Pređi na sadržaj

Me srce odolit ne more gorki plač

Izvor: Викизворник
Me srce odolit ne more gorki plač
Писац: Nepoznati autor
731. pesma drugog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Me srce odolit ne more gorki plač,
   ni muke pritrpit, pokli bih ranjen tač;
   er ljubav neverna tač cvili život moj,
   jak zmija čemerna kad pusti nalip svoj.
Zatoj cić žalosti puštaću taki glas 5
   da svakoj mladosti protrne put i vlas,
   ter tužne sej pjesni proklinju za žalos
   ke čine da bijesni život moj i mlados.
A uzrok tomuj jes ka život moj skrati
   i koja hudu čes na mene obrati, 10
   i zasveda veće ne scijeni život moj,
   nu mi još nameće žalosti, nepokoj.
Koj služih vik sužno, a na me sad mrzi
   i srce me tužno izdire iz prsi;
   er koji je vik sužan nî toli ucviljen 15
   kako ja pritužan nesrjećom nadiljen.
Sad neka cić moje žalosti svak trne,
   i neka tko poje u plač se obrne;
   i pokli tač bolim u tuzi dan i noć,
   nesrjeću sad molim i zovem na pomoć: 20
neka me naputi na tužne sej pjesni,
   ter da svak oćuti me gorke boljezni;
   neka pamet moja ukaže naredno
   trude bez pokoja ke patim zajedno,
s nesrjećom jak poraz ki slide mu mlados, 25
   stinući kako mraz, kopneći za žalos;
   er veće ja moga ne želju viditi,
   nikako dragoga nadalek sliditi.
Ne želim pokoja, pomoći ni svjeta,
   neg protiv svakoja da mi su od svijeta; 30
   zač ljubav i nje čes na toj me dovodi
   da muku i boles smrt prijeka slobodi.
Er veće ne želim da čujem sladak glas -
   svak me čuj što velim - neg da sam tužan vas.