Пређи на садржај

Зла жена (Ј.С.Поповић)/16

Извор: Викизворник

◄   Позорје 3. Позорје 4. Позорје 5.   ►

ПОЗОРИЈЕ 4.

ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ


ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену.

ПЕРСИДА: (Иста наша госпођа).

ТРИФИЋ: Сад кажи: гди ти је госпођа?

ПЕРСИДА: Извела се на каруца.

СУЛТАНА: Нисам се ја извела.

ПЕРСИДА: Та ти и ниси.

ТРИФИЋ: Ово је твоја госпођа.

ПЕРСИДА: И — хи! хи! (Смеје се.) Таква госпођа могу и ја бити!

СУЛТАНА: Их! (Цикне.) Стрвино женска! (Полети јој, Трифић је задржи.)

ТРИФИЋ: Охо, драга моја, треба да знаш да си у туђој кући. (Добро је кад је и слуге не познају, тако ће видити да није шала, пак се може како поправити).

СУЛТАНА: Орјати, ја сам у мојој кући.

СРЕТА: Видите, господине, тако ме по цео дан једе. Али сад ћу ја начинити разлаз. (Извади каиш.) Кући!

СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан.

СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући!

СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата!

СРЕТА: Ни речи више, него кући!

ТРИФИЋ: Станте, ево долазе каруце. Срето, сад ћемо видити која је чија жена.

СРЕТА: Ја сам моју изровашио, те ће памтити док је год жива.

СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.