Kad taj vil odluči smilit se na mene,
"Snim' s mene - poruči - mađije ljuvene;
ar se sam smamila ljuveno tebe cić,
ter čini taj sila na konac mene prić."
Toj mene uzbijesni, na dvor nje potekoh 5
ter ovi u pjesni dah odvit i rekoh:
"Ako bih otravil, gospođe, ja tebe,
skoro bih ozdravil i tebe i sebe.
Nu sam ja otravljen, zašto me zamami
tvoj obraz proslavljen i grlo s kosami. 10
Zatoj me ne tvori tom tvojom kripostju,
danu me satvori vesela lipostju;
jer vidit, ako hoć, mož blažen život moj,
istom me čini doć, gospođe, u kril tvoj,
ter ću ja reć tada: ovoj su radosti, 15
koja se da sada sva mojoj mladosti.
