Пређи на садржај

Птица у затвору

Извор: Викизворник
Мило Јововић

Зато бијеш са крилима,
Птицо моја ц'јелог дана:
Што си тужна, ваљда н'јеси,
Задовољна новог стана?

Нит' већ 'оћеш да запојеш,
Томе узрок не знам што је;
Слушај тамо на гранчици,
Како т' друга слатко поје!

Које су ти дакле бриге? –
Хране имаш ув'јек доста,
Све што желиш све то имаш,
Не познајеш худа поста.

Ту од ловца страха немаш,
Не бојиш се ни од студи;
Кажи дакле, што си сјетна,
Какви ти је јад у груди?

„Право имаш све што кажеш,
Да свег' имам обилато;
Стан раскошни, л'јепе хране,
Харна сам ти свему на то.“

Али, ето, што ми фали,
И с' чега сам тужне воље:
Слобода је моја мила,
У луг густи, шар'но поље.

Тамо ми је живот слатки,
Ђе под небом ширим крила,
У слободи на гранчици,
Мати ме је поднивила.

А овђе ми у сужањству,
Теку моји сретни дани,
Другарица моја пјева,
Слобода јој душу храни.

Не чудим се дакле ништа,
Јер не чујем мога гласа:
У ропству се тужи само:
Без слободе нема спаса.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 2., у Сомбору, 30. јануара 1909., стр. 22.