виту јелу до корена крену,
А од јеле отпадало грање,
А од грања отпадало лишће,
Иза јеле проговори Марко: 50
„Ој Бога ти, Туре, момче младо,
Ког си рода кога ли колена,
Да ти ниси што од рода мога?
Ал’ беседи Туре момче младо:
„Имам деду Вукашина краља 55
И ујака Краљевића Марка.”
Иза јеле проговара Марко:
„Ево т’ ује, ујела те гуја!
Ал’ си уји плећа нажуљио.”
Ту се они лепо загрлише 60
И господским лицем целиваше.
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Ајд’, нећаче, у ме’ану белу
Да пијемо до две купе вина.”
Части Марко својега нећака 65
За два дана за две ноћи тавне.
Моли нећак својега ујака
Да га учи бритком сабљом сећи,
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Ајд’, нећаче, на Косово бојно 70
Да те учим бритком сабљом сећи.”
Кад су дошли на Косово бојно,
Ту се Марко поиграо с њиме,
Док му Марко очи заварао:
Изнад врата одсече му главу. 75
Па беседи Краљевићу Марко:
„Нек с’ не легу змије ни гуштери!
Када нема од мене јачега,
Нека нема ни мојег нећака!”

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, IV, 31. III 1869, 9, 201-202.
  • Српске народне песме, из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанта: СНПр II бр. 39; Пјеванија, бр. 110.

Референце

Извор

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 213-214.