Пређи на садржај

На гробљу (Осман Ђикић)

Извор: Викизворник
На гробљу
Писац: Осман Ђикић




* * *


        
НА ГРОБЉУ

Дивно и мило свануло јутро,
МИЛЕНЧЕ јасне прољетне зоре,
Сунашце јарко весело сија
И злати небо — бескрајно море.

Природа ц'јела раскошјем блиста,
Мирисни лахор тихано пири,
А мали булбул пјесмице слатке
Кроз двери зрака у небо шири.

Овога — тако прекрасног јутра,
Ка гробу пођем прадједа свога —
Да скинем, туту и чемер љути
На хладној раци са срца свога.

У гробље дођох, — мирно је свуда,
Ни живе душе не можеш чути,
Мирисно цв'јеће свуда се шири,
Пјевица слатких пуни су кути.

Лагано ступах на зелен-трави,
Док нађох башлик прадједа свога,
И сједнем доље на траву меку,
А суза капље са ока мога!

Туде сам плак'о и низ'о јаде,
Хладноме гробу, пепелу светом,
Док санак тешки на ме се свали
И заспах, тугом обузет клетом.

Из гроба тад се уздиже сјенка,
Прилика мога прадједа мила,
У десној руци, мач јој се блиста,
А л'јеву тешким ланцем је свила.

Ево ти — рече — пробери, шта ћеш?
Слобода ј' једно, а ропство друго,
С једним ћеш ув'јек господар бити,
А с другим вјечно зваће те: слуго!

Похитам брзо и мач јој кинем,
Ово је моје, повичем смјело,
А сјена ближе приступи к мени
И пољуб спусти на моје чело...

Ја срећан скочим са мачем голим,
Но вјетрић дуну, а санак пр'ну,
И сјенка неста — свуда је тихо,
А мени туга опет се врну.


Извор

  • Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 50-51.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.