Pređi na sadržaj

Za moju nesreću molbami ke stvorih

Izvor: Викизворник
Za moju nesreću molbami ke stvorih
Писац: Динко Златарић



* * *


  


PJESAN LXIV

   Za moju nesreću molbami ke stvorih
odgovor bi: „neću" što viku čut ne mnih.
   Pogrdi gospoja život moj skončani
ki želi pokoja, i milos zabrani.
   Vjera s kom odavna služim ju ne može 5
prid njom bit ispravna, da mi što pomože.
   I blijedi moj obraz, po kom se vidim mrit,
ne ima nijednu vlas činit me požalit.
   Tijem ću pun bolezni kroz nemir prinudi
trajati moje dni dalece od ljudi; 10
   sred puste planine tužiću i cvilit,
gdje gorske živine sa mnom će plač dilit.
   I dokle smrtni san usnut ja ne budu,
moj će duh nemiran vazda bdit u trudu,
   u toli zla prika stavi me iznevar 15
ma ljubav velika i tvoja zla nehar.


Izvor

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.202, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.