Pribijela ružice, tako ti radosti,
odnesi tužice od moje mladosti!
Tako ti ljubavi, gospođe od gospoj,
kadgodi izbavi žalosti život moj;
kadgodi izami iz tuge svis moju, 5
neka se ne smami: zač se toj sve boju.
Ali čin' smrt prika da mi da skončan'je,
ali mi daj lika tve ličce sončan'je;
ter dopust' u tvoj kril njeki dan mene prit,
neka me ljuven stril ne čini želno mrit, 10
neka dni ne traju u gorke ljubezni
koje me skončaju jakino boljezni;
koje me sve znobe jakino slana cvit
i meni smrt kobe prî nego hoće svit,
ter, svitlo sunačce, želeći tvoj obraz, 15
željno me srdačce topi se kako mraz.
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
