AVIACIJA
tu u svetskom ratu, bilo je malo druk-
čije. Kapetan-pilot Nesterov, nemajući
sretstva da spreči neprijateljskom avi-
onu letenje i vršenje zadatka, naleteo
je 21 avgusta 1914 g. na njega. Od sudara
su oba aparata razbijena a posada iz-
ginula. I ako je ovo po datumu docnije
od napada na naš avion, ipak se ovaj
napad pilota Nesterova uzima kao po-
četak za razvoj aviacije za borbu, ve-
rovatno zbog toga što su u ovom slu-
čaju, zbog borbe, pale prve aviatičke
žrtve. Isti slučaj se ponovio 18 fe-
bruara 1917 g. iznad Đevđelije, gde je
francuski narednik-pilot Lemi nale-
teo na jedan neprijateljski avion iz
nepoznatnh razloga. Oba aparata su se
srušila a piloti poginuli.
Usled male brojne jačine, naša eska-
dra je bila stalno zajedno i pridodata
Trećoj armiji, ali je u stvari Vazduho-
plovna komanda ostala pod Vrhovnom ko-
mandom. Kad je koje odeljenje bilo de-
tašovano nekoj jedinici, onda je u tak-
tičkom pogledu bilo potčinjeno dotič-
nom komandantu, a u administrativnom
i dalje je bilo pod Vazduhoplovnom ko-
mandom. Za izvršenje zadataka za ra-
čun nekog drugog određivali su se od
slučaja do slučaja pojedini aparati,
ali je u avgustu naređeno od Vrhovne
komande da se obrazuju dva odeljenja.
Jedno odeljenje — Šumadiske divizije
— imalo je samo jedan aparat sa pilo-
tom i deset ljudi. Aerodrom mu je bio
u Cerovcu. Kod Platičeva, (stanica na
pruzi Šabac—Ruma), prvi put su to-
povi dejstvovali protiv aviona (opet
protiv poručnika Tomića). Novembra me-
seca ovo odeljenje je vraćeno u sastav
Vazduhoplovne komande. Na samom po-
četku 1915 g., u januaru mesecu, Vazdu-
hoplovna komanda je stavljena pod ko-
mandu komandanta odbrane Beograda, da
15 marta iste godine bude opet vraćena
pod komandu Vrhovne komande, po do-
lasku francuske eskadre, koja je stigla
|
AVIACIJA
3 marta 1915 g. u Palanku i premeštena
sa Banjice u Požarevac. Ovde je eskadra
dobila dva aparata „Blerio” i nove
đake iz đačke čete, kao i dva oficira.
Francuska eskadra imala je osam apa-
rata „M. Farman”, naoružanih mitra-
ljezima. Verovatno da je ugledanjem na
montažu ovih mitraljeza nastupilo mon-
tiranje mitraljeza i na naše aparate.
Pored mitraljeza ovi su avioni imali
i radio-aparate za bežičnu telegrafi-
ju. Eskadrila je pretstavljala zasebnu
jedinicu trećeg stepena a u taktičkom
pogledu bila je pod Vrhovnom komandom.
Njen leteći deo bio je na Banjici a
neleteći sa celim priborom bio je u
Smederevskoj Palanci. Na aparate su
bili montirani mitraljezi na trupu
kod izviđača i gađali preko elise. Mi-
traljezi su bili sistema „Švarcloze”.
Njima su rukovali izviđači. Ovo se mo-
ralo učiniti, pošto je predlog Vazdu-
hoplovne komande, 21 oktobra 1914, za
nabavku dva aviona-razorača tipa „Ble-
rio-Tandem” naoružanih mitraljezima
odbijen. Na zapadnom frontu je mitra-
ljez na aparatima za borbu bio dvojako
postavljen. Kod Francuza je bio pri-
čvršćivan na gornje krilo i gađao pre-
ko elise, ali je okidanje mogao vršiti
pilot sa svog sedišta. Punjenje mitra-
ljeza novim redenikom za vreme leta
nije bilo moguće. Ono što Francuzima
nije pošlo za rukom, tj. da ostvare ga-
đanje i kroz elisu, iako su vršene pro-
be sa ojačanom elisom, koja bi izdržala
udarac zrna, stvorili su Nemci, na svom
avionu za borbu tipa „Foker”, ali su
oni ljubomorno čuvali tu svoju tajnu,
i zabranili svima takvim aparatima le-
tenje nad neprijateljskom teritorijom,
kako u slučaju rušenja ne bi pao u ru-
ke neprijatelju, koji bi je otkrio. Po-
red montiranja mitraljeza počela je i
upotreba aeroplanskih bombi pukovni-
ka Miodraga Vasića, s kojima su bile
izvršene probe 27 juna 1915 g., iako su
|
