Пређи на садржај

Везак везла дели-Магдалина

Извор: Викизворник

* * *


Везак везла дели-Магдалина

Везак везла дели-Магдалина
У неђељу на Преображење.
Њој долази старац бјеле браде,
Па он пита дели-Магдалину:
„О Бога ти, дели-Магдалино, 5
Која ти је голема невоља,
Те ти везеш данас у неђељу,
У неђељу на Преображење?“
Проговара дели-Магдалина:
„О Бога ми, старче бјеле браде, 10
Мени јесте велика невоља.
Ја имадем до два брата мила,
Један Марко, а други Маринко,
И имадем сестрицу Јелицу,
И имадем остарилу мајку. 15
Оће мајка браћу да ожени
И сестрицу оће да удаје,
Па не има потпуно дарова.
Зато везем данас у неђељу,
У неђељу, на Преображење.“ 20
О’тле оде старац бјеле браде. —
Мало вр’јеме затим постајало
Б’јеше ведро па се наоблачи.
Проговара дели-Магдалина:
„Мили Боже, чуда великога, 25
Ја што ли се данас наоблачи?“
Истом она у ријечи бјеше,
Ал’ ето ти слуге Мијаила,
И он носи књигу у процјепу,
Па говори дели-Магдалини: 30
„Стара те је поздравила мајка,
Да ти идеш пребијелу двору,
Синоћ су ти оженили Марка
А Маринку очли по ђевојку,
Сеји Јеки прсгенџије дошли.“ 35
Вели њему дели-Магдалина:
„Причекај ме, слуго Мијаило,
Док поспремим бијеле дарове,
И умјесим бијеле колаче.“
Одговара слуга Мијаило: 40
„Вако те је поздравила мајка —
Да понесеш у брашну колаче,
Да понесеш у платну дарове,
Тамо ћемо ласно поспремати.“
А она је слугу послушала, 45
И понесе у брашну колаче
И понесе у платну дарове.
Још да видиш дели-Магдалине,
Она иде на горње чардаке,
Те облачи свилу и кадиву. 50
Она мисли истину јој каже.
Отидоше кроз гору зелену.
Кад бијаху у гори зеленој,
Али пјева тица пјевачица:
„Види, види дели-Магдалине, 55
Како је се јадна опремила,
Она мисли тамо на весеље —
Синоћ су јој саранили Марка,
А јутрос су одн’јели Маринка,
Сеја Јела под покровом лежи.“ 60
Кад то зачу дели-Магдалина,
Она пита слугу Мијаила:
„Је л’ истина, слуго Мијаило?"
Ал’ говори слуга Мијаило:
„Ид’ одатле, дели-Магдалино, 65
Свака тица својим пјева гласом.“
Кад су били близу бјелог двора,
Проговара дели-Магдалина:
„О чу ли ме, слуго Мијаило!
Кад су синоћ Марка оженили, 70
А Маринку пошли по ђевојку,
А ђе су вам кићени сватови?“
Вели њојзи слуга Мијаило:
„Ајде тамо у бијеле дворе,
Ту ћеш наћи кићене сватове.“ — 75
Оде Магда на горње чардаке;
Кад изиђе на горње чардаке,
Али Марка синоћ са’ранили,
А Маринка јутрос однијели,
Сеја Јела под покровом лежи; 80
Код ње сједи остарјела мајка,
Она кука ка’но кукавица,
А преврће ка’но ластавица.
Са’ранише Јелицу ђевојку.
Па се онда обе загрлише, 85
Загрлише, душе испустише.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Даница, ХIII, 20. VI 1872, 3, 39-40.
  • Српске народне песме, IX, скупио Милован Ђ. Глишић (испод Маљена).
  • Исто: Глишић, IX.
  • Варијанте ове теме: Милошевић-Ђорђевић, 302-320.

Референце

Извор

  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 165-167.