Пређи на садржај

Заборављени патриота

Извор: Викизворник
Мило Јововић

Докле ми се мач блисато
Бојиштем у руци –
Док се кољах очајнички
По мегдану с Турци;
Док излагах све што имах
На Српства бранику,
Док јунаштвом чиних чуда
Српству на видику: -
Дотле су ме поштовали
И хвалили живо,
Ма да н'јесам у том раја
Никада ужив'о!...
Данас, кад ме изда снага,
Кад ме боре красе,
Данас, када већ не могу
Ни да с' борим за се –
Кад сам за род прегорио
Крвцу своје крви,
Кад сам тугом, очајањем
У свијету први: -
Нигдје брата, пријатеља,
Да м' десницу даде,
Нигдје никог, да пожали –
Да ублажи јаде!...
Докле ми се помицало
Свиле, сребра, злата –
Док сиромах има рашта
Куцнут ми на врата;
Докле могах потпомагат'
Жеље рода мога –
Док им н'јесам ускраћев'о
Залогаја свога: -
Дотле су ме поштовали
И хвалили живо,
Ма да н'јесам у том раја
Никада ужив'о!...
Данас, кад ми оскуд'јева
Најглавнија треба –
Када немам за утјеху
Коре суха хљеба;
Када жељно ишчекујем
Крај живота клета,
Кад бих хтио да с' уклоним
С овог лажног св'јета: -
Нигдјебрата, пријатеља,
Да м' десницу даде,
Нигдје никог да пожали –
Да ублажи јаде!...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

В., „Словански свет “, број 6., У Бечу, 10. маја 1897., стр. 89. – 90. (Пјесма је непотписана и није сигурно да ли јој је аутор Мило Јововић. Патриотски набој, ћирилица и ијекавица упућују на то да је Мило Јововић могући аутор.)