Sokole gizdavi, prilijepa ptičice,
tvojo' se ljubavi veseli me lice,
jer imaš taj ures između svih gizdav,
jakino ima čes nada sve zviri lav.
Zatoj te ja želim u mojem srdačcu, 5
zatoj t' se veselim kako cvit sunačcu.
Mnim, kad te viđu ja, da s' polska rozica
sunačce kojoj sja i pada rosica.
Veće ja iman'je ne scinim prid sobom
ner imat ufan'je sve dni me bit s tobom, 10
neka se živući tobom ja pogizdam
jakino sjajući misečac međ zvizdam.
Doj, Bože od slave, velika silosti,
pokli te jur prave da si pun milosti,
ovi mi u zdravju, molju te, zdrži cvit, 15
neka te proslavju, da vidi vas sî svit.
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
