Пређи на садржај

О, да л' је тако?

Извор: Викизворник
О да л' је тако?...
Писац: Јаков Шантић




* * *


                         
15.

        
О да л' је тако?...


О, да л' је тако, да те никад више
Анђелом својим ја не смијем звати?
И никад више за састанке миле
У глухој ноћи ја не смијем знати?
 
И да на слатке прохујале часе
Ја морам метнут' ризу заборава,
И љубав моју и очај сахранит'
Да буде гробље и пустош без јава?
 
Зар да из душе ја избришем дражи
Љепоте твоје божанске и лијепе
Кандило мога живота да гасим
У чијем пламу твоји сјаји стрепе?
 
И твоје очи, о, зар никад више
Неће ме гријат топлином и сјајем?
У којим некад гледÔ сам небеса,
Са силним Богом, анђелом и рајем,
 
О, зар те твоје плаве власи никад
Погладит' неће више рука моја,
Плетући у њих вијенац љубица
И рузмарина, ружа и шебоја?
 
И никад више осјетит' зар нећу
Уздахе наше у шаптању дугом,
У тихој ноћи загрљени кад смо
Причали тајно љубав једно другом?
 
И клетва кад је најсветија пала
И кад сам теби заклео се тобом,
А ти се клела љубави и Богом
За љубав вјечну – вјечну и под гробом?
 
Зар никад више?... Гдје су часи мили?
Зар мртво гробље да постану дани?
Зар моја младост венући без тебе
Да тихо гине и да сузе храни?
 
Зар моја душа да постане прошлост
А моја срећа ноћ вјечитог бола?
Будућност моја да постане јадна
Пустиња биједна, суморна и гола?
 
О, да л' скривено барем кад у срцу
За мене биједног тиху тугу кријеш?
И да л' те дира бол који ме мори –
И с мојом сузом да ли сузу лијеш?

Мислиш ли икад да си једно срце
И читав живот са њим уништила?
И духу једном угасила свјетлост
Која је Бога у пламену крила?
 
О, да ли мислиш?... Али не, не реци!
Јер ако слутња истинита буде,
У страшном болу згориће се срце
Од тужне среће и судбине худе...
 
У Херцег-Новом, 10. III 1902.


Извор

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 114-116.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.