Ctvaranje

STVARANjE

Bog stvori svemir i čovečanstvo

• 1 1 Kad Bog započe stvaranje neba i zemlje^[1],
• 2 zemlja beše pusta i prazna i tmina na površini *bezdana; dah^[2] Božji lebdio je na površini voda.
• 3 I Bog reče: »Nek' bude svetlost! « I bi svetlost.
• 4 Bog vide da svetlost beše dobra. Bog odvoji svetlost od tmine.
• 5 Bog nazva svetlost » dan «, a tminu » noć «. Bi tako jedna večer^[3], bi tako jedno jutro:
• 6 Bog reče: » Nek' bude jedan svod^[4] posred voda i da odeli vode od voda!«
• 7 Bog stvori svod nebeski i odeli on vode donje svodu od gornjih voda. Učini on tako.
• 8 Bog nazva svod »nebo«. I bi tako jedna večer, bi tako jedno jutro; drugi dan.
• 9 Bog reče: » Neka se skupe nebu donje vode na jedno jedino mesto i nek' se pojavi kontinent! « Učini on tako.
• 10 Bog nazva kontinent » zemljom «; on nazva masu voda » morem «. Bog vide da to beše dobro.
• 11 Bog reče: » Nek' se zemlja prekre zelenilom, travom koja se rasplođuje svojim semenom, plodonosnim drvećem koje, prema svojim vrstama, donosi na zemlju plodove koje sadrže u sebi samima svoja semena!« Učini on tako.
• 12 Zemlja proizvede zelenilo, trave koje čine plodnim svoje seme prema vrsti svojoj, drveće koje nosi plodove koji imaju u sebi samima seme svoje prema vrsti svojoj, vide Bog da to beše dobro.
• 13 Bi tako jedna večer, bi tako jedno jutro: treći dan.
• 14 Bog reče: »Nek' budu svetlila^[5] u svodu nebeskom za odvojiti dan od noći, nek' služe kao znakovi, kako za praznike tako i za dane i za godine,
• 15 i nek' služe svetlila nebeska za osvetljavati zemlju.« I bi tako.
• 16 Bog stvori dva velika svetlila, veliko svetlilo za gospodovati danom, malo svetlilo za gospodovati noću, i zvezde.
• 17 Bog ih uspostavi u svodu nebeskom za osvetljavati zemlju,
• 18 za gospodovati danom i noću i odeliti svetlost od tmine. Bog vidje da to beše dobro.
• 19 Bi tako jedno veče, bi tako jedno jutro: četvrti dan.
• 20 Bog reče: » Nek' vode provrve životinjicama i nek' ptica poleti iznad zemlje spram nebeskom svodu.«
• 21 Bog stvori velike morske nemani, sva živa bića, i pokretna, prema njihovoj vrsti, koja provrveše vodama, i krilata ptica prema svojoj vrsti. Bog vidje da to beše dobro. *22 Bog ih blagoslovi^[6] govoreći: » Budite izobilni i plodni, ispunite vode morske, i nek' se ptica rasplodi zemljom! «
• 23 Bi tako jedna večer, bi tako jedno jutro: peti dan.
• 24 Bog reče: » Nek' zemlja proizvede živa bića po njihovoj vrsti: životinje, sitnu zverad, i divlje zveri po svojoj vrsti! « On učini tako.
• 25 Bog stvori divlje zveri prema njihovoj vrsti, marvu prema njenoj vrsti i svu sitnu zverad prema njenoj vrsti. Bog vidje da to beše dobro.
• 26 Bog reče: » Načinimo čoveka na našu sliku, prema izgledu našoj i nek' podvrgne ribe morske, ptice nebeske, stoku, svu zemlju i svu sitnu zverad koja giba zemljom! «
• 27 Bog stvori čoveka na svoju sliku, na sliku Boju on ga stvori; muškarcem i ženskom on njih stvori.
• 28 Bog ih blagoslovi i Bog im reče: » Budite izobilni i plodni, ispunite zemlju i gospoduj te njome. Podvrgnite ribe morske, ptice nebeske i svu marvu koja giba zemljom!«
• 29 Bog reče: » Evo, dajem vam svaku travku koja nosi svoje seme na čitavoj površini zemlje i svako drvo čiji plod nosi seme svoje; to će biti vaša hrana^[7].
• 30 Svakoj zemaljskoj zveri, svakoj ptici nebeskoj, svemu što giba zemljom i što ima dah života, dajem za hranu svaku hranljivu travku. « Bi tako.
• 31 Bog pogleda sve što je bio stvorio. Evo, to beše dobro. Bi jedna večer, bi jedno jutro: dan šesti.
• 2 1 Nebo, zemlja i svi njihovi elementi^[8] biše načinjeni. Bog dovrši sedmog dana delo koje bio stvorio, on zaustavi sedmog dana svako delo^[9] koje činjaše.
• 2 Bog blagoslovi sedmi dan i posveti ga jer je bio tada zaustavio svako delo koja on sam beše stvorio svojim delovanjem.
• 3 Takvo je rađanje neba i zemlje od njihovog stvaranja.

Edenski vrt

• 4 Dana, kad GOSPOD Bog stvori zemlju i nebo,
• 5 ne beše još na zemlji nikakvog poljskog grmlja i nikakve trave poljske ne behu još iznikle,
• 6 jer GOSPOD Bog ne još bio učinio da pada kiša i ne beše čoveka za obrađivati tle; beše samo jedan izljev^[10] iz zemlje i oblevaše celu površinu tla.
• 7 GOSPOD Bog oblikova čoveka u blatu uzetom iz tla. On puhnu u njegove nozdrve dah života^[11], i čovek posta jedno živo biće.
• 8 GOSPOD Bog zasadi jedan vrt u Edenu^[12], na istoku, i stavi u njega čoveka kojeg beše stvorio.
• 9 GOSPOD Bog dade izniknuti svakovrsno drvo primamljivog izgleda i dobro za jesti, drvo života u sred vrta i drvo spoznaje sreće i nesreće.
• 10 Jedna reka izlažaše iz Edena da bi natapala vrt; odatle ona se račvaše stvarajući četiri rukavca.
• 11 Jedan od njih zvao se Pišôn; to je onaj koji okružuje svu teritoriju Havile^[13] gde ima zlata.
• 12 A zlato te zemlje dobro je kao i bdellium i onih kamin^[14].
• 13 Druga reka se zvala Guihôn; to je ona koja okružuje zemlju Kuš^[15].
• 14 Treća se reka zvala Tigris; ona je tekla k istoku Asire. Četvrta reka, bio je to Eufrat^[16].
• 15 GOSPOD Bog uze čoveka i stavi ga u edenski vrt da obrađuje i čuva zemlju.
• 16 GOSPOD Bog zapovedi čoveku: »Ti ćeš moći jesti sa svakog stabla u vrtu,
• 17 ali ne ćeš jesti s drveta spoznaje sreće i nesreće jer, onog dana kad ga budeš jeo moraćeš umreti. «
• 18 GOSPOD Bog reče: » Ne dobro za čoveka biti sam. Stvoriću mu jednu pomoćnicu koja mu je dopuna^[17] «
• 19 GOSPOD Bog oblikova od zemlje svu zvjer poljsku i svu pticu nebesku koje dovede čoveku da vidi kako će ih nazvati. Sve što doznači čovek imaše za ime "živo biće";
• 20 čovek označi njihovim imenima^[18] svu marvu, svu pticu nebesku, ali sebi samom, čovek ne nađe pomoćnice koja bi mu bila sukladna.
• 21 GOSPOD Bog učini zapasti u jedno mrtvilo^[19] čoveka koji zaspa; on uze jedno od njegovih rebara i na njegovom mestu sastavi meso.
• 22 GOSPOD Bog promeni rebro, koje je bio uzeo čoveku, u jednu ženu koju mu dovede.
• 23 Čovek uskliknu: » Evo ovog puta kosti moje kosti i mesa mojeg mesa, ova ovde, zvaće se ženom jer je od čoveka stvorena^[20]. «
• 24 Tako ostavlja on svog oca i svoju majku da bi se priljubio ženi svojoj, i njih dvoje postaju jedno telo samo.

Adam i Eva isterani iz Edenskog vrta

• 25 Oboje behu nagi, čovek i njegova žena, ne imajući uzajamno stida.
• 3 1 A zmija beše najlukavija od svih poljskih zveri koje GOSPOD Bog beše stvorio.
• 2 Ona reče ženi: »Vaistinu ! Bog vam je kazao: Ne jedite sa svakog drveta u vrtu^[21]…«
• 3 Žena odgovori zmiji: »Mi možemo jesti sa stabala u vrtu, ali o plodu stabla koje je u sredini vrta, *4 Bog je rekao: Ne jedite ga i ne dirajte ga da ne biste umrli.« Zmija kaza ženi: » Ne, ne ćete umreti,
• 5 već Bog zna da onog dana kad ga budete jeli otvoriće vam se oči i bićete kao Bogovi koji raspoznaju sreću i nesreću. «
• 6 Žena vidje da drvo beše dobro za jesti, primamljivog izgleda, dragoceno za pronicljivo postupanje. Ona uze jedan plod kojeg pojede, dade takođe svojem mužu koji jebio s njom i on ga pojede.
• 7 Njima se oboma oči otvoriše i oni spoznadoše da su nagi. Splevši lišće smokve načiniše sebi pregače.
• 8 No oni začuše glas GOSPODA Boga koji se šetao vrtom u dahu dana^[22]. Čovek i žena se skriše pred GOSPODOM Bogom u sredini stabala u vrtu.
• 9 GOSPOD Bog pozva čoveka i reče mu: »Gde si ti?«
• 10 On odgovori: » Čuo sam tvoj glas u vrtu, uplašio sam se, jer sam bio nag, pa sam se sakrio.«
• 11 »Ko ti je otkrio, reče on, da ti beše nag? jesi li jeo s drveta s kojeg sam ti zabranio jesti?
• 12 Čovek odgovori: »Žena koju si ti postavio uz mene, dala mi je jesti plod drveta, i ja sam ga pojeo.«
• 13 GOSPOD Bog reče ženi : »Što si to učinila!« Žena odgovori: »Zmija me prevarila i ja sam jela.«
• 14 GOSPOD Bog reče zmiji: »Zato što si to napravila, bićeš prokleta između svih zveri i svih poljskih životinja; ići ćeš na svojem trbuhu^[23] i jesćeš iz prašine svih dana svojeg života.
• 15 Staviću neprijateljstvo između tebe i žene, između tvojeg potomstva i njenog potomstva. Ono njeno ubejaće tebe u glavu, ti ćeš njega u ubejati u petu. «
• 16 On reče ženi: » Učiniću da trudna, budeš u velikim mukama; sinove ćeš bolno rađati. Bićeš požudna spram čovekom svojim, a on će tobom gospodovati. «
• 17 On reče Adamu^[24]: » Zato što si poslušao glas svoje žene i što si jeo s drveta s kojeg sam ti izrično zabranio jesti, tle će biti prokleto zbog tebe. U muci ćeš se hraniti sve dane svojeg života,
• 18 nicaće za tebe trnje i stričak i ti ćeš jesti travu s polja^[25].
• 19 U znoju svojeg lica jesćeš svoj kruh sve dok se ne vratiš tlu jer iz njega si bio uzet. Da, ti si prah i u prah ćeš se vratiti. «
• 20 Čovek nazva svoju ženu imenom Eva to će reći Živa, jer ona je bila majkom svakog živog.
• 21 GOSPOD Bog načini za Adama i njegovu ženu dobedrice od kože kojima ih ogrnu.
• 22 GOSPOD Bog reče: » Evo kako je čovek postao jedan od nas^[26] po spoznavanju sreće i nesreće. Sada nek' ne pruži ruku da bi uzeo takođe sa stabla života, jeo s njega i večno živio! «
• 23 GOSPOD Bog ga izgna iz vrta Edenskog da bi obrađivao tle iz kojeg je bio uzet.
• 24 Budući izgnao čoveka, on postavi *Kerubine na istok vrtu Edenskom s plaminom mača gromovitog za čuvati put k drvetu života.

Kain i Avelj

• 4 1 Čovek pozna Evu ženu svoju. Ona osta trudna, rodi Kaina i reče: »Ja rodih jednog čoveka, s GOSPODOM^[27]«.
• 2 Ona rodi još njegovog brata Avelja.
• 3 Avelj je napasao ovce, Kain je obrađivao zemlju. Na kraju sezone, Kain prinese GOSPODU jednu žrtvu od plodova zemaljskih;
• 4 Avelj mu prinese takođe *prvence svojih životinja i njihovo masno. GOSPOD okrenu svoj pogled prema Avelju i njegovoj žrtvi,
• 5 ali okrenu svoj pogled od Kaina i njegove žrtve. Kain bi time veoma razljućen i njegovo lice bi utučeno.
• 6 GOSPOD reče Kainu : «Zašto se ti ljutiš? I zašto je tvoje lice utučeno? Ako uradiš dobro, ne će li ti se pokazati?
• 7 Ako li ne uradiš dobro, greh, šćućuren na tvojim vratima, hlepi za tobom. Ali ti, svladaj ga^[28].»
• 8 Kain porazgovara sa svojim bratom Aveljom^[29], kad biše u poljima, Kain napade svog brata Avelja i ubi ga.
• 9 GOSPOD reče Kainu: »Gde je tvoj brat?« »Ne znam odgovori ovaj. jesam li ja čuvar svojem bratu?«
• 10 » Što si to učinio uzvrati on. Glas krvi^[30] tvojeg brata jauče iz zemlje prema meni.
• 11 Ti si sada proklet od zemlje koja je otvorila usta^[31] da primi iz tvoje ruke krv tvojeg brata.
• 12 Kad budeš obrađivao svoju zemlju ona ti više ne će dati svoju snagu^[32]. Bićeš lutalica i potucalo na zemlji.«
• 13 Kain reče GOSPODU: » Moja je greška preteška za podnositi.
• 14 Ako me ti danas isteraš s površine ovog tla, ja ću biti skriven licu tvojem, biću lutalica i skitnica na zemlji i ako me Ko nađe ubiće me.«
• 15 GOSPOD mu reče: » Pa, dobro! ubije li Ko Kaina, on će biti osvećen sedam puta^[33].« GOSPOD stavi jedan znak na Kaina da ga niKo, susrevši ga, ne ube.
• 16 Kain se udalji iz nazočnosti GOSPODOVE i nastani se u zemlji Nod^[34] na istoku Edena.

Potomstvo Kainovo

• 17 Kain pozna ženu svoju, ona ostade trudna i rodi Henoha. Kain poče graditi jedan grad i nazva taj grad imenom sina svojega Henoha^[35].
• 18 Irad se rodi u Henoha, a Irad rodi Mehujaela; Mehujael^[36] rodi Metušaela, a Metušael rodi Lameha.
• 19 Lameh uze dve žene: jedna se zvala Ada, a druga Sija.
• 20 Ada rodi Jabala; taj bi ocem onima koji stanovahu u šatorima sa stadima.
• 21 Njegov se brat zvaše Jubal; ovaj bi ocem svima onima koji su svirali citru i frulu.
• 22 Sija, što se tiče nje, rodi Tubal-Kaina koji oštraše sav brončani raoniki nož; sestra Tubal-Kainova beše Nâma.
• 23 Lameh reče svojim ženama: »Ado i Sijo, slušajte moj glas! Žene počujte moje reči! Da, ja sam ubio jednog čoveka zbog jedne rane i dete zbog modrice.
• 24 Da, Kain biće osvećen sedam puta, ali Lameh 77 puta.«
• 25 Adam opet pozna svoju ženu, ona rodi jednog sina i nazva ga Set, jer Bog mi stvori drugog potomka umesto Avelja, budući da ga je Kain ubio. «
• 26 Setu, njemu također, rodi se jedan sin kojeg on nazva imenom Enoš. On poče otad zazivati ime GOSPODOVO.

Predci od Adama do Noje

• 5 1 Evo spiska^[37] obitelji Adamove:
• 2 Onog dana kad Bog stvori čoveka, stvori ga po sličnosti Bogu,
• 3 muškarcem i ženom on ih stvori,
• 4 blagoslovi ih i nazva imenom čovekovim za njihovog stvaranja.
• 5 Adam požive 130 godina,
• 6 sličan njemu i prema njegovoj slici on rodi sina kojeg nazva imenom Set.
• 7 Po rođenju Setovom Adamovi dani potrajaše još 800 godina i narađa on sinova i kćeri.
• 8 Set požive u svemu 912 godina pa umre.
• 9 Enoš požive 90 godina pa rodi Kebana.
• 10 Po rođenju Kenanovom, Enoš požive 815 godina i narađa sinova i kćeri.
• 11 Enoš požive u svemu 905 godina pa umre.
• 12 Kenan požive 70 godina pa porodi Mahalaela.
• 13 Pošto je rodio Mahalaela, Kenan živeše 840 godina i naizrađa sinova i kćeri.
• 14 Kenan požive u svemu 910 godina pa umre.
• 15 Mahalael požive 65 godina i porodi jereda.
• 16 Po rođenju jeredovom, Mahalael požive 830 godina i narađa sinova i kćeri.
• 17 Mahalael požive u svemu 895 godina pa umre.
• 18 jered požive 162 godine i rodi Henoha.
• 19 Po rođenju Henoh ovom, jered požive 800 i naizrađa sinova i kćeri.
• 20 jered požive u svemu 962 godine pa umre.
• 21 Henoh požive 65 godina pa rodi Metušelaha.
• 22 Po rođenju Metušelahovom, Henoh iđaše putovima Božjim tokom 300 godina, pa naizrađa sinova i kćeri.
• 23 Henoh požive u svemu 365 godina.
• 24 Budući sledio putove Božje, on nestade jer Ga Bog uze.
• 25 Metušelah požive 187 godina i porodi Lameha.
• 26 Po rođenju Lamehovom Metušelah požive 782 godine i naizrađa sinova i kćeri.
• 27 Metušelah požive u svemu 969 godina pa umre.
• 28 Lameh živeše 182 godine i rodi jednog sina. Nazva ga imenom Noja govoreći:
• 29 »Ovaj ovde okrepit će nas od naših trudova i muke što ih nameće od GOSPODA prokleta^[38] zemlja. «
• 30 Po rođenju Nojinom, Lameh požive 595 godina i naizrađa sinova i kćeri.
• 31 Lameh požive u svemu 777 godina pa umre.
• 32 Noja beše u dobi od 500 godina kad porodi Sema, Hama i Jafeta…

Bog odlučuje uništiti čovečanstvo

• 6 1 Kako su se ljudi bili počeli množiti na površini zemlje i kako im se behu narađale kćeri,
• 2 sinovi Božji^[39] videše da kćeri ljudske behu lepe i oni ih po svojem izboru uzimahu za žene.
• 3 GOSPOD reče: »Moj Duh neće uvek ravnati čovekom, budući predan svojim greškama: on je samo telo^[40] i njegovi dani biće 120 godina. «
• 4 U te dane, na zemlji beše divova a beše ih tu opet jer nađoše kćeri ljudske i imađahu od njih dece. To su nekadašnji glasoviti poluBogovi.
• 5 GOSPOD vidje da se zlotvornost ljudska namnožila po zemlji: celim tokom dana, njegovo srce ne smišljaše drugo do li zlo
• 6 i GOSPOD se pokaja što je stvorio čoveka na zemlji. Ražalosti se zbog toga
• 7 i reče: » Izbrisaću beše izopačeno na zemlji.
• 13 Bog reče Noji : » Za mene, svršetak svakom telu je stigao! jer, zbog ljudi zemlja je ispunjena nasiljem i ja ću ih uništiti sa zemljom. «
• 14 » Ti načini jednu lađu^[41] od namoljenog drveta. Načinićeš lađu s pregradcima. Namolićeš ju dobro i s vana i iznutra.
• 15 Tu lađu napravi dugom 300 lakata^[42], širokom 50 i visokom 30.
• 16 Napravićeš lađi jedan krov sa zabatom koji ćeš uzdignuti jedan lakat iznad nje. Ulaz u lađu stavićeš njoj sa strane, potom u njenoj unutrašnjosti napravićeš jedan kat pri dnu, jedan drugi i jedan treći.
• 17 » Ja ću učiniti da dođe Potop to jest vode na zemlju, za uništiti pod nebesima svaki stvor s udahnutim životom; sve što je na zemlji izdahnuće.
• 18 Ja ću uspostaviti svoj savez s tobom. » Uđi u lađu, ti, i s tobom, tvoji sinovi.
• 19 Od svakog živog bića, od svakog tela, uvesćeš jedan par u lađu da prežive s tobom; nek' budu jedno muško i jedno žensko!
• 20 Od svake vrste ptica, od svake vrste životinja, od svake vrste sitne stoke zemaljske, jedan par od svake vrste doći će k tebi za preživeti.
• 21 A ti, uzmi od svega što se jede i načini za sebe jednu rezervu; biće to tvoja i njihova hrana.«
• 22 Tu je ono što učini Noja; on učini točno ono što mu je Bog bio propisao.

Noja ulazi u lađu

• 7 1 GOSPOD reče Noji: » Uđi u lađu, ti i tvoja kuća, jer ti si jedini pravedan kojeg ja videh u tvomu naraštaju.
• 2 Uzećeš sedam parova od svake *čiste životinje, jedno muško i njegovu ženku i od jedne nečiste životinje jedan par, jedno muško i njegovo žensko
• 3 kao i od ptica nebeskih, sedam parova, muško i žensko, za produžiti vrstu na svoj površini zemljinoj.
• 4 jer za sedam dana, ja ću načiniti da kiši 40 dana i 40 noći, ja ću obrisati^[43] danas s površine zemlje sva bića koja sam stvorio. «
• 5 Noja se složi sa svim što mu je GOSPOD bio propisao.
• 6 Noja beše star 600 godina kad se dogodi Potop to jest vode na zemlji.

P o t o p

• 7 Zbog voda Potopa, Noa uđe u lađu sa svojim sinovima, svojom ženom i njihovim ženama.
• 8 *Čiste životinje i nečiste životinje, ptice i od svega što giba zemljom,
• 9 par po par, muško i žensko dođoše u Nojimu lađu kako je Bog bio propisao Noji.
• 10 Sedam dana prođe i vode potopiše zemlju.
• 11 U 600. godini Nojinog života, u drugom mesecu, sedamnaestog dana meseca, tog dana sve zalihe velikog *Ponora biše razvaljene, a otvori^[44] nebeski biše razjapljeni.
• 12 Kiša se obarala na zemlju tokom 40 dana i 40 noći.
• 13 Istog dana, Noa uđe u lađu sa svojim sinovima, Semom, Hamom i Jafetom i trima ženama svojih sinova
• 14 kao i sve vrste životinja, sve vrsta zveradi, sve vrste sitne marve koje gmižu zemljom, sve vrste ptica, sva perad, sve krilate životinje.
• 15 One dođoše k Noi u lađu, par po par, svaki stvor s udahnutim životom.
• 16 Beše to po jedno muško i jedno žensko od svakog tela^[45] koje uđe. Oni uđoše kako je Bog bio propisao Noji. GOSPOD zatvori vrata za njim.
• 17 Potop se zbivao na zemlji tokom 40 dana. Vode bujahu i uzdizahu lađu koja se podizala iznad zemlje.
• 18 Vode biše u povodnju, stvoriše ogromnu masu na zemlji, a barka otplovi površinom voda.
• 19 Povodanj ojača na zemlji i, pod svim širom nebeskim, i najviše planine behu potopljene vodom.
• 20 visinom od petnaest lakata^[46]. S povodnjem voda koje prekriše planine,
• 21 izdahnu sve telo koje gibaše zemljom, ptice, zveri, divlje životinje, sva sitna zverad koja gmiže zemljom, i svaki čovek.
• 22 Svi oni koji udišu zrak u dahu života svi oni^[47] koji živeše na čvrstoj zemlji umreše.
• 23 Tako GOSPOD izbrisa^[48] sva bića s površine zemlje, ljude, životinje, sitnu stoku, i isto ptice nebeske. Oni biše istrebljeni, osta samo Noa i oni koji behu s njim u lađi.
• 24 Povodanj potraja 150 dana na zemlji.

Noja izlazi iz lađe

• 8 1 Bog se seti Noa, svih zveri i svih životinja koje behu s njim u lađi; on učini tada da zemljom puhne jedan dah i vode se umiriše.
• 2 Skladišta *Ponora se zatvoriše kao i otvori^[49] nebeski.
• 3 Kiša bi zadržana u nebu a vode se povukoše sa zemlje s plimom i osekom. Po isteku 150 dana vode opadoše
• 4 i, u sedmom mesecu sedamnaestog dana u mesecu, lađa se spusti na planinu Ararat^[50].
• 5 Vode nastaviše opadati sve do jedanaestog dana desetog meseca i vrhovi se planina pojaviše.
• 6 Nakon 40 dana, Noa otvori prozor na lađi koju je bio načinio.
• 7 On pusti gavrana koji odlete, odlazeći i vraćajući se, sve dok vode prekrivahu čvrstu zemlju.
• 8 Potom on pusti golubicu da vidi da li su splahnule vode na zemlji.
• 9 Ali golubica ne nađe gde bi mogla spustiti nogu; ona se vrati njemu na lađu, jer vode pokrivahu svu površinu zemlje. On pruži ruku i prihvati ju da ju unese u lađu.
• 10 On počeka još sedam novih dana pa ponovo pusti golubicu iz lađe.
• 11 Navečer ona mu se vrati, i evo kako imaše u kljunu jednu zdravu maslininu grančicu! Noa znade tako da su vode splasnule na površini zemlje.
• 12 On sačeka još sedam drugih dana i pusti golubicu koja mu se više ne vrati.
• 13 Dakle, u godini 601., prvog dana prvog meseca, vode otkriše čvrsto tle. Noa skide krov s lađe i vidje tada da površina zemlje beše čvrsta.
• 14 Desetog meseca, dvadeset i sedmog dana u mesecu, zemlja beše suha.
• 15 Bog reče Noji: » Izađi iz lađe, ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom.
• 16 Sve životinje koje su s tobom, od svega što je telo u stvari od ptica, zveri, sva sitna zverad koja giba površinom zemlje,
• 17 izvedi ih sa sobom i nek provrve na zemlji, nek' budu plodni i namnoženi na zemlji. «
• 18 Noja iziđe, i s njim njegovi sinovi, njegova žena i žene njegovih sinova;
• 19 sve zveri, sva sitna zverad, sve ptice i sve što giba zemljom iziđe iz lađe po obiteljima.
• 20 Noja podiže jedan *žrtvenik za GOSPODA. On uze od svake *čiste životinje, od svake čiste ptice i prinese žrtve paljenice^[51] na žrtveniku.
• 21 GOSPOD udahnu utažujući miris i reče u sebi: » Noinih nikad prokleti zemlje radi čoveka. Sigurno, srce je čovekovo k zlu usmereno od njegove mladosti, ali nikad više Noinih udariti sve živo kao što sam učinio.
• 22 »Toliko koliko zemlja bude trajala;

sijanje i žnjevenje,

Hladnoća i toplota,

ljeto i zima,

dan i noć

nikad ne će prestati. «

Bog ustanovljava savez s Nojom

• 9 1 Bog blagoslovi^[52] Noju i njegove sinove i reče im: »Budite plodni i namnoženi, ispunite zemlju.
• 2 Plašićete i biti strašni za sve životinje na zemlji i sve ptice nebeske. Sve što giba na površini zemlje i sve ribe morske stavljene su vam u ruke.
• 3 Sve što giba i što živislužiće vam za ishranu kao što vam već dadoh sve trave sazrevajuće^[53], ja vam sve dadoh .
• 4 Ipak vi ne jedite tela s njegovim životom, to jest njegovu krv^[54].
• 5 I isti, od vaše krvi, koja je vaš vlastiti život, tražiću račun u svake zveri i tražiću račun u čoveka: svakome ću tražiti račun o životu njegovog brata.
• 6 » Ko prospe krv čovekovu, po čoveku biće njegova krv prosuta;

jer po slici Boga, Bog stvori čoveka.

• 7 »Što se tiče vas, budite plodni i namnoženi, provrvite na zemlji, i umnažajte se na njoj. «
• 8 Bog reče Noji praćenom od svojih sinova :
• 9 » Ustanoviću svoj *savez s vama, s vašim potomstvom posle vas
• 10 i a svim živim bićima koja su s vama: pticama, svim divljim zverima koje su s vama, ukraKo sa svim što koji su izišli iz lađe s vama, i sa sami divljim zverima.
• 11 Ustanoviću svoj savez s vama: nedno telo^[55] ne će biti istrebljeno vodama Potopa, ne će više biti potopa za opustošiti zemlju. «
• 12 Bog reče: » Evo znaka saveza koji ustanovljavam između mene, vas i svega živog s vama, za sve buduće naraštaje.
• 13 » Ja stavljam svoj luk^[56]u oblake da postane znak saveza između mene i zemlje.
• 14 Kad učinim da se pojavi oblak i kad se bude vidio luk u oblaku,
• 15 ja ću se setiti svojeg saveza između mene, vas i svakog živog bića koje god da bude; vode ne će više nikada postati Potop koji bi uništio svako telo.
• 16 Luk će biti u oblaku i ja ću ga gledati da bih se setio večnog saveza između Boga i svakog živog bića, svakog tela koje je na zemlji.«
• 17 Bog reče Noji: » To je znak saveza koji ja ustanovljavam između sebe i svakog tela koje je na zemlji.«

Tri Nojina sina

• 18 Sem, Ham i Jafet behu Noini sinovi koje Noa izvede iz lađe; Ham, to jest otac Kanaanaca.
• 19 To biše tri Noina sina, i od njih sva zemlja bi napučena.
• 20 Noa bi prvi ratar. On zasadi vinograd
• 21 i pijaše mu vino, opi se i razgoliti u unutrašnjosti svojeg šatora.
• 22 Ham, otac Kanaanaca, vidje golotinju svojeg oca i obavesti svoja dva brata napolju.
• 23 Sem i Jafet uzeše ogrtač Nojin i staviše ga na svoja oba pleća i, hodajući unatraške, oni pokriše golotinju svojeg oca. Okrenuti na drugu stranu, oni ne videše golotinju ocu svojem.
• 24 Kad Noja, budući odspavao svoj mamurluk, saznade što je bio učinio njegov najmlađi sin,
• 25 poviknu:

» Proklet da je Kanaanac,

nek' bude poslednji sluga svojoj

braći ! «

• 26 Potom reče:» Blagoslovljen budi GOSPODE, Bože Semov, nek' mu Kanaanac bude slugom!
• 27 Nek' Bog podeli Jafetu^[57], ali da ostane u šatorima Semovim, da mu Kanaanac bude sluga!«
• 28 Noja poživi350 godina posle Potopa. On proživiu svemu 950 godina pa umre.

Zemaljski narodi

• 10 1 Evo obitelji^[58] sinova Nojinih, Sema, Hama i Jafeta. Rodiše im se sinovi posle Potopa:
• 2 Sinovi Jafetovi^[59]: Gomer, Magog, Madaj, Javan, Tubal, Mešeh i Tiraz.
• 3 Gomerovi sinovi: Aškenaz, Rifat i Togarma.
• 4 Javanovi sinovi: Eliša, Tarsis, Hitim i Rodanim. Počev od njih vrši se podela naroda u otočja.
• 5 Svaki imaše zemlju svoju sledeći jeziksvoj i svoj narod prema plemenu svojem.
• 6 Sinovi Hamovi^[60]: Kuš, Misraim, Put i Kanaan.
• 7 Sinovi Kušovi: Seva, Havila, Savta, Raema, Savtek. Sinovi Raemovi: Saba i Dedan.
• 8 Kuš rodi Nimroda. On bi prvi junak na zemlji,
• 9 on koji bi jedan smioni lovac pred GOSPODOM. Otud izreka: »Poput Nimroda, biti junački lovac pred GOSPODOM. «
• 10 Prestolnice njegovog kraljevstva behu Vavilon, Ereh, Akhad, sve gradovi^[61] u zemlji Šinear.
• 11 On iziđe iz te zemlje i ode u Asiriju i sagradi Ninivu, grad širokih trgova, Kalah^[62]
• 12 veliki grad, i Rezen između Ninive i Kalaha.
• 13 Kanaan rodi Sidona svojeg prvenca i Heta,
• 16 jebuzita, Amorita, Girgašita,
• 17 Hivita, Arkita, Sinita,
• 18 Arvadita, Semarita, Hematita. Kanaanska plemena se potom rasijaše
• 19 i područje kanaansko se protegnu od Sidona prema Gueraru sve do Gaze, prema Sodomi i Gomori, Admai i Sevoimu sve do Lešae.
• 20 Takvi behu sinovi Hamovi po svojim plemenima i njihovim jezicima, svrstani po zemljama i narodima.
• 21 Od Sema, prvorođenog brata Jafetovog, rodi se takođe otac svih sinova Heberovih^[63].
• 22 Sinovi Semovi^[64] Elam, Asur, Arpahšad, Lud i Aram.
• 23 Sinovi Aramovi: Us, Hul, Gueter i Maš.
• 24 Arpahšad rodi Šelaha, a Šelah rodi Hebera.
• 25 Heberu se rodiše dva sina. Prvi se zvao Feleh, jer u njegovo doba zemlja bi podeljena^[65] a njegov se brat zvaše Joktan.
• 26 Joktan rodi Almodada, Šelefa, Hasarmaveta, Jeraha,
• 27 Hadorama, Uzala, Dikla,
• 28 Ovala, Abimaela, Saba,
• 29 Ofira, Havila, Jovava. To su sve sinovi Joktanovi;
• 30 njihovo se stanište protezalo od Meša prema Sefaru, istočnoj planini.
• 31 Takvi behu sinovi Semovi prema njihovim plemenima i njihovim jezicima, svrstani u zemlje i narode.
• 32 Takva behu plemena sinova Nojinih prema svojim obiteljima svrstanim u narode. Počev od njih počinje podela naroda na zemlji posle Potopa.

Vavilonska kula

• 11 1 Cela se zemlja služila istim jezikom i istim rečima.
• 2 Putujući na istok, ljudi otkriše jednu ravnicu u zemlji Šinear^[66] i nastaniše ju.
• 3 Jedni drugima rekoše: »Hajdemo! Salijmo cigle i ispecimo ih u peći.« Opeke im poslužiće umesto kamenja a bitumen kao malter.
• 4 »Hajdemo«! Rekoše oni, »sagradimo sebi jedan grad i jednu kulu čiji će vrh dosegnuti nebo. Stvorimo sebi jedno ime da ne budemo raspršeni po svoj površini zemlje. «
• 5 GOSPOD siđe da vidi grad i kulu koju sagradiše sinovi Adamovi^[67].
• 6 » Eh, reče GOSPOD, oni svi su tek jedan narod i jedan jeziki to je njihovo prvo delo! Sada, što god da zamisle činiti ne će im biti nedostupno!
• 7 Hajdemo, siđimo i smrsimo njihov jezik, da više ne razumiju jedni druge!«
• 8 Otuda, GOSPOD ih rasprši po površini zemlje i oni prestadoše graditi grad.
• 9 Tako dade mu se ime Vavilon jer to GOSPOD smrsi^[68] jezikcele zemlje, i otada GOSPOD rasprši ljude po celoj površini zemlje.

Lista praotaca od Sema do Avrama

• 10 Evo obitelji ^[69] Semove: Sem je bio star stotinu godina kad rodi Arpahšada dve godine posle Potopa.
• 11 Po rođenju Arpahšadovom, Sem je poživi5oo godina, pa narađa sinova i kćeri.
• 12 Arpahšad je bio proživio 35 godina kad rodi Šelaha.
• 13 Po rođenju Šelahovom Arpahšad poživi403 godine, narađa sinova i kćeri.
• 14 Šelah je bio živio 30 godina kad rodi Hebera.
• 15 Po rođenju Heberovu, Šelah požive 403 godine, on narađa sinova i kćeri.
• 16 Heber je bio živio 34 godine kad rodi Feleha.
• 17 Po rođenju Felehovu, Heber požive 430 godina, on narađa sinova i kćeri.
• 18 Feleh je bio živio 30 godina kad rodi Reua,
• 19 po rođenju Reuovom Feleh požive 209 godina, on narađa sinova i kćeri.
• 20 Reu je bio živio 32 godine kad rodi Seruha,
• 21 po rođenju Seruhovom Reu požive 207 godina, on narađa sinova i kćeri.
• 22 Seruh je bio živio 30 godina kad rodi Nahora.
• 23 Po rođenju Nahorovu, Seruh požive 200 godina, on narađa sinova i kćeri.
• 24 Nahor je bio živio 29 godina kad rodi Teraha.
• 25 Po rođenju Terahovom Nahor požive 119 godina, on narađa sinova i kćeri.
• 26 Terah je bio živio 70 godina kad rodi Avrama, Nahora i Harana.
• 27 Evo obitelji Terahove: » Terah rodi Avrama, Nahora i Harana.
• 28 Haram rodi Lota. Haran umre pre svog oca Teraha u zemlji svoje obitelji, u Uru kaldejskom^[70].
• 29 Avram i Nahor uzeše žene: Avramova supruga zvala se Sarai a ona Nahorova Milka, kći Haranova, otac Milkin i Jiska.
• 30 Sarai beše nerotkinja, ne imala dece.
• 31 Terah uze svog sina Avrama, svog unuka Lota, sina Haranovog i svoju snahu Sarai, ženu svojeg sina Avrama, koji s njima iz Ura kaldejskog za otići u zemlju Kanaan. Oni dosegnuše Haran^[71] gde oni živeše.
• 32 Terah živeše 205 godina pa umre u Haranu.

AVRAAM

Bog poziva Avrama da napusti svoju zemlju

• 12 1 GOSPOD reče Avramu: » Idi iz svoje zemlje i kuće svojeg oca prema zemlji koju ću ti pokazati.
• 2 Stvoriću od tebe veliki narod i blagosloviti te. Velikim ću tvoje ime načiniti. Budi blagoslovljen.
• 3 Blagosloviću one koji će tebe blagosloviti, Ko ti se naruga ja ću ga prokleti; u tebi biće blagoslovljene sve obitelji na zemlji. «
• 4 Avram pođe kako mu GOSPOD beše rekao, i Lot krenu s njim^[72]. Avram imaše 75 godina kad napusti Haran.
• 5 On uze svoju ženu Sarai, svog nećaka Lota, sva dobra koja su bili stekli i bića^[73] koja izdržavahu u Haranu. Oni pođoše u zemlju Kanaanaca. Oni stigoše u Kanaansku zemlju.

Avram u Kanaanskoj zemlji i Egiptu

• 6 Avram pređe zemlju sve do mesta zvanog Sišem^[74], sve do Hrasta Morea. Kanaanci behu tada u zemlji,
• 7 GOSPOD se pokaza Avramu i reče: » Tvojem ću potomstvu dati ovu zemlju«, onde, ovaj podiže jedan *žrtvenik za GOSPODA koji mu se beše pokazao.
• 8 Odande on stiže u planine istočno od Betela. Podiže šator između Betela na zapadu i Aia na istoku, i ovde on diže žrtvenik za GOSPODA i načini jedno zazivanje u Njegovo ime^[75].
• 9 Potom, od odmorišta do odmorišta, Avram se premesti prema Negevu^[76].
• 10 Beše glad u zemlji i Avram siđe u Egipat da onde boravi, jer zemlju je pustošila glad.
• 11 No u času kad je stigao u Egipat, on reče svojoj ženi Sarai : » Vidiš, ja znam da si ti jedna lepa žena za videti.
• 12 Dakle, kad te Egipćani vide reći će : To je njegova žena, ubiće me, a tebe će ostaviti na životu.
• 13 Reci, molim te, da si moja sestra^[77] da postupe dobro prema meni radi tebe i da ostanem u životu zahvaljujući tebi. »
• 14 U stvari, kad Avram dosegnu Egipat, Egipćani videše da Sarai beše jako lepa žena.
• 15 *Faraonovi časnici ju videše, izrekoše svoje poh vale Faraonu, i ta žena bi uzeta za njegovu kuću.
• 16 Radi nje, postupiše dobro prema Avramu koji primi krupnu i sitnu stoku, magarce, robove i sluge, magarice i deve.
• 17 Ali GOSPOD dosudi velike jade Faraonu i njegovoj kući radi Saraie, žene Avramove:
• 18 Faraon pozva Avrama da bi mu rekao: » Što mi ti ono učini! Zašto mi nisi rekao da to beše tvoja žena?
• 19 Zašto si mi rekao: To je moja sestra: I ja sam si je namenio za ženu. Sada, evo ti tvoja žena, preuzmi ju i odlazi!«
• 20 Faraon naredi svojim ljudima da ga otpuste, njega, njegovu ženu, i sve što je posedovao,
• 13 1 i Avram se uspe iz Egipta u Negev, on, njegova žena i sve što je posedovao Lot beše s njim.

Avram i Lot se razdvajaju

• 2 Avram beše veoma Bogat stadima, srebrom i zlatom.
• 3 On iđaše postupno od Negeva sve do Betela, sve do mesta gde ja bio najpre taborovao između Betela i Aia^[78].
• 4 Na mestu gde prethodno beše podigao *žrtvenik, Avram učini jedno zazivanje^[79] u GOSPODOVO ime.
• 5 Lot, koji jepratio Avrama, posedovao je takođe krupnu stoku, kao i šatore.
• 6 Zemlja ne davala dovoljno potrepština za njihov zajednički život, jer njihova dobra behu prevelika da bi mogli živeti zajedno.
• 7 Izbi svađa između Avramovih i Lotovih pastira Kanaanci i Periziti^[80] nastanjivaše onda zemlju
• 8 a Avram reče Lotu: » Nek' ne bude svađe između mene i tebe, mojih i tvojih pastira, mi smo braća^[81].
• 9 Ne li sva zemlja pred tobom? Odeli se dakle od mene. Ako kreneš na sever, ja ću ići na jug; ako ti kreneš na jug ja ću ići na sever. «
• 10 Lot diže oči i vidje distrikt Jordaniju: bio je potpuno navodnjen. Pre no će GOSPOD uništiti Sodomu i Gomoru on beše sve do Soara^[82] navodnjen kao vrt GOSPODNjI, kao zemlja egipatska.
• 11 Lot izabra za sebe jordanski distrikt i promeni smjer prema istoku. On se odvojiše jedan od drugog,
• 12 Avram, stanovaše u zemlji kanaanskoj a Lot u gradovima Distrikta^[83].
• 13 Ovaj dođe taborovati u Sodomu koja strašno zgreši protiv GOSPODA.
• 14 GOSPOD reče Avramu nakon Lotovog odvajanja od njega: » Digni svoje oči i, s mesta na kojem jesi pogledaj k severu, k jugu, k istoku i zapadu.
• 15 Da, svu zemlju koju vidiš, ja ti ju dajem kao i tvojem potomstvu, zauvek.
• 16 Ja ću umnožiti tvoje potomstvo kao prašinu zemaljsku toliko da ako je moguće prebrojiti prašinu zemaljsku, moći će se takođe prebrojati i tvoje potomstvo.
• 17 Digni se, prođi zemljom uzduž i popreko, jer ti ju ja dajem.«
• 18 Avram dođe sa svojim šatorima stanovati u Hrastovima Mambre koji su u Hebronu^[84]; on tu podiže žrtvenik GOSPODU.

Avram, kraljevi i Melkisedek

• 14 1 A, u dane Amrafela, kralja Šinearskog, Ariok kralj Elazara, Kedorlaomer kralj Elama i Tideal kralj Goima^[85];
• 2 zaratiše protiv Birša kralja Gomore, Šineava kralja Adme, Šemevera, kralja Sevoima i kralja Bele, tj. Soara^[86].
• 3 Ovi poslednji trebali su se spojiti u dolini Sidim, tj. na Slanom moru^[87].
• 4 Tokom dvanaest godina, oni su služili Kedarlaomera, ali su se pobunili trinaeste godine.
• 5 Četrnaeste godine, Kedarlaomer dođe s kraljevima koji su ga pratili. Oni pobediše Refaite^[88] u Astarot-Karnaimu, Zuzite u Hamu, Emite u Šave-Kiriataimu,
• 6 Horite u njihovoj planini u Seiru sve do Eil-Parana koji jeblizu pustinje.
• 7 Potom se vratiše prema Ein-Mišpatu, to jest Kadešu, opustošiše sva sela amalecitska i k tomu Amorite stanovnike Hasason-Tamara.
• 8 Tad kralj Sodome, i kraljevi Gomore, Admae, Sevoima i Belae, tj. Soara napustiše boj protiv onih u dolini Sidima,
• 9 protiv Kedorlaomera kralja Elama, Tideala kralja Goima, Amrafela kralja Šineara, Arioka kralja Elazara: četiri kralja protiv pet.
• 10 Dolina Sidima beše izrovana oknima bitumena; u svojem begu, kraljevi Sodome i Gomore tu padoše, oni koji ostadoše pobegoše u planinu.
• 11 Uzeše se sva dobra Sodome i Gomore, sva njihova živež i ode.
• 12 Uzeše Lota, nećaka Avramovog, sa svim njegovim dobrima, i odoše. Lot stanovaše u Gomori,
• 13 a jedan begunac ode odneti novosti Avramu Jevreju, koji boraviše u Hrastovima Mambre^[89] Amorita, brata Eškolova i Anerova; oni behu saveznici Avramovi.
• 14 Čim ovaj saznade za uhićenje svojeg brata, on podiže 318 svojih vazala, od rođenja vezanih za kuću njegovu. On povede potragu sve do Dana^[90].
• 15 On ode sa svojim ljudima izvesti noćni napad na neprijatelja. On ih potuče i progna sve do Hova koji jeseverno od Damaska.
• 16 On povrati sva dobra, on povrati takođe svog brata Lota i njegova dobra, kao i sve žene i rodbinu.
• 17 Kralj Sodome se približi prema dolini Šave, tj. prema dolini kraljevoj, u susret Avramu koji pobed nički dođe od Kedarlaomera i kraljeva koji su ga pratili.
• 18 Melkisedek, kralj Salema^[91], opskrbi ga kruhom i vinom. On beše sveštenik Boga Svevišnjeg,
• 19 i blagoslovi Avrama govoreći: » Blagoslovljen budi Avrame od Boga Svevišnjeg koji stvori nebo i zemlju !
• 20 Blagoslovljen budi Bog Svevišnji koji ti predade u ruke neprijatelje tvoje ! « Avram mu dade dîm^[92] od svega.
• 21 Kralj Sodome reče Avramu:

» Daj osobe, i preuzmi dobra.»

• 22 Avram mu odgovori: » Ja dižem ruke prema GOSPODU, Bogu Svevišnjem koji stvori nebo i zemlju:
• 23 ni jednog konca, ni jednog remena sa sandale! Ja prisežem da ništa Noinih uzeti što je tvoje. Ti ne ćeš moći reći: Ja sam taj koji oBogati Avrama.
• 24 To se ni u čemu ne odnosi na mene, izuzev u Hrani za mlade moje; što se tiče ljudi koji su me pratili, Aner, Eškol i Mambre, oni će ju uzeti sami.«

Bog sklapa savez s Avramom

• 15 1 Posle ovih događaja, reč GOSPODOVA bi upućena Avramu u jednom priviđenju. On reče: » Ne boj se, Avrame, to sam ja, tvoj štit; tvoja plaća^[93] biće značajno uvećana.«
• 2 Avram odgovori: » Gospode BOŽE, što ćeš mi dati? Ja odlazim bez deteta, i baštinika moje kuće, to je Eliezer iz Damaska^[94].«
• 3 Avram reče: » Nisi mi dao potomstva i jedan će moj ukućanin baštiniti od mene. «
• 4 Tada mu GOSPOD kaza ovim rečima: » Ne on taj koji će baštiniti od tebe, već onaj koji će izići iz utrobe^[95] tvoje baštiniće od tebe. «
• 5 Izvede ga napolje i reče mu: »Osmotri nebo, prebroji zvezde ako ih možeš prebrojati. « Potom mu reče: » Takvo će biti tvoje potomstvo. «
• 6 Avram imaše vere u GOSPODA, i zato ga GOSPOD oceni pravednim^[96].
• 7 On mu reče: » Ja sam GOSPOD koji te izveo iz Ura kaldejskog^[97] da ti dam zemlju u posed.«
• 8 GOSPODE Bože, odgovori on, kako ću znati da ću ju posedovati? «
• 9 On mu reče: » Pribavi mi jednu junicu od tri godine, jednu kozu od tri godine, jednog ovna od tri godine, jednu grlicu i jednog golubića.«
• 10 Avram mu pribavi sve te životinje, razdvoji ih po sredini i stavi svaki dio jedan naspram drugog^[98]; on ne razdeli ptica.
• 11 Grabežljivci se sjuriše na leševe, ali Avram ih otera.
• 12 O zalasku sunca, jedna obamrlost zahvati Avrama. Kad užas i gusta tama padoše na njega. *13 On reče Avramu: » Znaj dobro da će tvoje potomstvo stanovati u zemlji koju ne će posedovati. Načiniću robove od njih, koje će se tlačiti tokom 400 godina^[99].
• 14 Ja ću takođe biti sucem sa svim narodu kojem će služiti, oni će izići^[100] s velikim dobrima.
• 15 Ti, ćeš u miru pridružiti se ocima^[101] svojim i bićeš pokopan posle jedne sretne starosti. *16 U četvrtom naraštaju, tvoje će potomstvo vratiti se ovamo jer nepravda *Amorita ne dosegla svoju puninu.«
• 17 Sunce zapade, a u tami jedna dimeća vatra i jedna zublja vatrena prođoše između komada. Avram posluša predlog Sarain.
• 3 Deset godina nakon što se Avram bio smestio u Kanaanskoj zemlji, Sarai njegova žena uze Hagara, svoju egipćansku sluškinju, i dade ju kao ženu svojem mužu Avramu.
• 4 On iđaše prema Hagara koja posta trudna. Kad se vidi nosećom ona svoju gospodaricu ne udostoji više pogleda svojeg.
• 5 Sarai reče Avramu: » Ti si odgovoran zbog uvrede koja mi je na nesena. Ja sam ta koja ti je na grudi stavila svoju sluškinju. Čim se opazila trudnom, ja sam prestala biti u njenim očima dostojna štovanja. Nek' GOSPOD odluči između tebe i mene!«
• 6 Avram odgovori Sarai: » Evo ti sluškinja na tvoju volju, učini s njom što je dobro u očima tvojim. « Sarai postupi zlo s njome i ova pobeže.
• 7 *Anđeo GOSPODOV ju nađe blizu jednog izvora u pustinji, onaj koji jena cesti Šurskoj^[102], i reče joj: » Hagaro, Saraina sluškinjo, otkud dolaziš i kamo to ideš?«
• 8 Ona odgovor: » Bežim ispred Saraie, gospodarice svoje.«
• 9 Anđeo GOSPODOV joj reče: »Vrati se gospodarici svojoj i povij se zapovedima njenim.«
• 10 Anđeo GOSPODOV joj kaza: » Umnožiću toliko potomstvo tvoje da se prebrojati ne će moći.«
• 11 Anđeo Gospodov joj reče:

» Ti si trudna i rodićeš sina, daćeš mu ime Ismael jer GOSPOD je opazio^[103] tvoju nevolju.

• 12 Istinsko divlje magare, taj

čovek!

Njegova ruka na svakoga, svi

ruku na njega,

sučelice svoj svojoj braći,

on staje.«

• 13 Hagaraa zazva ime GOSPODOVO koji joj je bio govorio: » Ti si Bog koji me vidi.« Ona je u stvari bila rekla: » je li to ovde da sam ja videla nakon što me on vidio? «
• 14 Zbog toga se taj zdenac zove: » Zdenac Lahai koji me vidi«; nalazi se između Kadeša i Bereda^[104].
• 15 Hagara rodi jednog sina Avramu; on nazva Ismaelom sina što mu rodi Hagara.

Avram postaje Avraam

Avram imaše 86 godina kad mu Hagara dade Ismaela.

• 17 1 On imade 99 godina kad mu se GOSPOD prikaza i reče mu:» To sam ja Bog Svemogući^[105]. Hodaj i budi neporočan u mojoj nazočnosti.
• 2 Ja ti hoću dati dar svojeg *saveza između tebe i mene, ja ću ti učiniti da se plodiš preko svake mere.«
• 3 Avram pade ničice, Bog govoraše s njim i reče:
• 4 » Za mene, evo mog saveza s tobom: ti ćeš postati ocem jednog mnoštva naroda.
• 5 Ne ćete se više zvati imenom Avram, već će tvoje ime biti Avraam, jer ću ti ja dati postati ocem jednog mnoštva^[106] naroda
• 6 i ja ću te učiniti plodnim preko svake mere: učiniću da ti dadneš rođenje narodima, i kraljevi će izići iz tebe.
• 7 Ja ću ustanoviti svoj savez između tebe i mene, ti, i posle tebe naraštaji koji će poteći od tebe; taj večni savez učinit će od mene tvojeg Boga i Onog tvojeg potomstva posle tebe.
• 8 Daću u večno vlasništvo tebi i potomstvu tvojem posle tebe zemlju tvojih seoba^[107], svu zemlju Kanaanaca. Ja ću biti njihov Bog «.

Obrezanje, znak saveza

• 9 Bog reče Avraamu:» Ti, ti ćeš čuvati moj *savez, i posle tebe, naraštaji koji će poteći od tebe.
• 10 Evo mojeg saveza kojeg ćete čuvati između mene i vas, tj. tvoje potomstvo posle tebe: svi vaši muški biće *obrezani:
• 11 imaćete obrezano meso kapice na glaviću, što će postati znak saveza između mene i vas.
• 12 Biće obrezani u dobi od 8 dana, svi vaši muški svakog naraštaja kao i robovi rođeni u kući ili stranog porekla zadobeni novcem koji god da jesu, koji nisu od tvojeg potomstva.
• 13 Robovi rođeni u kući ili stečeni novcem trebaju biti obrezani. Moj savez postaće na vašem telu jedan večni savez,
• 14 ali neobrezani, muško koje ne će imati obrezano meso kapice na svojem glaviću, taj će biti isključen između svojih^[108]. On je raskinuo savez moj.«
• 15 Bog reče Avraamu: » Ti više ne ćeš zvati svoju ženu Sarai imenom Sarai, jer ona će imati za ime Sara.
• 16 Ja ću ju blagosloviti i isto ću ti po njoj dati jednog sina. Ja ću ju blagosloviti, ona će dati rođenje narodima; kraljevi naroda poteći će od nje.«
• 17 Avraam pade ničice i nasmija se; on reče u sebi: » Jedno dete rodiće se u čoveka od stotinu godina? Ili, Sara sa svojih 90 godina hoće li moći roditi?«
• 18 Avraam reče Bogu:» Može li Ismael živeti u nazočnosti tvojoj! «
• 19 Bog reče: » Ali ne! Tvoja žena Sara rodiće ti sina i ti ćeš mu dati ime Izak^[109]. Ustanoviću svoj savez s njim kao jedan večni savez za potomstvo posle njega.
• 20 Za Ismaela ja te uslišavam^[110]. Vidiš, ja ga blagosiljam, ja ga činim izobilnim, krajnje plodnim; on će roditi dvanaest prinčeva i ja ću učiniti da od njega potekne jedan veliki narod.
• 21 Ali ja ću ustanoviti svoj savez s Izakom kojeg će ti Sara dati sledeće godine u ovo vreme.«
• 22 Kad Bog prestade govoriti s Avraamom, on se uzdiže daleko od njega.
• 23 Avraam uze svojeg sina Ismaela, sve robove rođene u svojoj kući ili stečene novcem, sve svoje muške ukućane; on im obreza meso kapice na njihovom glaviću istog dana kad je Bog bio govorio s njim.
• 24 Avraam imaše 99 godina kad im obreza meso kapice na glaviću.
• 26 Istog dana Avraam i njegov sin Ismael biše obrezani;
• 27 sva njegova kućna čeljad, robovi rođeni u kući ili zadobeni novcem, poreklom stranci, biše obrezani s njim.

Bog najavljuje da će Sara imati sina

• 18 1 GOSPOD se prikaza Avraamu u Hrastovima Mambre^[111] dok je sjedio na ulazu u šator po najvećoj vrućini dana.
• 2 On diže oči i ugleda trojicu ljudi^[112] osovljenih tikdo njega. Ugledavši ih on otrča od ulaza u šator njima u susret, prostre se po zemlji
• 3 i reče: »Moj Gospodaru, ako ja mogu naći milosti u tvojim očima, nastoj ne proći daleko od svog sluge^[113].
• 4 Da se donese malo vode da vam se operu noge, i odmorite se pod tim stablima.
• 5 Ja ću doneti komad kruha da vas okrepi pre no što nastavite dalje, pošto ste prošli pokraj vašeg sluge.« Oni odgovoriše: » Učini kako si rekao.«
• 6 Avraam požuri prema šatoru i reče Sari: » Brzo! Zamesi tri mere brašna i načini pogače!«, a on otrča do stada i uze jedno mlado tele.
• 7 Dade ga momku koji požuri pripremiti ga.
• 8 On uze grušeline, mleka i pripravljeno tele koje stavi pred njih; a sam zadrža se pod drvećem, stojeći blizu njih. Oni jedoše,
• 9 a njemu rekoše:» Gde je Sara tvoja žena? « On odgovori: » Tamo, u šatoru.«
• 10 GOSPOD preuze:» Ja trebam nanovo naići u vreme obnavljanja^[114], a Sara tvoja žena imaće jednog sina.« A, Sara to slušaše na ulazu u šator, iza njega.
• 11 Avraam i Sara behu stari, u dubokoj starosnoj dobi, i Sara već beše prestala imati ono što imaju žene.
• 12 Sara se poče smijati^[115] u sebi pa reče:» Sva istrošena kakva jesam mogu li još imati? A i moj gospodar je tako star!«
• 13 GOSPOD reče Avraamu: » Zašto se Sara sme? A i to pitanje: Mogu li uistinu rađati, ja koja sam tako stara ?
• 14 Ima li edna stvar nemoguća za GOSPODA? U dan kad se ja vratim k tebi, u vreme obnove, Sara će imati jednog sina.«
• 15 Sara zaneka^[116] govoreći: » Ja se nisam nasmijala« jer se uplašila. » Da! preuze on, ti se istinski nasmijala.«

Avraam se zalaže za Sodomu

• 16 Ljudi se digoše odatle i usmeriše svoj pogled na Sodomu^[117]; Avraam je išao s njima da bi ih otpustio.
• 17 GOSPOD reče: » Hoću li sakriti Avraamu ono što činim?
• 18 Avraam treba postati jedan narod veliki moćan u kojem će biti blagoslovljeni svi narodi zemaljski,
• 19 jer ja sam ga Hteo upoznati^[118] da bi on propisao sinovima svojim i kući svojoj posle njega poštovati put GOSPODOV primenjujući pravdu i pravo; tako da će GOSPOD izvršiti za Avraama ono što je o njemu prorekao.«
• 20 GOSPOD reče: » Tužba protiv Sodome i Gomore tako je snažna, njihov greh tako je težak
• 21 da sam ja morao sići videti radi li se u svemu kako je u tužbi sve do mene stiglo. Da ili ne, ja ću saznati.«
• 22 Ljudi se okrenuše k Sodomi. Avraam je još stajao pred GOSPODOM,
• 23 on se primaknu i reče: » Hoćeš li ti uistinu uništiti pravednog^[119] s krivcem?
• 24 Možda u gradu ima 50 pravednika! Hoćeš li ti vaistinu uništiti to mesto? Ili mu oprostiti zbog 50 pravednika koji se tu nađu?
• 25 Daleko od tebe takvo ravnanje! Učiniti da umre pravedniks krivcem? Ne bi li bilo isto biti pravednikom kao i krivcem? Daleko od tebe! Sud čitave zemlje ni je li primenjivati pravo?«
• 26 GOSPOD reče: » Ako li ja u Sodomi nađem 50 pravednika u njedrima grada, zbog njih oprostiću celom mestu.«
• 27 Avraam preuze pa reče: » Ja ću se odlučiti govoriti svojem Gospodaru, ja koji nisam nego prah i pepeo.
• 28 Možda na 50 pravednika bude manjkalo 5! Za petoricu, zar ćeš uništiti celi grad? « On reče: Noinih ga uništiti nađem li 45 pravednika.«
• 29 Avraam preuze opet reč i reče mu: » Možda se onde nađe 40! « On reče: » Noinih to učiniti radi tih 40.«
• 30 On preuze: » Nek' se moj Gospodar ne srdi ako ja kažem; možda se onde nađe 30! « On reče: »Neću to učiniti ako u njemu nađem tih 30.«
• 31 On preuze: » Ja ću se odlučiti reći svojem Gospodaru: možda se onde nađe dvadeset. « On reče: »Neću ga uništiti zbog tih dvadeset.«
• 32 On preuze: »Nek' se moj Gospodar ne srdi ako ja govorim po poslednji put: Možda se onde nađe deset!« »Neću uništiti zbog tih deset.«
• 33 GOSPOD ode pošto bi završio govoriti s Avraamom a Avraam se vrati kući.

Lot izmiče uništenju Sodome

• 19 1 Dva anđela na večer stigoše u Sodomu dok Lot beše sjedio na vratima Sodome^[120].
• 2 On ih ugleda, diže se i pođe k njima u susret i prostre se ničice po zemlji.
• 3 On reče: » Po milosti, gospodari moji, skrenite u kuću vašeg sluge, provedite ovde noć, operite noge i u rano jutro otiđite svojim putem.«
• 4 Ali, oni mu odgovoriše: » Ne! Mi ćemo provesti noć na trgu.« On ih nutkaše tako da oni skrenuše k njemu i dođoše u kuću njegovu.
• 5 On im pripremi jedan obed , ispeče kruh bez *kvasa i oni jedoše. Ne se još bilo leglo kad kuća bi okružena gradskim ljudima, ljudima iz Sodome, od najmlađih do najstarijih, sav narod bez izuzetka.
• 6 Oni pozvaše Lota i rekoše mu: »Gde su ljudi koji su došli sinoć kod tebe? Izvedi ih da ihpoznamo^[121].«
• 7 Lot iziđe pred njih na prag svojih vrata, on zatvori vrata za sobom i reče: » Boga radi, braćo moja, ne činite nesreće.
• 8 Ja imam dve kćeri device za dati ih vam na raspolaganje, mogu vam njih izvesti pa učinite što vam se čini dobro.
• 9 Ali ne činite ništa ovim ljudima jer oni su došli u senu mojeg krova^[122].« Oni odgovoriše: »Vuci se odatle!« I rekoše: »Ovaj je došao kao iseljenik, a igra ispravljača krivde^[123]! Načinićemo mu gore no onima.« Žestoko gurnuše Lota i primaknuše se da bi provalili vrata.
• 10 Ali dvojica ljudi pružiše ruku da uvedu Lota u kuću, pokraj sebe. Oni zatvoriše vrata,
• 11 i udariše sljepilom one ljude koji behu pred ulazom u kuću, od najmanjeg do najvećeg; oni ne mogaše pronaći ulaza.
• 12 Dvojica ljudi rekoše Lotu: » Koga još imaš ovde? Zeta? Svoje sinove? Svoje kćeri? Sve što imaš u gradu izvedi iz ovog mesta.
• 13 Mi ćemo ga uništiti, jer je velika pred GOSPODOM, tužba koju je izazvao. On nas je poslao da ga uništimo.«
• 14 Lot iziđe govoriti svojim zetovima, onima koji su oženili njegove kćeri, i reče im:» Ustajte! Izađi te iz ovog mesta jer GOSPOD će uništiti grad.« Ali u očima svojih zetova on se učini kao da zbeja šalu.
• 15 Pošto svanu zora, anđeli ustrajaše kod Lota govoreći: »Ustaj! Uzmi svoju ženu i svoje dve kćeri koje se nalaze ovde od straha da ti ne propadneš krivicom ovog grada.«
• 16 Kako je on kasnio, dvojica ljudi ga povukoše za ruku, njega, njegovu ženu i njegove dve kćeri jer GOSPOD je bio imao samilosti za njega; oni ga izvedoše izvan grada.
• 17 Kako su ga izveli van, oni rekoše Lotu: » Odlazi, spasi svoj život. Ne osvrći se unatrag, ne zaustavljaj se nigde u Distriktu^[124]. Beži prema planini od straha da ne propadneš.«
• 18 Lot im reče: » Bogu ne godilo^[125]!
• 19 Evo, tvoj sluga nađe milost u tvojim očima i ti si pokazao jedno veliko prijateljstvo prema meni čuvajući mi život. Ali ja, Noinih moći pobeći u planinu, a da ne budem dosegnut mlatilom i ne umrem.
• 20 Evo ovaj grad, dovoljno blizu za pobeći, i beznačajan. Ja bih se želio onde skloniti. Ne li to tražiti sitnicu za ostati u životu? «
• 21 On mu odgovori: » Gledaj! Još ti taj dar činim i Noinih prevrnuti grad o kojem mi govoriš.
• 22 Skloni se najhitne onamo, jer ja ne mogu ništa učiniti sve dok ti ne budeš onamo stigao. « Zato se taj grad zove Soar^[126].
• 23 Sunce se dizalo nad zemljom i Lot je ulazio u Soar
• 24 kad GOSPOD učini da kiši nad Sodomom i Gomorom od sumpora i vatre. To je dolazilo s neba i od GOSPODA.
• 25 On poruši te gradove, sav Distrikt, sve stanovnike gradova i raslinje zemaljsko.
• 26 Lotova žena pogleda unatrag i posta jednim stubom od soli^[127].
• 27 Avraam se nađe u rano jutro na mestu gde je stajao pred GOSPODOM,
• 28 on pogleda prema Sodomi, Gomori i celoj teritoriji Distrikta, on pogleda i vidje kako se jedan dim diže sa zemlje kao dim iz jedne peći.
• 29 Dakle, kad Bog uništi gradove Distrikta, on se seti Avraama, i povuče Lota ispred mlatila kad prevrnu gradove gde Lot stanovaše.

Lot i njegove kćeri

• 30 Lot se uspe iz Soara da bi se smestio u planini, a njegove ga dve kćeri praćaše. On se u stvari plašio nastaniti u Soaru i on se smesti u jednu pećinu, on i njegove dve kćeri.
• 31 Prvorođena reče mlađoj: » Naš je otac star i nema čoveka u zemlji da dođe k nama prema običaju cele zemlje.
• 32 Hajdemo! Opijmo vinom našeg oca i lezimo s njim i dajmo jedno potomstvo poteklo od našeg oca.«
• 33 One opiše vinom svojeg oca te noći, i starija leže s ocem svojim koji ne imade saznanja ni o njenom leganju ni njenom ustajanju.
• 34 No, sutradan, prvorođena reče mlađoj: »Vidi! Ja sam poslednje noći legla sa svojim ocem. Opijmo ga i ove noći vinom, a ti ćeš ići leći s njim. Mi ćemo dati život jednom potomstvu poteklom od njega. «
• 35 Te noći opet, one opiše vinom svojeg oca. Mlađa ode leći s njim; on ne imade saznanja ni o njenom leganju ni o njenom ustajanju.
• 36 Obje kćeri Lotove zatrudnješe od svog oca.
• 37 Prvorođena rodi jednog sina kojeg nazva Moab; to je otac današnjim Moabitima^[128].
• 38 Mlađa, ona također, porodi jednog sina kojeg nazva Benammi; to je otac današnjim Ammonitima^[129].

Avraam i Abimeleh

• 20 1 Odatle Avraam ode za područje Negeva, on se nastani između Kadeša i Šura potom dođe boraviti u Geraru^[130].
• 2 Avraam reče o svojoj ženi Sari: » To je moja sestra « i Abimeleh, kralj Gerar, nju otme.
• 3 Ali Bog pronađe Abimeleha u snu tokom noći i reče mu: » Ti ćeš umreti zbog žene koju si oteo, jer ona pripada svojem mužu.«
• 4 Abimeleh, koji se njoj još ne beše približio uzviknu: »Gospodaru moj! Hoćeš li uništiti jedan narod, čak i ako je pravedan?
• 5 Ne li on taj koji mi je rekao: To je moja sestra? Ja sam postupio čistog srca i nedužnih ruku.«
• 6 Bog njemu odgovori u snu: »Ja također, ja znam da si ti postupio čistog srca, i to sam opet ja koji te zadržao da ne zgrešiš protiv mene; zbog toga te nisam pustio da ju dirneš.
• 7 Vrati sada tom čoveku njegovu ženu, jer to je jedan prorok^[131] koji će se zauzeti u tvoju korist da bi ti živio. Ako li ju ne vratiš, znaj da ćeš morati umreti, ti i svi tvoji.«
• 8 Abimeleh se diže rano izjutra, pozva sve svoje sluge i obavesti ih o svemu glede te stvari; ljudi se jako uplašiše.
• 9 Potom Abimeleh pozva Avraama i reče mu: » Što si nam učinio? Što sam ja zgrešio protiv tebe da si nas izložio, mene i moje kraljevstvo, jednom tako strašnom grEhu? Postupio si sa mnom kako se ne postupa.«
• 10 Abimeleh preuze: »Što si imao u vidu čineći to? «
• 11 Avraam odgovori: » Ja sam si bio rekao: nema ni najmanje bojazni od Boga u ovom mestu, oni će me ubiti zbog moje žene.
• 12 Uostalom ona jest moja sestra, kćer mojeg oca koja ne i kćer moje majke, i ona je postala moja žena.
• 13 Otkad me božanstvo^[132] naputilo lutati daleko od kuće mojeg oca, ja sam rekao Sari: Učini mi ljubav govoreći posvuda gde budemo išli: To je moj brat.«
• 14 Abimeleh uze sitne i krupne stoke, sluga i sluškinja; on ih dade Avraamu, njemu vrati njegovu ženu Saru
• 15 i reče:» Evo pred tobom moje zemlje, stanuj gde ti se čini dobro.«
• 16 Potom reče Sari: »Dao sam tisuću sikala^[133] srebra tvojem bratu; to će biti kao jedan veo za oči svih tvojih pratitelja i, pred svima, ti ćeš biti ponovo časna. «
• 17 Avraam se zauze kod Boga, i Bog ozdravi Abimeleha, njegovu ženu i njene sluškinje, koje imaše decu.
• 18 U stvari, Bog je bio učinio nerotkinjama sve žene kuće Abimelehove radi Sare, žene Avraamove.

Rođenje Izakovo

• 21 1 GOSPOD učini za ljubav Sari kao što je bio rekao, on joj učini prema svojoj reči..
• 2 Ona osta noseća i dade sina Avraamu u svojoj starosti u doba koje joj je Bog bio rekao^[134].
• 3 Avraam nazva Izakom sina koji mu beše rođen.
• 4 On *obreza svog sina Izaka u dobi od osam dana kako mu Bog beše propisao.
• 5 Avraam imade stotinu godina kad mu se rodi sin Izak.
• 6 Sara uzviknu! » Bog mi je dao povod za smeh! Ko god dozna nasmijaće se^[135] glede moje stvari.«
• 7 Ona preuze: »Ko bi bio rekao Avraamu da će Sara dojiti sinove? A ja sam dala sina u svojoj starosti! «

Hagara i Ismael su oterani

• 8 Dete naraste i bi odbeno od sise. Avraam priredi veliku gozbu u dan kad Izak bi odben od sise.
• 9 Sara vidje zabavljati se sina kojeg Hagara Egipćanka beše dala Avraamu.
• 10 Ona reče ovom poslednjem: » Oteraj sluškinju i njenog sina, jer sin te sluškinje ne treba baštiniti s mojim sinom Izakom.«
• 11 Ovaj govor rasrdi jako Avraama jer to beše njegov sin.
• 12 Ali Bog mu reče: » Ne srdi se radi dečaka i svoje sluškinje. Poslušaj sve što ti Sara kaže, jer je Izak taj po kojem će jedno potomstvo nositi tvoje ime. «
• 13 Ali od sluškinjinog sina, ja ću takođe načiniti jedan narod, jer je iz tvog potomstva. «
• 14 Avraam se diže u rano jutro, uzme kruha i mešinu vode koje dade Hagarai. On stavi dete na njena pleća i otpusti ih. Ona ode lutati pustinjom kod Ber-Ševe^[136].
• 15 Kad voda iz mešine bi iscrpljena, ona baci dete pod jedan od grmova.
• 16 Potom ode sesti u stranu, na udaljenost dometa luka. Ona je u stvari rekla: »Nek' ja ne sudelujem u smrti deteta! Sjedeći po strani, ona diže glas i zaplaka.
• 17 Bog ču glas dečakov i, s neba, *anđeo Božji pozva Hagara. On joj reče: » Što ti je, Hagaro ? Ne boj se, jer Bog je čuo glas dečakov, onde gde jest.
• 18 Digni se! Probudi dete i drži ga za ruku, jer od njega stvoriću jedan veliki narod. «
• 19 Bog joj otvori oči i ona opazi jedan bunar s vodom. Ona ode napuniti mešinu i napoji dečaka.
• 20 Bog bi s dečakom koji naraste i nastani se u pustinji. Bio je strelac;
• 21 i stanovaše u on pustinji u Paranskoj^[137], a njegova ga majka oženi jednom ženom iz Egipta.

Avraam sklapa savez s Abimelehom

• 22 No, u ono vreme, Abimeleh^[138] s Pikolom, zapovednikom njegove vojske, reče Avraamu: » Bog je s tobom u svemu što ti činiš.
• 23 Prisegni mi Bogom, ovde i sada, da ne ćeš izdati ni mene, ni moje pleme, ni moje potomstvo; da ćeš postupati prema meni i mojoj zemlji gde boraviš s istim prijateljstvom koje sam ja primenio prema tebi. «
• 24 Avraam odgovori:» Ja ti prisežem to. «
• 25 Avraam podnese žalbu Abimelehu zbog bunara koje sluge ovog poslednjeg behu prigrabili.
• 26 Abimeleh podviknu: » Ja ne znam Ko je to napravio; ti me nisi bio čak ni obavestio i ja nisam o tome čuo govoriti do danas. »
• 27 Avraam uze sitne i krupne stoke koju dade Abimelehu i njih dvojica zaključiše savez.
• 28 Avraam odvoji sedam ovčica iz stada.
• 29 Abimeleh reče Avraamu: »Što radi ovde sedam ovčica koje si odstranio? «
• 30 On odgovori: » Da ti primiš od mene sedam ovčica. One će mi služiti kao svedočenje da sam ja iskopao sedam bunara. «
• 31 To je ono zbog čega se to mesto zove Ber-Ševa^[139]« jer onde smo obojica dali prisegu.
• 32 Oni sklopiše savez u Ber-Ševi. Abimeleh se diže i, s Pikolom, zapovednikom svoje vojske, vrati se u zemlju Filistinaca^[140].
• 33 On zasadi jednu tamarisku u Ber-Ševi gde bi jedno zazivanje u ime GOSPODA^[141], Boga večnog.
• 34 Avraam proboravi mnogo vremena u zemlji Filistinaca.

Avraam je spreman žrtvovati Izaka

• 22 1 No, posle tih događaja, Bog stavi Avraama na kušnju i reče mu: » Avraame!«; on odgovori: » Evo me.«
• 2 On preuze: »Uzmi svog sina, svog jedinca, Izaka, kojeg voliš. Idi u zemlju Morija i onde, ti ćeš ga ponuditi kao žrtvu paljenicu na onoj planini koju ću ti ja označiti^[142].«
• 3 Avraam se diže u rano jutro, zaulari svojeg magarca, uze sa sobom dvojicu svojih mladih ljudi i svog sina

Izaka. On nacepa cepanica za Holokaust^[143]. On ode prema k mestu koje mu Bog beše naznačio.

• 4 Trećeg dana, on podiže oči i iz daljine ugleda to mesto.
• 5 Avraam reče mladim ljudima: »Ostanite ovde, vi, s magarcem; ja i mladić, mi ćemo ići onamo klanjati^[144] se; potom vratićemo se k vama.«
• 6 Avraam uze cepanice za Holokaust i natovari ih na svog sina Izaka; on uze u ruku kamin kremen^[145] i nož, i odoše obojica zajedno.
• 7 Izak kaza svojem ocu Avraamu:» Oče moj « reče on, a Avraam odgovori: » Evo me, sine moj. « On preuze: »Evo vatre i cepanica; gde je jagnje za Holokaust?«
• 8 Avraam odgovori: »Bog će znati videti janje^[146], sine moj.« Obojica nastaviše ići zajedno.
• 9 Kad stigoše na mesto koje mu je Bog bio naznačio, Avraam tu podiže jedan *žrtvenik i rasporedi cepanice. On sveza svojeg sina Izaka i stavi ga na žrtvenik povrh cepanica.
• 10 Avraam pruži ruku da uzme nož i žrtvuje svog sina.
• 11 Tad *anđeo GOSPODOV pozva s neba i povika: » Avraame! Avraame! « On odgovori: » Evo me. «
• 12 On preuze: »Ne pružaj ruku na mladića. Ne čini mu ništa, jer sad ja znam da se ti bojiš Boga, ti koji nisi ni svog sina jedinca štedio za mene.« *13 Avraam podiže oči, pogleda, kad evo kako jedan ovan beše svezan za rogove u jednom guštiku. On ode uzeti ga za ponuditi u Holokaustu umesto svojeg sina.
• 14 Avraam imenova to mesto » GOSPOD vidi «; takođe kaže se danas: » To je na planini GOSPOD viđen^[147]. «
• 15 Anđeo GOSPODOV pozva Avraama s neba po drugi put
• 16 i kaza: » Ja ti prisežem sobom samim, proročanstvo GOSPODOVO. jer si to učinio i nisi poštedio sina svoga jedinog,
• 17 ja se zauzimam blagosloviti te, i rasploditi tvoje potomstvo kao zvezde na nebu i pesak na morskoj obali. Tvoje će potomstvo Vrata tvojih neprijatelja zauzeti{Refl|152};
• 18 u njemu će se blagosloviti svi narodi zemaljski jer si ti poslušao moj glas.«
• 19 Avraam se vrati prema mladim ljudima; oni se digoše i pođoše zajedno u Ber-Ševu^[148]. Avraam nastanjivaše Ber-Ševu.

Nahorovo potomstvo

No, posle tih događaja, najavi se Avraamu : » Evo kako je Milka, ona također, dala sinove tvojem bratu Nahoru:

• 20 Uza svog prvorođenog, Buza, njegovog brata, Kemuela oca Aramovog,
• 21 Kezeda, Hazoa, Pildaša, Jidlafa i Betuela. «
• 22 Betuel rodi Rebeku. To je osmoro koje Milka dade Nahoru, bratu Avraamovom.
• 23 Njena konkubina, imenom Reuma, imade takođe dece: Tevaha, Gahama, Tahaša i Mâka^[149].

Sarina smrt. Avraam kupuje grob

• 23 1 Život Sarin potraja 127 godina.
• 2 Sara umre u zemlji Kanaanaca, u Kirijat-Arbau, tj. U Hebronu^[150]. Avraam svečano obavi obred Sarinog pogreba i oplaka ju.
• 3 Potom se podiže i udalji se od pokojnice da bi govorio sa sinovima Hetovim.
• 4 » Ja živim s vama kao jedan iseljenik i gost. Ustupite mi jedno grobište među vama da ukopam pokojnicu koja me napustila.«
• 5 Sinovi Hetovi odgovoriše Avraamu ovim rečima: » Slušaj nas, moj gospodaru.
• 6 Bog je od tebe načinio jednog poglavara u našoj sredini, ukopaj svoju pokojnicu u najboljem od naših grobova. Ni jedan od nas ne će ti zabraniti svoju gronicu za pogreb tvoje pokojnice.«
• 7 Avraam se diže da bi se poklonio pred pukom, sinovima Hetovim.
• 8 On im se obrati ovim rečima: » Ako stvarno pokojnica koja me napustila treba biti s vama u jednom grobištu, slušajte me i posredujte za mene kod Efrona, sina Soh arevog da mi ustupi spilju Makpela koja mu pripada na kraju njegovog polja.
• 9 Da mi ju ustupi po punoj njenoj vrednosti kao vlasniku grobišta među vama. «
• 10 Efron beše sjedio među sinovima Hetovim; Efron Hitit odgovori Avraamu na očigled sinova Hetovih, tj. pred svima koji su došli na vrata njegovog grada^[151], i reče:
• 11 » Ne, moj gospodar, slušaj me: polje, ja ti ga dajem! Spilja koja se tu nalazi, ja ti ju dajem! Pred očima sveg mog puka ja ti ju dajem, ukopaj svoju pokojnicu.«
• 12 Avraam se pokloni pred pukom:
• 13 i kaza Efronu pred svim pukom: » O ti, da si me samo hteo slušati! Ja bih da ti dam cenu polja ! Primi od mene to, i ja ću onde ukopati pokojnicu. «
• 14 Efron odgovori Avraamu i reče mu:
• 15 Moj Gospodaru, poslušaj me. Jedna zemlja od 400 sikala^[152] srebra, što je to između tebe i mene? Tvoja pokojnice, ukopaj ju! «
• 16 Avraam se sporazumje s Efronom. On mu izmeri cenu koju su Hetovi sinovi bili čuli oglasiti, 400 sikala srebra, po tržišnoj ceni
• 17 Polje Efronovo Makpela, ispred :Mambre^[153],

polje i spilju uključivši,

uračunavši sva drveta u polju,

u svom svojem opsegu,

garantirajući

• 18 kupnju Avraamu, pred licem sinova Hetovih, svih onih koji dođoše k vratima gradskim.
• 19 Posle čega, Avraam pokopa svoju ženu Saru u spilju na polju Makpela ispred Mambre; tj. u Hebronu u zemlji Kanaan.
• 20 Sinovi Hetovi garantiraju Avraamu vlasništvo grobišno nad poljem i spiljom koja se tu nalazi.

Izakova i Rebekina svadba

• 24 1 Avraam beše star, u dubokoj starosti, i GOSPOD ga beše blagoslovio u svemu.
• 2 Avraam reče najstarem sluzi u svojoj kući, koji ravnaše svim njegovim dobrima: » Položi ruku na moje bedro^[154]
• 3 i prisegni mi GOSPODOM, Bogom neba i Bogom zemlje, da ne ćeš oženiti mojeg sina jednom od kćeri Kanaanaca^[155] među kojima ja obitavam.
• 4 Već ćeš otići u moju zemlju i u moju obitelj i uzeti jednu devojku za mog sina Izaka.«
• 5 Sluga mu odgovori: » Možda ta žena ne privoli pratiti me u ovu zemlju; trebam li ja odvesti tvojeg sina onamo otkud si ti potekao? «
• 6 Avraam mu reče: Pazi da ne odvedeš mog sina onamo.
• 7 GOSPOD, Bog nebeski, me uzeo iz kuće mojeg oca i zemlje moje obitelji, on mi je rekao i dao ovu prisegu: Ja ću tebi dati tu zemlju tvojem potomstvu; i on je taj koji će poslati svojeg anđela ispred tebe; onamo, uzećeš jednu ženu za mojeg sina.
• 8 Ne pristane li ta žena slediti te, ti si oslobođen onog što si mi prisegao, ali ne vodi mojeg sina onamo. «
• 9 Sluga stavi svoju ruku na bedro svojeg gospodara Avraama i prisegnu mu u toj stvari.
• 10 Sluga uze deve gospodareve i pođe. Imajući u rukama najbolje što je njegov gospodar posedovao, on se diže za ići u Aram-od-dviju-reka u grad Nahorov^[156].
• 11 On pokleknu deve izvan grada u blizini bunara, u večernji sat, u sat kad žene izlaze crpiti otud vodu.
• 12 On reče: » GOSPODE, Bože mojeg gospodara Avraama, dozvoli da ja danas načinim sretan susret i pokaži svoje prijateljstvo prema mojem gospodaru Avraamu.
• 13 Evo me kako stojim pokraj izvora i kćeri ljudi iz grada izlaze za crpiti vodu.
• 14 Eh dobro! Mlada devojka kojoj ću ja reći: Nagni tvoj krčag da se napem i koja će odgovoriti: Pij, a ja ću takođe napojiti i tvoje deve, to je ona dosuđena tvojem sluzi Izaku; po tome ja ću znati da si ti pokazao prijateljstvo prema mojem gospodaru. «
• 15 No, on još ne bio završio govoriti kad Rebeka^[157] ona beše kćer Betuelova sina Milkainog, one iste žene Nahorove, brata Avraamovog iziđe s jednim krčagom na plećima.
• 16 Mlada devojka beše vrlo dražesna za videti; beše devica i ni jednog čoveka ne beše poznala^[158]. Ona siđe prema izvoru, napuni krčag i uspe se.
• 17 Sluga joj požuri u susret i reče: » Za ime Boga, daj mi popiti jedan gutljaj vode iz tvog krčaga. «
• 18 »Pij, gospodaru moj « odgovori ona i, rukom spusti krčag što brže da mu utaži žeđ.
• 19 Kad završi napajati ga, ona reče: » Za tvoje deve također, ići ću takođe crpiti vodu sve dok ne budu popile toliko da ugase žeđ. «
• 20 Ona se požuri isprazniti krčag u pojilo i otrča ponovo zahititi vode u bunaru; ona nacrpi vode za sve deve.
• 21 Taj čovek ju praćaše očima, tiho, da bi saznao da li jest ili ne GOSPOD učinio uspešnim njegovo putovanje.
• 22 Čim deve behu završile piti, čovek uzme jedan zlatni prsten težine od pola sikla^[159] i dve narukvice od deset sikala zlata za njene zglavke
• 23 i reče joj: » Čija si ti devojko? Molim te, upoznaj me da li bi kuća tvojeg oca mogla za nas biti mesto ugošćenja. «
• 24 ona mu odgovori: » Ja sam kćer koju Milka dade Nahoru. «
• 25 Potom ona njemu reče: » Slame i sena u nas ima u izobilju, a isto tako i mesta za konačiti.«
• 26 Čovek kleknu i pokloni se pred GOSPODOM
• 27 govoreći: » Blagoslovljen budi GOSPODE, Bože mojeg gospodara Avraama, če prijateljstvo i vernost nisu napustili mojeg gospodara dok sam ja putovao, doveden GOSPODOM u kuću braće mojeg gospodara. «
• 28 Mlada devojka otrča najaviti u kući svoje majke o tome što se upravo dogodilo.
• 29 Rebeka imaše brata imenom Laban. On otrča u susret čoveku, napolje, k izvoru.
• 30 Čim on vidje prsten i narukvice na rukama svoje sestre i začu svoju sestru Rebeku njemu govoriti: » Tako mi je rekao «, on ode k čoveku koji jeostao pokraj deva kod izvora. *31 Dođi, blagoslovljen od GOSPODA. Zašto si ti ostao napolju dok sam ja u kući već pripremio čisto mesto za deve. «
• 32 Čovek uđe u kuću i rasedla deve. Dade im slame i krmiva a, za njega i njegove pratitelje, vode da si operu noge.
• 33 ponudi im za jesti, ali on uzviknu: » Ja neću jesti pre nego što kažem što imam za reći. « » Govori «, odgovoriše mu.
• 34 On preuze: » Ja sam sluga Avraamov.
• 35 GOSPOD je ispunio svoj blagoslov mojeg gospodara koji jepostao jedna velika osoba. Dano mu je sitne i krupne marve, srebra i zlata, slugu i sluškinja, deva i magaraca.
• 36 Sara, žena mojeg gazde, najzad mu je rodila sina u svoje stare dane. Moj gazda je njemu prenio sve imanje
• 37 a meni je zatražio da mu prisegnem ovim rečima: Ti ne ćeš oženiti mojeg sina jednom curom Kanaankom u čijoj ja zemlji stanujem.
• 38 Prisegni da ćeš ići u moju obitelj, prema kući mojeg oca, uzeti jednu ženu za mojeg sina.
• 39 Tada ja rekoh svojem gazdi: » Možda me ta žena ne bude sledila?
• 40 On mi odgovori: GOSPOD u čijoj nazočnosti sam ja hodio poslaće svojeg anđela s tobom i učiniće uspešnim tvoje putovanje: uzećeš za mog sina ženu iz moje obitelji i kuće mojeg oca.
• 41 Ne ćeš biti oslobođen mojeg zaklinjanja osim ako ne ideš kod mojih; isto tako, ako ti ju i ne daju, ti si od nje oslobođen.
• 42 Danas, ja sam došao kod tog izvora i rekao: » GOSPODE, Bože Avraama gazde mojega, ako se ti vaistinu udostojavaš učiniti uspešnim putovanje koje obavljam,
• 43 evo me pokraj izvora: eh dobro! Mlada devojka koja iziđe crpiti vodu i kojoj ja kažem: Daj mi piti malo vode iz tvog krčaga,
• 44 ako mi odgovori: Ti pij, a ja ću zahititi takođe za tvoje deve, to će biti žena koju je GOSPOD namenio sinu mojeg gazde.
• 45 Ja još nisam bio završio u sebi kad je Rebeka izišla s krčagom na raminu; ona je sišla k izvoru za naliti. Ja sam joj rekao: U ime Boga daj mi piti
• 46 Ona se požurila spustiti krčag i rekla: Pij, a ja ću takođe napojiti tvoje deve. Ja sam pio, a ona je napojila deve.
• 47 Ja sam je upita: Čija si ti devojko? Ona je odgovorila: Ja sam kćer Betuelova, sina kojeg Milka dade Nahoru. Ja tad stavih prste u njene nosnice i narukvice na njene zglavke.
• 48 Ja sam kleknuo i poklonio se pred GOSPODOM; blagoslovio sam GOSPODA, Boga Avraama mojeg gazde, koji jeverno vodio moje putovanje da ja uzmem nećakinju mojeg gazde za njegovog sina.
• 49 A sada, ako mi hoćete iskazati prijateljstvo i vernost prema mojem gazdi iskažite mi ga. Ako ne, dajte mi na znanje i ja ću se otputi bilo levo bilo desno. «
• 50 Laban uze reč. On i Betuel uskliknuše: » Od GOSPODA je ova stvar i mi ti u tome nemamo što reći, ni dobro ni loše.
• 51 Rebeka je pred tobom: uzmi ju i idi. Nek' bude žena sinu tvojeg gazde kako je GOSPOD rekao. « Kad Avraamov sluga ču te reči, pade ničice na zemlju pred GOSPODOM. *52 Sluga izvadi srebrninu, zlatninu i odeću i dade Rebeki, kao i Bogate poklone što ponudi njenom bratu i njenoj majci.
• 53 Oni jedoše i piše, on i njegovi pratitelji, i provedoše noć.
• 54 Ujutro kad se digoše, on reče: » Pustite me otići mojem gazdi. «
• 55 Brat i majka mlade devojke odgovoriše: » Neka ona ostane neko vreme s nama, kakvih desetak dana, potom će ići. «
• 56 » Ne činite da kasnim! Reče im on. GOSPOD je učinio uspešnim moje putovanje, pustite me dakle otići mojem gazdi. «
• 57 Oni preuzeše: » Pozovimo devojku i tražimo njeno mišljenje. « 858 Oni pozvaše Rebeku: » Hoćeš li otići s ovim čovekom?« Ona odgovori: » Da.«
• 59 Oni pustiše otići svoju sestru Rebeku i njenu dojilju, slugu Avraamovog i njegove ljude.
• 60 Oni ju tada blagosloviše govoreći joj: » Ti, naša sestra, :postani silnim mnoštvom,

nek' tvoje potomstvo ovlada

Vratima neprijatelja svojih^[160]! «

• 61 Rebeka se diže sa svojim sluškinjama. One se uspeše na deve i sleđaše ljude. Sluga uze Rebeku i pođe.
• 62 O zalasku sunca, Izak se vraćao s bunara Lahai-Roi. On je tada obitavao u području Negeva^[161]
• 63 i beše izišao prošetati se^[162] u polje o zalasku sunca. On diže oči i ugleda deve koje dolažahu.
• 64 Rebeka podiže oči, vidje Izaka, skoči s deve
• 65 i reče sluzi: » Ko je taj čovek koji hodi poljem nama u susret? « » To je moj gazda «, odgovori on. Ona uze svoj veo i zastre se.
• 66 Sluga ispriča Izaku sve što je bio učinio.
• 67 Izak ju uvede u svoj šator. On imaše Saru za majku; on uze Rebeku i ona postade njegovom ženom. Izak je zavolje i bi utešen posle nestanka majke svoje.

Smrt Avraamova. Njegovi drugi potomci

• 25 1 Avraam uze još jednu ženu; zvala se Ketura.
• 2 Ona mu dade Zimrana, Jokšana, Medana, Madiana, Jišbaha i Šuaha.
• 3 Jokšan rodi Sabu i Dedana. Dedan imade za sinove Ašurite, Letušite i Leumite.
• 4 Median imade za sinove Eifa, Efera, Hanoh a, Avida i Elda. To su svi sinovi Keturini^[163].
• 5 Avraam sva svoja dobra dade Izaku.
• 6 Sinove svojih konkubina, Avraam darova.

Ali, još za svog života, on ih udalji od svog sina Izaka, u zemlju Kedem^[164].

• 7 Evo godina života Avraamovog: 175 godina.
• 8 Potom Avraam izdahnu; on umre u sretnoj starosti, ostario i presretan. On bi pridružen k svojima^[165].
• 9 Njegovi sinovi Izak i Ismael ukopaše ga u spilju Makpela^[166], u polje Efrona sina Soh arovog, Hitita, nasuprot Mambre,
• 10 u polje koje Avraam beše stekao od sinova Hetovih. To je gde ukopaše Avraama i njegovu ženu Saru.
• 11 Posle smrti Avraamove, Bog blagoslovi njegovog sina Izaka. On obitavaše pokraj bunara Lahai-Roi ^[167].
• 12 Evo obitelji Ismaelove, sina Avraamovog, onog kojeg Avraamu dade Hagara, Egipćanka, sluškinja Sarina.
• 13 Evo imena sinova Ismaelovih, njihovih imena prema obiteljima njihovim: Nebajot prvenac Ismaelov, Kedar, Adbel, Mivsam,
• 14 Mišma, Duma, i Massa,
• 15 Hadad, Tema, jetur, Nafiš i Kedma.
• 16 To su oni sinovi Ismaelovi, i takva su njihova imena; nastanjeni u duarima^[168] i taborima, oni imadoše dvanaest poglavara za isto toliko grupa.
• 17 Evo godina života Ismaelovih: 137 godina; potom on izdahnu. On umre i bi sjedinjen k svojima.
• 18 Ismaeliti borave od Havilae do Šura, od međama Egipta, sve do Ašura^[169], svaki nasuprot svojoj braći spreman mu zaskočiti.

JAKOV

Ezav i Jakov

• 19 Evo obitelji Izakove, sina Avraamovog. Nakon što Avraam bi rodio Izaka, 20 ovaj, u 40. godini, uze za ženu Rebeku, kćer Betuelovu, Aramejku iz ravnice Arama^[170], i sestru Labana Aramejca.
• 21 Izak zamoli GOSPODA za svoju ženu, jer ona beše nerotkinja. Gospod imade milosti za njega, njegova žena Rebeka ostade noseća,
• 22 ali njeni se sinovi sukobiše u krilu njenom i ona uskliknu: » Ako je to tako, čemu sam ja tu^[171]? « Ona ode pitati GOSPODA
• 23 koji joj odgovori:

» Dva su naroda na tvojim

prsima,

dva će se naroda odvojiti iz

utrobe tvoje.

Jedan biće jači od drugog

a veći će služiti manjem. «

• 24 Kad bi ispunjeno vreme kad je ona trebala poroditi blizanci se nađoše u njenom krilu.
• 25 Prvi koji iziđe beše riđ, sav rutav kao krzno životinjsko: ona ga nazva Ezav^[172]:
• 26 Njegov brat iziđe potom, ruke zakačene za petu Ezavovu: njega nazva Jakov^[173]. Izak imaše 60 godina u vreme njihovog rođenja.
• 27 Dečaci narastoše. Ezav beše jedan iskusan lovac koji jekrstario poljima; Jakov je bio jedno pametno

dete koje je boravilo pod šatorima.

• 28 Izak je više volio Ezava, jer je cenio divljač: Rebeka je voljela Jakova.
• 29 Jednog dana dok je Jakov pripremao juhu, Ezav se vrati s polja. Bio je iscrpljen
• 30 i reče Jakovu: » Pusti me progutati od tog riđeg, tog umaka tamo, jer sam iscrpljen. « Zato ga nazva Edom tj. Riđi^[174].
• 31 Jakov odgovori: »Prodaj mi danas tvoje pravo prvenstva^[175]«. Ezav preuze: »Evo ja ću umreti, čemu moje pravo prvorođenstva?«
• 32 Jakov reče: » Pa makar i danas, prisegni mi. « Ezav mu prisegnu, on prodade svoje pravo prvorođenstva Jakovu,
• 33 koji njemu dade kruha i juhe od sočiva. On pojede i popi, diže se i ode. Ezav prezre svoje pravo prvorođenstva.

Izak i Abimeleh

• 26 1 Vladaše glad u zemlji, različita od one prve koja se dogodi u vreme Avraamovo. Izak pođe u Gerar kod Abimeleha, kralja Filistinaca^[176].
• 2 GOSPOD mu se prikaza i reče: »Ne silazi u Egipat, već ostani u ovoj zemlji koju ti ja označim.
• 3 Boravi u toj zemlji, ja ću biti s tobom i blagosloviću te. Tebi i tvojem potomstvu, u stvari, daću te zemlje i održaću prisegu koju sam dao tvojem ocu Avraamu.
• 4 Učiniću da se rasplodi tvoje potomstvo toliko kao zvezde na nebu, ja ću mu dati sve te zemlje i, u njemu blagosloviće se svi narodi zemlje,
• 5 jer je Avraam poslušao moj glas i čuvao moja pravila i moje zapovedi, moje propise i moje zakone. «
• 6 Izak obitavaše u Geraru.
• 7 Meštani su ga ispitivali o njegovoj ženi. »To je moja sestra «, odgovarao bi on. Plašio se reći da je ona njegova žena iz straha da ne bude uben od meštana radi Rebeke koja je bila mila za pogledati.
• 8 Bio je onde proboravio već dosta dugo vremena kad Abimeleh, kralj Filistinaca, pogleda kroz svoj prozor i vidje da se Izak zabavlja s Rebekom svojom ženom.
• 9 Abimeleh pozva Izaka i reče mu: » To je sigurno tvoja žena! Zašto si rekao: To je moja sestra? « Izak mu odgovori: ja sam to rekao iz straha da ne umrem zbog nje. «
• 10 Abimeleh preuze: » Što si nam to učinio! Malo je nedostajalo da jedan čovek ovog puka ne legne s tvojom ženom i ti bi nas učinio krivima.«
• 11 Abimeleh dade ovu zapoved celom pučanstvu: » Ko dirne u ovog čoveka i ovu ženu biće kažnjen smrću. «
• 12 Izak obavi setvu u toj zemlji i prožnje stostruko te godine. GOSPOD ga blagoslovi,
• 13 i on postade velika osoba; on se nastavi uzdizati sve dok ne dosegao jednu visoku poziciju.
• 14 On posta vlasnikom stada sitne i krupne stoke, i brojne služinčadi.

Izak sklapa savez s Abimelehom

Filistinci^[177] mu biše zavidni,

• 15 oni zatrpaše sve bunare koje su bile iskopale sluge njegovog oca, u vreme njegovog oca Avraama, a napuniše ih zemljom.
• 16 Abimeleh reče Izaku: »Idi daleko od nas, jer postao si mnogo moćniji od nas. «
• 17 Izak ode odatle i utabori se uz ued^[178] kod Gerara i nastani se onde.
• 18 Izak iskopa ponovo bunare koji su bili iskopani u vreme njegovog oca Avraama i koje su Filistinci bili zatrpali posle smrti Avraamove. On im dade ista imena koja im je njegov otac bio dao.
• 19 Sluge Izakove kopaše u uedu i nađoše onde žive vode.
• 20 Pastiri gerarski uđoše u spor s Izakovim pastirima govoreći im: »Ove su vode naše. « On nazva te bunare Ezek jer su mu osporavali koristiti ih^[179].
• 21 Oni iskopaše jedan drugi bunar koji im takođe bi osporen; on ga nazva Sitna.
• 22 Odatle on se premesti da bi iskopao jedan drugi bunar koji ne bi osporavan i koji nazva Rehovot govoreći: » Sada u stvari, GOSPOD nam dade slobodno polje i mi smo imali plodova zemaljskih^[180]. «
• 23 Odatle, on se uspe u Ber-Ševau^[181].
• 24 GOSPOD mu se prikaza te noći

i reče:

» Ja sam Bog Avraama,

tvojeg oca;

ne boj se, jer ja sam s

tobom.

Ja ću te blagosloviti i učiniti

plodonosnim tvoje potomst-

vo radi mojeg sluge Abraha-

ma. «

• 25 Onde, Izak podiže jedan *žrtvenik i izvrši zazivanje u ime GOSPODOVO^[182]. On uspravi svoj šator a sluge Izakove tu izbušiše jedan studenac.
• 26 Abimeleh pođe u Gerar da bi susreo Ahuzata svojeg savetnika i Pikla zapovednika svoje vojske.
• 27 Izak im reče: » Zašto ste vi došli k meni? Vi me prezirete i vi ste me oterali od sebe. «
• 28 Oni odgovoriše: »Mi smo obvezni ustanoviti da GOSPOD jest s tobom i mi smo si rekli: Nek' ima jedna zakletva s jedne i druge strane, između tebe i nas; sklopimo jedan savez s tobom!
• 29 Prisegni da ne ćeš zlo postupati prema nama, a isto tako mi da ne ćemo tebi zla nanositi, kao što smo ti činili samo dobro i otposlali te živog i zdravog, tebe koji si sada blagoslovljeni od GOSPODA. «
• 30 On im priredi jednu gozbu; oni jedoše i piše,
• 31 digoše se u rano jutro, i svaki od njih dade prisegu onom drugom. Izak ih otpusti i oni ga napustiše u miru.
• 32 No, istog tog dana, sluge Izakove dođoše donoseći novosti o bunarima koje su iskopali. Rekoše mu: » Nismo našli vode.«
• 33 On nazva te bunare Šivea; to je ono zbog čega, još i danas grad ima ime Ber-Ševa, to jest Bunar od Obaveze^[183].

Ženidba Ezavljeva

• 34 Ezav imaše 40 godina kad oženi jEhudit, kćer Bere Hitita^[184], i Bazamat, kćer Elona Hitita.
• 35 One učiniše mučnim život Izaku i Rebeki.

Jakov preotima blagoslov obećan Ezavu

• 27 1 Izak je ostario, njegove se oči ugasiše i on ne videše više. On pozva Ezava, svojeg prvorođenog sina i reče mu: » Sine moj! « » Evo me « odgovori on.
• 2 On preuze: » Ti vidiš da sam ja ostario i ne znam dan svoje smrti.
• 3 Vreme je, donesi dakle svoje oruže, svoj tobolac i svoj luk; požuri u polje i nalovi divljači za mene.
• 4 Pripremi mi jedno jelo kao što ja volim, donesi mi ga i ja ću ga pojesti pa tebe blagosloviti pre no što umrem. «
• 5 Rebeka je slušala dok je Izak govorio svojem sinu Ezavu. Ovaj ode u polje da ulovi i donese divljači.
• 6 Rebeka reče Jakovu svojem sinu: » Upravo sam čula tvog oca govoriti Ezavu tvojem bratu; on mu je rekao: *7 Donesi mi divljači i pripremi mi jelo da ga pojedem. Ja ću te blagosloviti u nazočnosti GOSPODOVOJ pre no što umrem.
• 8 Sada, sine moj, slušaj me i učini ono što ti zapovedim:
• 9 idi dakle kod stada, uzmi mi dva lepa jareta, a ja ću pripremiti za tvog oca jelo kakvo on voli.
• 10 Ti ćeš ga doneti svojem ocu, a on će jesti da bi te blagoslovio pre svoje smrti. «
• 11 Jakov odgovori Rebeki svojoj majci: » Ako je moj brat Ezav jedan runjav čovek^[185], ja nemam dlaka.
• 12 Moguće je da me moj otac opipa i shvati, kao jednog prevaranta. Ja bih navukao na sebe jedno prokletstvo, a ne blagoslov. «
• 13 » Na mene nek' padne tvoje prokletstvo, sine moj, reče mu majka njegova. Samo me poslušaj, idi mi uzeti ono što sam ti rekla. «
• 14 On ode to uzeti i vrati se svojoj majci koja pripravi jedno jelo kako je njegov otac volio.
• 15 Rebeka uze potom odeću Ezava svojeg prvorođenog sina, najskupoceniju koju je imala kod sebe u kući, i odenu svojeg mlađeg sina Jakova.
• 16 Ona prekri kozjom kožom njegove ruke i glatki dio njegovog vrata.
• 17 U ruke svojem sinu Jakovu, ona položi jelo i kruh koje je bila pripravila.
• 18 On uđe kod svog oca i reče: » Moj oče! « »Evo me, odgovori on; koji si ti sine moj? «
• 19 Jakov odgovori svojem ocu: » Ja sam Ezav, tvoj prvenac. Učinio sam ono što si mi rekao. Digni se, molim te, sjedi i jedi moje divljači da bi me blagoslovio. «
• 20 Izak odgovori svojem sinu: » Kako si brzo našao, sine moj! « » To je zato što mi je GOSPOD, tvoj Bog donio sreću. «
• 21 Izak tada reče Jakovu: » Dođi bliže k meni, sine moj, da te opipam. jesi li ti vaistinu moj sin Ezav ili ne? « *22 Jakov se primaknu svojem ocu Izaku koji ga opipa i reče: »Glas je onaj Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«
• 23 On ga ne prepozna jer njegove ruke behu rutave kao one u Ezava njegovog brata; on ga blagoslovi.
• 24 On mu reče: » To si vaistinu ti, sine moj Ezave? « » To sam ja «, odgovori on.
• 25 On preuze: »Posluži me, sine moj, da jedem divljači i da te blagoslovim ja osobno. « Jakov ga posluži i on pojede; on mu donese vina i ovaj ga popi.
• 26 Tada mu njegov otac Izak reče: » Dođi dakle bliže i zagrli me, sine moj. «
• 27 On se primaknu i zagrli ga. Izak udahnu miris njegove odeće i :blagoslovi ga govoreći:

» Oh ! Miris je mojeg sina kao

miris polja, što ga je GOSPOD

blagoslovio.

• 28 Nek' ti Bog dadne rose

nebeske i mrsa zemaljskog,

žita i novog vina u izobilju!

• 29 Nek' te puci služe i nek'

se pučanstva klanjaju pred

tobom!

Budi poglavar svoj svojoj braći

i da sinovi tvoje majke

padaju ničice pred tobom!

Proklet koji tebe prokune,

blagoslovljen Ko te blagoslovi!«

• 30 Jedva je Izak završio blagosljivati Jakoba, i tek što je Jakov napustio svojeg oca, kad njegov brat Ezav vrati se iz lova.
• 31 On takođe pripravi jedno jelo svojem ocu. Potom mu reče: »Da se moj otac digne i jede divljači od svojeg sina; tako ćeš moći ti osobno blagosloviti me.«
• 32 Njegov otac Izak odgovori: » Koji si ti? « » Ja sam Ezav, tvoj sin prvenac «, reče on.
• 33 Izak bi obuzet jednim krajnje strašnim uznemirenjem i reče: »Ko je dakle onaj koji jebio u lovu i donio mi divljači? Ja sam jeo malo pre nego što ćeš ti ući. Njega sam blagoslovio i on će biti blagoslovljen^[186].«
• 34 Kad Ezav ču reči svojeg oca, strašno kriknu, glasom punim gorčine, i reče svojem ocu: » O moj oče, blagoslovi me, mene također! «
• 35 On odgovori: » Tvoj brat je došao krijumčarski i lukavstvom uzeo tvoj blagoslov^[187].«
• 36 Ezav preuze: » Da li je to zato što se on zove Jakov da, dva puta, on me istisnuo^[188]? On je uzeo prevarom moje pravo prvorođenca a evo sada mi preote i moj blagoslov. Nisi li ti meni namenio blagoslov?«
• 37 Izak uze reč i reče Ezavu: »Vidiš! Ja sam od njega načinio tvojeg šefa, njemu sam da svu njegovu braću za sluge. Njega sam opskrbio žitom i novim vinom. Što još mogu učiniti za tebe sine moj?«
• 38 Ezav odgovori ocu svojem: » Nemaš li ti nego jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi me, mene također! Ezav diže svoj glas i zaplaka.
• 39 Tad Izak uze reč i reče:

» Vidiš, izvan plodne zemlje

biće stanište tvoje

i daleko od rose koja je u ne-

bu.

• 40 Od svojeg mača živećeš,

ali bratu ćeš svojem služiti

i, tokom svojih dugotrajnih

krstarenja slomićeš *jaram

na svom vratu. «

Jakov beži kod svog strica Labana

• 41 Ezav postupi neprijateljski prema Jakovu zbog blagoslova kojeg je dobio od svog oca. On reče u sebi: » Doba žalosti se primiče i ja ću moći ubiti svojeg brata Jakova. «
• 42 O rečima Ezava, njenog sina prvorođenog obavestiše Rebeku. Ona dade pozvati Jakova, svog mlađeg sina, i reče mu: » Evo, tvoj brat Ezav hoće ti se osvetiti ubivši te.
• 43 Sada, sine moj, slušaj me; diž' se ! Beži kod mog brata Labana u Haran^[189].
• 44 Obitavaćeš neko vreme s njim sve dok tvoj brat ne povrati se iz svog gneva.
• 45 Kad se jarost tvojeg brata bude okrenula od tebe i kad on bude zaboravio što si mu učinio, ja ću poslati po tebe onamo. Zašto bih ja bila lišena obojice svojih sinova u isti dan^[190]?«
• 46 Rebeka reče Izaku: » Zgadio mi se život zbog tih kćeri Hetovih^[191]. Ako Jakov oženi jednu kao ove između kćeri ovdašnjih, čemu uopšte živeti? «
• 28 1 Izak pozva Jakova i blagoslovi ga. On mu dade ovu zapoved: » Ti ne ćeš oženiti kćer Kanaanovu^[192], on mu reče.
• 2 Ustani! Idi u ravnicu Arama u kuću Betuelovu, oca svoje majke. Uzmi onde za ženu jednu od kćeri u Labana^[193], brata svoje majke.
• 3 Nek' te Bog :Svemogući blagoslovi,

učini plodnim i brojnim

da postaneš

jedna narodna zajednica !

• 4 Nek' ti da blagoslov

Avraamovljev,

tebi i tvojem potomstvu,

da poseduješ zemlju

svojih seoba,

zemlju koju je Bog dao

Avraamu. «

• 5 Izak otpravi Jakova u ravnicu Arama kod Labana, sina Betuela Aramejca, brata Rebeke, majke Jakovljeve i Ezavljeve.
• 6 Ezav vidje da je Izak blagoslovio Jakova i poslao u ravnicu Aram za uzeti otud ženu i da ga je blagosiljajući dao ovu zapoved: » Ti ne ćeš oženiti jednu od kćeri Kanaanovih. «
• 7 A Jakov beše pokoran ocu svojem i majci svojoj i otputova u ravnicu Arama.
• 8 Ezav shvati da kanaanske cure ne gode njegovom ocu Izaku,
• 9 on ode pronaći Ismaela i, pored svojih žena, on oženi, Mahalatu, kćer Ismaela sina Avraamovog, sestru Nebajotovu.

Jakovljev san

• 10 Jakov iziđe iz Ber-Ševe i pođe za Haran^[194].
• 11 Zateče ga zalazak sunca na jednom mestu i on tu provede noć. Uze jedan kamin s tog mesta, načini uzglavlje i leže na tom mestu.
• 12 Usni jedan san: na zemlji biše vazdignute ljestve^[195]če sljeme dodirivaše nebo; *anđeli Božji tuda uspinjahu se i silažahu.
• 13 Pojavi se GOSPOD pred njim i reče mu: » Ja sam GOSPOD, Bog Avraama, tvojeg oca i Boga Izaka. Zemlju na kojoj spavaš, daću tebi i tvojem potomstvu.
• 14 Tvoje će potomstvo biti jednako prašini zemaljskoj. Rasućeš se na zapad, na istok, na sever i na jug; u tebi i u potomstvu tvojem biće blagoslovljene sve obitelji zemaljske.
• 15 Vidi ! Ja sam s tobom i ja ću te čuvati posvuda gde ćeš ići i učiniću da se vratiš prema toj zemlji jer te ja nikad napustiti Nojinih sve dok ne budem ispunio sve što sam ti rekao.«
• 16 Jakov se probudi iz svog sna i uskliknu: » Uistinu, to je GOSPOD koji jeovde, a ja nisam znao to! «
• 17 On se uplaši i uskliknu: » Kako je ovo mesto strašno! To je sama kuća Boga, to su vrata neba. «
• 18 Jakov se diže u rano jutro, uze kamin od kojeg je načinio uzglavlje, diže ga kao stelu^[196] i posu ulje na njeno sljeme.
• 19 On nazva to mesto Bethel^[197] tj. Kuća Božja ali otpre se to mesto zvaše Luz.
• 20 Potom Jakov načini zavet :»Ako je Bog sa mnom i ako me čuva na putovanju koje provodim, ako mi da kruha za jesti,
• 21 ako se ja vratim živ i zdrav u kuću svojeg oca GOSPOD će postati moj Bog
• 22 ovaj kamin koji sam uspravio kao stelu biće kuća Božja i, od sveg što ćeš mi dati ja ću ti računati dîm^[198].«

Jakov susreće Rahelu

• 29 1 Jakov se stavi na put i ode u zemlju sinova Kedemovih^[199].
• 2 On pogleda, i evo kako beše jedan studenac u polju. Behu onde tri stada ovaca, poleglih okolo bunara, jer stada se tu napajahu. Jedan je veliki kamin zatvarao otvor bunara.
• 3 Kad sva stada tu behu prikupljena, oKotrljao bi se kamin s otvora bunara, napojila sitna stoka i vratio kamin na svoje mesto na otvoru studenca.
• 4 Jakov reče ljudima:»Braćo moja, odakle ste?«»Mi smo iz Harana^[200]«, odgovoriše oni.
• 5 On im reče: »Poznajete li vi Labana, sina Nahorova^[201]« »Poznajemo ga«, odgovoriše oni.
• 6 On im reče: » Da li je dobro on? « » Dobro je, odgovoriše oni, evo njegove kćeri Rahele koja upravo dolazi s ovcama. «
• 7 On preuze: » Gledajte! Još je uveliko dan; ne ovo čas za prikupljanje ovaca. Napojite ovce i idite ih još napasati. «
• 8 Oni odgovoriše: » Mi to ne možemo dok ne budu sve ovce prikupljene; tad se oKotrlja kamin s otvora studenca i mi napajamo ovce. «
• 9 On je još govorio s njima kad stiže Rahela s ovcama koje pripadahu njenom ocu, jer on beše pastir.
• 10 Čim Jakov ugleda Rahel, kćer Labana, brata svoje majke, on se primaknu, oKotrlja kamin s otvora studenca i napoji ovce Labanove, brata svoje majke.
• 11 Jakov zagrli Rahel, podiže glas i zaplaka.
• 12 Jakov obznani Raheli da je rođak njenog oca i sin Rebekin. Ona otrča priopštiti to svojem ocu.
• 13 Čim Laban ču govoriti o Jakovu, sinu svoje sestre, on mu požuri u susret. On ga zagrli, poljubi, odvede ga k sebi; Jakov mu ispriča sve što je bilo.
• 14 Laban mu reče: »Ti si zasigurno moje kosti i moje meso^[202],« i Jakov ostade jedan mesec s njim.

Dvostruko venčanje Jakovljevo

• 15Laban reče Jakovu: » Hoćeš li me ti besplatno služiti, jer si moj brat^[203]? Reci mi što će biti tvoja plaća. «
• 16 A Laban imaše dve kćeri, prvorođena se zvala Lea a mlađa Rahela.
• 17 Lea imaše pogled nježan^[204] a Rahela beše lepa za videti i gledati.
• 18 Jakov je volio Rahelu, on reče: » Ja ću te služiti sedam godina za Rahelu, tvoju mlađu kćer. «
• 19 Laban preuze: » Za mene je bolje dati ju tebi nego nekom drugom; ostani sa mnom. «
• 20 Jakov odsluži sedam godina za Rahelu, a one mu se učiniše kao nekoliko dana, toliko ju je volio.
• 21 Jakov tada reče Labanu: »Daj mi moju ženu. Moje je vreme isteklo i ja hoću ići prema njoj. «
• 22 Laban prikupi sve ljude iz mesta i napravi jednu gozbu.
• 23 Po dolasku večeri, Laban uze svoju kćer i odvede ju Jakovu da ovaj ide prema njoj.
• 24 Laban dade svojoj kćeri svoju sluškinju Zilpu koja postade sluškinja njegove kćeri Leae.
• 25 A u jutro… iznenađenje, beše to Lea! A Jakov reče Labanu: Što si mi to učinio? Nisam li ti ja služio za Rahelu? Zašto si me prevario? «
• 26 Laban odgovori: » Ne kod nas običaj davati mlađu pre prvorođene.
• 27 Ispuni tjedan svadbeni s ovom, a druga će ti biti takođe dana za službu koju ćeš ti obavljati kod mene
• 28 tokom sedam narednih godina.« Jakov i to učini.
• 29 On završi svadbeni tjedan s Leaom, i Laban mu dade svoju kćer Rahelu za ženu. Laban dade za sluškinju svojoj kćeri Raheli svoju sluškinju Bilhu.
• 30 Jakov dođe takođe prema Raheli i voljaše Rahelu više no Lea: on služaše Labana tokom još sedam drugih godina.

Jakovljeva deca

• 31 Kad GOSPOD vidje da Lea ne ljubljena, on ju učini plodnom dok Rahela ostade nerotkinjom.
• 32 Lea ostade trudna i rodi jednog sina kojeg nazva Rubne jer, reče ona, »GOSPOD je gledao^[205] moje poniženje i sada moj će me suprug voljeti.«
• 33 Ona ponovno ostade noseća, rodi jednog sina i uskliknu: »Da, GOSPOD je opazio da ja nisam bila voljena i on mi je takođe dao ovog ovde «, i ona ga nazva Simeon^[206].
• 34 Ona ponovo zatrudnje, rodi jednog sina i reče: » Ovog put, moj suprug će se od sada privrgnuti k meni, jer mu dadoh tri sina «; zato ga ona nazva Levi^[207].
• 35 Ona ponovo zanese, rodi jednog sina i uskliknu: » Ovog puta ja ću slaviti GOSPODA! « Zato ga ona nazva Juda^[208]. Ona prestade rađati.
• 30 1 Videvši kako ona sama ne daje dece Jakovu, Rahela posta ljubomorna na svoju sestru. Ona reče Jakovu: » Daj mi sina ili umirem! « *2 Jakov se rasrdi na Rahelu i povika: » jesam li ja na mestu Božjem? Njega koji ne dopustio tvojem krilu poneti ploda! «
• 3 Ona preuze: » Evo moje sluškinje Bilhe, idi prema njoj, pa nek' ona rodi na mojim koljenima; od nje, imaću, ja također, jednog sina^[209]. «
• 4 Ona mu dade za ženu Bilhu svoju sluškinju i Jakov pođe k njoj.
• 5 Bilha zatrudnje i dade jednog sina Jakovu.
• 6 Rahela uskliknu: » Bog mi je učinio pravdu! On me je takođe uslišio i dao mi sina. « Zato ga ona nazva Dan^[210].
• 7 Bilha, sluškinja Rahelina, zatrudnje nanovo i dade drugog sina Jakovu.
• 8 Rahela uskliknu: »Bih privezana sestri svojoj u saveze od Boga; ja sam pobedila«, i ona ga nazva Neftali^[211].
• 9 Kad Lea vidje da je prestala rađati, ona uze svoju sluškinju Zilpu koju dade za ženu Jakovu.
• 10 Zilpa, sluškinja Leina dade jednog sina Jakovu.
• 11 Lea uskliknu: » Koja sreća! « Ona ga nazva Gad^[212].
• 12 Potom Zilpa, sluškinja Leina dade drugog sina Jakovu,
• 13 a Lea uskliknu: » Koja sreća za mene! j jer će me devojke proglasiti sretnom «, i ona ga nazva Ašer^[213].
• 14 U vreme žetve žita, Ruben ode u polja u potrazi za rajčicom^[214]. On ju odnese svojoj majci Leai. Rahela reče Lei; » … daj mi rajčica od tvog sina. «
• 15 Lea odgovori: » Ne li ti dosta da si mi uzela supruga nego mi uzimaš takođe i rajčice od mog sina? « Rahela preuze: » Eh dobro! Nek' Jakov noćas legne s tobom u zamenu za rajčice tvojega sina. «
• 16 Na večer, Jakov se vrati s polja, Lea mu iziđe u susret i reče: Ti ćeš doći k meni, jer sam te platila rajčicama mojeg sin. On leže te noći s njom.
• 17 Bog usliša Leu, ona zatrudnje i dade petog sina Jakovu.
• 18 Lea uskliknu: » Bog mi dade moju plaću jer sam ja dala svoju sluškinju svojem mužu. « Ona ga nazva Isakar^[215].
• 19 Lea zatrudnje nanovo i dade šestog sina Jakovu.
• 20 Ona povika: » Bog mi dade lep dar! Ovog puta moj će suprug priznati moj položaj jer sam mu ja dala šest sinova « i nazva ga Zabulon^[216].
• 21 Potom ona rodi jednu kćer koju nazva Dina.
• 22 Bog se seti Rahele, Bog je usliša i učini ju plodnom.
• 23 Ona zatrudnje, rodi jednog sina i uskliknu: » Bog je je najzad skinuo moju ljagu! «
• 24 Ona ga nazva Josip^[217] govoreći: » Nek' mi GOSPOD doda drugog sina! «

Jakov se Bogati

• 25 Čim je Rahela rodila Josipa, Jakov reče Labanu: » …Pusti me otići u moju zemlji.
• 26 Daj mi moju decu i moje žene, one za koje sam ti služio, i ja ću otići. Ti dobro znaš koji sam posao obavio u tvojoj službi. «
• 27 Laban mu reče: » Ako sam ja dakle našao milosti u tvojim očima… ja sam doznao putem gatki^[218] da me GOSPOD blagoslovio radi tebe. «
• 28 Laban preuze: » Utvrdi mi tvoju plaću i ja ću ti je dati; «
• 29 On mu odgovori: » Ti znaš i sam kako sam te ja služio i što je tvoje stado postalo sa mnom.
• 30 Tvoje je dobro bilo tek jedna malenkost pre mene, ono je iznenađujuće poraslo pod mojim ravnateljstvom i GOSPOD te u njemu blagoslovio. A sada, kad ću ja raditi, ja također, za svoju kuću? «
• 31 Laban reče: » Što ću ti dati? « » Ti mi ne ćeš dati ništa, odgovori Jakov. Ako mi odobriš ono što ću ti reći, ja ću se vratiti napasati i čuvati tvoje ovce.
• 32 Ja ću pregledati danas svu sitnu stoku i povući svako šareno ili pegavo jagnje svaku plodnu ovčicu^[219] između ovaca svaku pegavu ili šarenu kozu, i to će biti moja plaća
• 33 Sutra, kad budeš došao proveriti moju plaću, sve što ne bude pegavo ili šareno između koza i plodno između ovaca dokazaće moju nepravednost; biće to kod mene ukradeno. «
• 34 Laban reče: » To je dobro, nek' bude kako si ti rekao.«
• 35 Tog istog dana, Laban povuče sve prugaste i pegave jarčeve, sve pegave i šarene koze; sve to je Laban dograbio i plodne životinje među ovcama on ih poveri svojim sinovima
• 36 i odmaknu ih tri dana hoda od Jakova. Jakov je napasao ostatak Labanovog stada.
• 37 On si priskrbi svežih topolovih, bademovih i plataninih prutova. On načini bele pruge na njima ostavljajući golu beliku na prutovima.
• 38 Položi isprugane prutove pred životinje u korita za napajanje gde su ovce dolazile piti.
• 39 Životinje se sparivaše pred prutovima; ženke kotiše mlade isprugane, pegave ili šarene.
• 40 Što se tiče ovaca koje Jakov odstrani, on ih usmeri prema onima koje behu prugaste sve što beše plodno u stadu Labanovom i stvori se posebno stado u kojem ne bilo životinja Labanovih.
• 41 Svaki put kad se krepka stoka sparivala, Jakov je stavljao prutove pred njene oči, u korita, da bi se sparivala pred prutovima;
• 42 on ih ne stavljaše kad se radilo od kržljavim životinjama. Kržljave životinje behu za Labana a krepke za Jakova.

Jakov beži od Labana

• 43 Taj čovek nagomila dobara, on posedovaše brojna stada, sluškinje i sluge, deve i magarce.
• 31 1 On saznade da Labanovi sinovi govore: » Jakov se dočepao svega što je pripadalo našem ocu, i o trošku je našeg oca dao sebi to izobilje. «
• 2 Jakov osmotri Labanovo lice i vidje da njihovi odnosi nisu više bili oni od prethodnih dana.
• 3 GOSPOD reče Jakovu: » Vrati se u zemlju svojih otaca i tvoje obitelji : ja ću biti s tobom. «
• 4 Jakov dade pozvati Rahelu i Leu u polja gde on beše sa stokom.
• 5 On im reče: » Ja vidim da lice vašeg oca ne više prema meni kao pre; ali Bog mojeg oca je bio sa mnom.
• 6 Vi znate, da sam ja služio vašeg oca svim svojim snagama.
• 7 Vaš se otac poigrao sa mnom, on je promenio deset puta moju plaću, ali mu ne pustio naškoditi mi.
• 8 Kad je izjavio: Ti ćeš imati za plaću pegave životinje, sva stoka se kotila pegava; a kad je izjavio: Ti ćeš za plaću imati prugastu, sva se stoka kotila prugasta.
• 9 Bog je uzeo vašem ocu stado i dao ga meni.
• 10 No, u vreme kad se stoka sparuje, ja sam digao pogled i vidio u snu prugaste, pegave i šarene jarčeve koji su zaskakivali životinje.
• 11 *Anđeo Božji mi reče u snu: Jakove Evo me, odgovorio sam ja.
• 12 On preuzme: Digni oči i pogledaj sve te prugaste, pegave i šarene jarčeve koji zaskaču životinje, jer ja sam vidio što ti je Laban uradio.
• 13 Ja sam Bog za kojeg, u Bethelu, ti si podigao jednu stelu^[220] i ti si mi načinio jedan zavet. Sada, digni se, napusti ovu zemlju i vrati se u zemlju svoje obitelji. «
• 14 Rahela i Lea mu dadoše ovaj odgovor: » Imamo li mi još uvek svoj udio u baštini kod našeg oca?
• 15 Ne li nas držao za strankinje, jer nas je prodao i čak pojeo naš novac^[221]?
• 16 takođe ne li sve Bogatstvo, koje je našem ocu uzeto, naše i naših sinova. Učini sada sve što ti je Bog rekao. «
• 17 Jakov se diže i odvede svoje sinove i svoje žene na devama.
• 18 On povede sve svoje stado i sva dobra koja je bio stekao, stado koje je bilo sva tekovina koju je načinio u ravnici Aram^[222] za vratiti se kod svojeg oca Izaka u zemlju Kanaanaca.
• 19 Laban je bio otišao strići svoju stoku kad Rahela ukrade idole^[223] koji pripadahu njenom ocu.
• 20 Jakov izmače nadziranju Labana Aramejca čuvajući se obavestiti ga o svojem begu.
• 21 On pobeže sa svim što mu je pripadalo, on se diže, pređe Reku i usmeri se prema planinama Galada^[224].
• 22 Treći dan obavestiše Labana da je Jakov bio utekao.
• 23 On uze sa sobom svoju braću^[225], progonio ga tokom sedam dana i sustigao u planinama Galaga.

Laban hvata Jakova

• 24 Bog nađe u snu Labana *Aramejca, on mu reče: » Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakovu dobro ili zlo. «
• 25 Laban uhvati Jakŕova koji jebio podigao svoje šatore u planini; Laban učini isto sa svojom braćom u planini Galada^[226].
• 26 Laban reče Jakovu: » Što si to učinio! Ti si izmakao mojoj budnosti i odveo si moje kćeri kao ratne zarobljenice.
• 27 Zašto si sakrio svoj beg i prevario me umesto da si me upozorio? Ja bih te bio pustio otići u radosti i uz pesmu lira i tamburina! *28 Ti me nisi pustio zagrliti moje sinove i moje kćeri^[227]. Tu si postupio glupo
• 29 i u mojoj je vlasti naneti vam zlo. Ali Bog vaših otaca rekao mi je protekle noći: Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakovu ni dobro ni zlo!
• 30 Sada kad si već otišao jer ti čezneš za kućom svojeg oca, zašto si ukrao moje Bogove^[228]?«
• 31 Jakov odgovori Labanu^[229]: » jer sam se plašio da mi ti ne oduzmeš svoje kćeri.
• 32 Onaj kod koga ti nađeš tvoje Bogove izgubiće život. U nazočnosti naše braće, prepoznaj što je tvoje kod mene i preuzmi to. « Jakov ne znao da ih je Rahela bila uzela.
• 33 Laban uđe u Jakovljev šator, potom u onaj Leain, potom one dviju sluškinja, i ne nađe ništa. On iziđe iz Leinog šatora da bi ušao u onaj Rahelin.
• 34 Rahela je bila uzela idole i stavila ih u samar kod deva. Ona je sjedila odozgo a Laban prekopa sav šator ne našavši ništa.
• 35 Ona tada reče svojem ocu: » Nek' se moj gospodar ne ljuti na mene što se ne dižem pred njim jer sam dobila ono žensko. « On prekopa ne našavši idola.
• 36 Jakov se raspali i uze Labana u stranu; on uzviknu: » Što je moja greška? Što je moj prekršaj, da ti me grdiš?
• 37 Rujući po svim mojim stvarima, je si li našao bar jednu od svojih stvari iz tvoje kuće? Iznesi u nazočnosti moje braće i tvoje braće^[230], i nek' odluče između nas dvojice!
• 38 Dvadeset sam godina s tobom, i nikad tvoje ovce ili koze nisu pobacivale! Ja nisam jeo ovnova od tvoje stoke.
• 39 Ja ti nisam donosio rastrgane životinje, ja sam podnosio štetu^[231]! Životinja koju su ukrali, danju kao i noću, ti si meni iskao!
• 40 Bio sam danju proždovan vrućinom, noću hladnoćom, a san mi je bežao s očiju!
• 41 Dvadeset sam godina u tvojoj kući, četrnaest sam te godina služio za tvoje dve kćeri i šest godina za tvoju stoku! Deset si puta promenio moju plaću!
• 42 Da Bog mojeg oca, Bog Avraama i Strava Isakova^[232], ne beše sa mnom, ti bi me pustio praznih ruku otići. Ali Bog je gledao moje ponižavanje i umor mojih ruku; poslednje noći on je odlučio. «

Laban i Jakov sklapaju savez

• 43 Laban odgovori Jakovu i reče: »Te kćeri su moje kćeri, ti sinovi su moji sinovi, te ovce su moje ovce, sve što ti vidiš je moje. Što ću ja učiniti mojim kćerima? Za njih danas ili za sinove koje su one rodile?
• 44 Hajdemo, vreme je sklopiti jedan savez, ti i ja, i da bude jedan svedok između mene i tebe. «
• 45 Jakov uze jedan kamin i podiže ga kao stelu^[233].
• 46 Jakov reče svojoj braći: »Nakupite kamenja«, i oni uzeše kamenja od kojeg načiniše jednu gomilu. Oni jedoše na toj gomili.
• 47 Laban ga nazva jegar Sahaduta, a Jakov ga nazva Galed^[234].
• 48 Laban reče: » Ova je gomila danas svedok između mene i tebe «; zato se zove Galed to jest Gomilasvedok
• 49 i Mispa^[235] to jest Vrebalište o čemu on reče: »Nek' GOSPOD vreba između mene i tebe kad budemo jedan drugome izvan vidika.
• 50 Ako poniziš moje kćeri, i ako uzmeš još žena osim mojih kćeri, vidiš da, čak i ako niKo ne s nama, Bog je svedok između nas. «
• 51 Laban reče Jakovu: » Evo ove hrpe kamenja koje sam ja bacio između mene i tebe, evo te stele.
• 52 Ta je hrpa kamenja svedokom, ova je stela svedok. Ja, ja prisežem da Noinih preći tu hrpu u pravcu prema tebi, ti prisežeš da tu gomilu ne ćeš preći u mom smeru tu stelu pod pretnjom nesreće^[236]. Nek' Bog Avraamov i Bog Nahorov štite pravicu između nas. « Bio je to Bog njihovog oca Jakov priseže Stravom Izakovom^[237], svojeg oca.
• 53 Jakov ponudi jednu *žrtvu u planini. On pozva svoju braću^[238] na obed ; oni pojedoše obed i provedoše noć u planini.
• 32 1 Laban se diže u rano jutro, zagrli svoje kćeri i svoje sinove^[239], blagoslovi ih i vrati se kući.

Jakov se priprema za susresti Ezava

• 2 Jakov kročiše svojim putem kad glasonoše^[240] Božje naiđoše.
• 3 Čim ih opazi, on povika: » Ovo je Božji tabor« i on nazva to mesto Mahanaim^[241].
• 4 Jakov posla pred sobom tekliće prema svojem bratu Ezavu u zemlju Seir u polje Edoma^[242].
• 5 On im dade zapovedi i reče: » Ovako ćete vi govoriti mojem gospodaru Ezavu: Ovako govori tvoj sluga Jakov: Ja sam boravio kod Labana i zadržao sam se sve do sada.
• 6 Posedujem bikove i magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje, i smatrao sam nužnim poslati glasonoše i obavestiti svog gospodara Ezava da bih našao milost u njega. «
• 7 Glasonše se vratiše Jakovu i rekoše: » Išli smo kod tvojeg brata Ezava. On takođe ide tebi u susret, ima 40 ljudi sa sobom. «
• 8 Jakova zahvati strah i zebnja ga spopade^[243]. On razdeli ljude koji su bili s njim u dva tabora, sitnu i krupnu stoku, i deve,
• 9 govoreći: » Ako Ezav naiđe na jedan od ova dva tabora i uništi ga, preostali tabor moći će se izbaviti. «
• 10 Potom Jakov povika: » Bože mojeg oca Avraama, Bože mojeg oca Izaka, Ti GOSPODE koji si mi rekao: Vrati se u zemlju svoju i svoje obitelji i ja ću ti učiniti dobro,
• 11 ja sam suviše mali za sve te naklonosti i svu tu vernost koju si primenio prema svojem sluzi! jer ja nisam prešao Jordan s ničim drugim osim sa svojim štapom a sada sam formirao dva tabora.
• 12 Milost, spasi me iz ruku mojeg brata, ruke Ezava jer ja ga se bojim, ja se bojim da ne dođe i ne udari nas, mene, majku s decom.
• 13 Ti, ti si mi rekao: Ja ću ti učiniti dobro i umnožiti tvoje potomstvo kao pesak u moru koji se ne može prebrojati koliko ga ima! «
• 14 On ostade te noći u tom mestu. Od životinja s kojima je raspolagao, Jakov pripremi jedan poklon za svog brata Ezava:
• 15 dve stotine koza, dvadeset jaraca, dvadeset ovaca i dvadeset ovnova,
• 16 trideset devinih ženki sa svojim mladim, četrdeset krava i deset volova, dvadeset magarica i deset magaraca.
• 17 On dade svojim slu gama svako stado posebno i reče im: » Pođite ispred mene i načinite jedan razmak između svakog stada. «
• 18 potom dade ovu zapoved prvom sluzi: » Kad te moj brat Ezav susretne i upita govoreći: Čiji si ti? Kamo ideš ? Če je stado koje ide pred tobom?
• 19 Ti ćeš odgovoriti: Tvojeg sluge Jakova. To je jedan poklon koji on šalje svojem gospodaru Ezavu a on sam dolazi iza nas. «
• 20 On dade istu zapoved drugom sluzi, potom trećem, potom svima koji su išli iza svojih stada: » Svi ćete to, reče on, govoriti na isti način Ezavu kad ga susretnete i njemu ćete reći: Tvoj sluga Jakov takođe dolazi iza nas. «
• 21 On je u stvari rekao: »Ja ću ublažiti njegovo raspoloženje presrećući ga ovim poklonom; posle toga ja ću ga videti osobno i možda će me dobro primiti. «
• 22 Poklon pođe napred, on sam ostade te noći u taborištu.

Jakov se bori s Bogom

• 23 Te iste noći, on se diže, uze svoje dve žene, svoje dve sluškinje, svojih jedanaJestero dece, i pređe gaz na Jaboku^[244].
• 24 On ih uze i prevede preko reke, potom on prevede ono što je pripadalo njemu,
• 25 a Jakov osta sam. Jedan čovek ^[245] hrvao se s njim u prašini sve do u osvit dana.
• 26 On vidje da ga ne može nadmašiti, udari ga u kuk^[246] koji se iščaši dok se hrvao s njim po prašini.
• 27 On mu reče: »Pusti me jer je svanulo.« »Noinih te pustiti, odgovori on, dok me ne blagosloviš.«
• 28 On mu reče: » Koje je tvoje ime? « » Jakov «, odgovori on.
• 29 On preuze: » Ne ćete se zvati više Jakov, već Izrailj^[247], jer si se borio s Bogom i s ljudima i ti si ih nadmašio. «
• 30 Jakov ga zamoli: » Milost, označi mi svoje ime. « » A zašto, reče on, pitaš me ti za moje ime ? «
• 31 Jakov nazva to mesto Peniel to jest Lice-od-Boga, jer »ja videh Boga licem u lice i moj život bi spašen. «
• 32 Sunce se dizaše kad on prođe Penuel^[248]. Hramao je u kuku.
• 33 Zbog tog sinovi Izrailjovi ne jedu mišića s buta koji jena bedrenom kuku, još i danas. U stvari on beše udario Jakova u kuk, u bedreni mišić.

Jakov susreće Ezava

• 33 1 Jakov diže pogled i ugleda Ezava koji jedolazio, imajući uza se svojih 400 ljudi. On podeli decu između Leae, Rahel i dviju sluškinja.
• 2 Na čelo stavi dve sluškinje i njihovu decu, potom Leu i njenu decu, potom Rahel i Josipa.
• 3 On sam pođe ispred njih i pokloni se sedam puta do zemlje sve dok se ne primaknuo bratu svojem.
• 4 Ezav mu potrča u susret i stegnu ga, baci se o njegov vrat i poljubi ga, oni zaplakaše.
• 5 Potom Ezav podiže pogled i vidje žene i decu. On reče: » Što to imaš tamo? « » Decu koju je Bog podelio sluzi^[249] tvojem «, odgovori Jakov.
• 6 Sluškinje se primaknuše, one i njihova deca, potom se pokloniše.
• 7 Lea se primaknu takođe sa svojom decom, oni se pokloniše. Potom Josip se primaknu s Rahelom i oni se pokloniše također.
• 8 Ezav reče: » Što ti to činiš sa svim tim taborom koji sam ja susreo? « » Hteo sam naći milosti u očima gospodara svoga^[250], odgovori Jakov.
• 9 Ezav preuze: »Ja obilujem u svemu, brate moj; ono što je tvoje, tvojim ostaje! «
• 10 Jakov uskliknu: » Ne, molim te! Ako mogu naći milosti u tvojim očima, ti ćeš prihvatiti moj poklon. U stvari, budući da sam ja vidio tvoje lice kao da sam vidio lice Božje, a da si me ti tako prihvatio,
• 11 prihvati dakle od mene ovaj milodar, jer je on od Boga poklonjen; ja imam dosta za sebe. « On navaljivaše na njega i onaj drugi prihvati.
• 12 Ezav reče: » Dignimo tabor i pođimo. Ja ću ići pokraj tebe. « Jakov mu odgovori: »
• 13 Moj gospodar zna da su deca osetljiva i da ja imam na brizi ovce i krave koje sisaju; ako ih ispreturam, makar i za samo jedan dan, sva sitna stoka će pogibati.
• 14 Nek' moj gospodar pođe ispred svojeg sluge. A ja, ja ću putovati polako hodom konvoja koji mi prethodi i hodom dece sve dok ne stignem pred svog gospodara u Seir^[251].«
• 15 Ezav reče: »Želim ostaviti nekoliko ovih koji me prate.« »Čemu? Odgovori on. Dostaje mi pronaći milosti u očima mojeg gospodara! «
• 16 Tog istog dana, Ezav se vrati prema Seiru
• 17 dok Jakov dosegnu Sukot^[252] gde sebi sagradi kuću i načini staje od granja za svoje stado; zato se to mesto zove Sukot to jest Kolibe.

Jakov se smešta u blizini Sišema

• 18 Jakov, vraćajući se iz ravnice Aram, stiže živ i zdrav u grad Sišem^[253] koji jeu zemlji Kanaanaca i utabori se pred gradom.
• 19 Za sto srebrenjaka, on steče iz ruku sinova Hamorovih, oca Sišemova, jednu poljsku dionicu gde postavi svoj šator.
• 20 On onde poodiže jedan *žrtvenik koji nazva » El, Bog Izrailjov. «

Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru

• 34 1 Dina, kćer koju je Lea dala Jakovu, iziđe da bi susrela domaće devojke.
• 2 Sišem, sin Hamora Hivita^[254], poglavar te zemlje, vidje nju, otme ju, leže s njom i silova ju.
• 3 On se privrgnu svim svojim bićem k Dini, kćeri Jakovljevoj, on se zaljubi u mladu devojku i otvorena srca joj govoraše.
• 4 Sišem govoriše svojem ocu Hamoru i reče mu: » Uzmi mi ovo dete za ženu. «
• 5 Jakov saznade da je ovaj bio obeščastio njegovu kćer Dinu; ali kako njegovi sinovi behu u polju sa stadima, on se ušuta sve do njihovog povratka.
• 6 Hamor, otac Sišemov, iziđe da bi govorio s Jakovom.
• 7 Sinovi Jakovljevi vratiše se iz polja. Čim to doznadoše, ti se ljudi osetiše uvređeni i žestoko se rasrdiše, jer Sišem je počinio jedno besramno delo u Izrailju legavši s kćeri Jakovljevom; ne treba se tako činiti.
• 8 Hamor govoraše s njima ovim rečima: » Sišem, sin moj, je zaljubljen u vašu kćer svim svojim bićem, dajte ju njemu za ženu.
• 9 Srodite se tim venčanjem s nama: i vi ćete nama davati vaše kćeri a vi ćete uzimati naše za sebe.
• 10 Stanovaćete s nama, zemlja će vam biti otvorena: nastanite ju, obavljajte vaše poslove i postanite joj vlasnicima. «
• 11 Sišem se obrati ocu mlade devojke i njenoj braći: » Da bih ja našao milost u vašim očima ja ću vam dati sve što zatražite.
• 12 Nametnite mi veliku dotu i darivanje^[255], ja ću platiti točno to što mi vi kažete, ali dajte mi devojku za ženu. «
• 13 Sinovi Jakovljevi odgovoriše Sišemu i Hamoru, ocu njegovom. Ne bez skrivanja, oni govoriše onom koji jeobeščastio njihovu sestru Dinau.
• 14 Oni rekoše njima: » Mi ne možemo učiniti to što si ti rekao i dati našu sestru jednom neobrezanom čoveku jer bi to za nas bila ljaga.
• 15 Mi vam možemo dati našu privolu samo ako postanete jednaki nama izvršivši obrezanje svih vaših muških.
• 16 Mi ćemo vam davati naše kćeri, mi ćemo uzimati vaše za sebe, stanovaćemo s vama i bićemo jedan narod.
• 17 Ako vi ne prihvaćate od nas obrezanje, mi ćemo uzeti našu kćer i otići. «
• 18 Njihov govor ugodi Hamoru i njegovom sinu Sišemu.
• 19 Mladi čovek ne zakasni izvršiti sve što je rekao, jer je Hteo Jakovljevu kćer. On je bio najutecajniji u kući svojeg oca.

20 Hamor i njegov sin Sišem se vratiše na vrata svojeg grada^[256] i rekoše ovim rečima:

• 21 » Ovi su ljudi u miru s nama, nek' nastane se u našoj zemlji i nek' obavljaju poslove i nek' im zemlja bude širom otvorena; ženimo njihove kćeri i dajimo im naše.
• 22 Ipak ti ljudi ne prihvaćaju živeti s nama da bi stvo rili jedan narod osim ako svi naši muški nisu obrezani kao i njihovi.
• 23 Njihova stada, njihova dobra i sva njihova stoka ne će li biti i naša ako im damo odobrenje da mogu stanovati s nama? «
• 24 svi koji iziđoše k gradskim vratima saslušaše Hamora i njegovog sina Sišema; svi muški biše obrezani, svi oni koji iziđoše k gradskim vratima.
• 25 No, treći dan, dok ljudi još behu bolesni, dva Jakovljeva sina, Simeon i Levi braća Dinina, odoše s mačem u ruci u grad i pobiše sve muške.
• 26 Oni posekoše Hamora i njegovog sina Sišema, povratiše Dinu iz kuće Sišemove i izvedoše je.
• 27 Sinovi Jakovljevi udariše na ranjene i opljačkaše grad jer beše njihovu sestru obeščastio.
• 28 Dočepaše se njihove sitne i krupne stoke, njihovih magaraca, svega što beše u polju i u gradu;
• 29 zarobiše sva njihova Bogatstva, svu njihovu decu, njihove žene i opljačkaše sve što je bilo u kući.
• 30 Jakov reče Simeonu i Leviju: » Vi ste mi doneli nesreću i omrazili kod stanovnika ove zemlje, Kanaanaca i Perizita. Mi smo malobrojni, oni će se ujediniti protiv mene i ubiti me, ja ću biti istrebljen, ja i kuća^[257] moja. «
• 31 Oni mu odgovoriše: » Trebalo li je s našom sestrom postupati kao s prostituKom? «

Jakov napušta Sišem put Bethela

• 35 1 Bog reče Jakovu: » Ustaj, uspni se u Bethel^[258] i zaustavi se onde. Vazdigni jedan *žrtvenik za Boga koji ti se pokazao dok si bežao ispred svojeg brata Ezava. «
• 2 Jakov reče svojim ukućanima i svima koji su ga pratili: » Odbacite strane^[259] Bogove koji su kod vas. *Očistite se i presvucite svoju odeću.
• 3 Ustajte! Popnimo se u Bethel a ja ću onde podići je dan žrtvenik Bogu koji mi je odgovorio u dane moje nevolje. On je bio sa mnom na cesti kojom sam išao. «
• 4 Oni predadoše Jakovu strane Bogove koje su imali u rukama i obruče koje su nosili u ušima; Jakov ih zakopa pod smrdljiku kod Sišema^[260].
• 5 Oni napu stiše mesto a Bog posija užas u okolne gradove: niKo ne progonio sinove Jakovljeve.
• 6 Jakov stiže u Luz koji jeu zemlji Kanaanaca tj. u Bethel on i svi njegovi ljudi koji ga pratiše.
• 7 On podiže jedan žrtvenik i nazva to mesto » El Bethel « jer onde mu se božanstvo^[261] beše pokazalo kad je bežao pred svojim bratom.
• 8 Debora, dojilja Rebekina, umre i bi ukopana niže Bethela, u podnožju Hrasta kojeg Jakov nazva Hrastom Plača.
• 9 Bog se opet pokaza Jakovu kad se on vrati iz ravnice Aram^[262] i blagoslovi ga.
• 10 Bog mu reče:

» Tvoje je ime Jakov.

Ne ćete se više zvati imenom

Jakov,

već Izrailj biće ime tvoje. «

• 11 Bog mu reče:

»Ja sam Bog :Svemogući^[263].

Budi mnogobrojan i plodan:

jedan narod i jedan skup naro

da doći će od tebe i

kraljevi će izići iz tvoje

utrobe.

• 12 Zemlju koju sam dao :Avraamu i Izaku, tebi ju :dajem;

tvojem potomstvu posle tebe

daću tu zemlju.

• 13 Bog se diže daleko od njega, od mesta gde mu je bio govorio.
• 14 Jakov uspravi jednu stelu na mestu gde je bio govorio s njim, jednu stelu od kamina na koju obavi libaciju^[264] i posu uljem.
• 15 Jakov nazva Bethel mesto gde Bog je bio govorio s njim^[265].

Rođenje Benjaminovo i smrt Rahelina

• 16 Oni napustiše Bethel. Još je bilo dosta daleko od dolaska u Eufrat^[266] kad Rahela se porodi; a njeno porađanje bi teško.
• 17 No, kako je ona teško porađala primalja joj reče: » Ne boj se, jer ti imaš jednog sina više. «
• 18 Svojim poslednjim dahom, u momentu kad će umreti, ona ga nazva Ben-Oni, tj. Sin-Žalosti ali njegov ga otac nazva Benjamin to jest Sin pravice^[267].
• 19 Rahel umre i bi pokopana uz cestu Eufrata, to jest Betlehema.
• 20 Jakov uspravi onde jednu stelu^[268] na njenom grobu: to je ona stela još i danas na grobu Rahelinom.
• 21 Izrailj napusti mesto i uspravi svoj šator s one strane MigdalEdera^[269].
• 22 No, dok Izrailj boraviše u tom području, Ruben leže s Bilhaom, konkubinom svojeg oca, i Izrailj to dozna.

Beše dvanaest sinova Jakovljevih

• 23 Sinovi s Leom: Ruben, prvo- rođenac Jakovljev, Simeon, Levi, Juda, Isakar, Zabulon.
• 24 Sinovi s Rahelom: Josip i Benjamin.
• 25 Sinovi s Bilhom, sluškinjom Rahelinom: Dan i Neftali.
• 26 Sinovi sa Zilpom, sluškinjom Leinom: Gad i Ašer. Ovo su sinovi Jakovljevi koji mu se rodiše u ravnici Aram^[270].
• 27 Jakov stiže kod svojeg oca Izaka, u Mambre Kirat-Arba, to jest u Hebron^[271], gde je behu boravili Abra Ham i Izak.
• 28 Dani Izahovi činiše 180 godina;
• 29 Izak izdahnu, on umre i bi sjedinjen k svojima^[272], ostario i nasićen vremenom. Njegovi sinovi Ezav i Jakov ga ukopaše.

Ezav se nastanjuje u zemlji Edom

• 36 1 Evo obitelji Ezavljeve koja je Edom.
• 2 Ezav oženi kćeri Kanaaneve: Ada, kćer Elona Hitita, Oh olibama, Kćer Ananovu, kćer Civeona Hivita^[273],
• 3 i Basmat kćer Ismaelova i sestra Nabajotova
• 4 Ada dade Ezavu Elifaza a Basmat mu dade Reuela.
• 5 Oh olibama mu dade jeuša, Jaelama, Koraha. Ovo su sinovi Ezavljevi koji mu se rodiše u zemlji Kanaanovoj.
• 6 Ezav uze svoje žene, svoje sinove, svoje kćeri, sve svoje ukućane, svoje blago, svu svoju stoku i svu tečevinu koju steče u zemji Ka naan, potom on pođe u zemlje gde nema njegovog brata.
• 7 Njihova dobra ustvari behu prevelika da bi mogla obitavati zajedno i zemlja gde su iselili ne mogaše namirivati njihove potrebe radi njihovih stada.
• 8 Ezav obitavaše u planini Seir: Ezav, to jest Edom^[274].

Ezavljevi potomci

• 9 Evo obitelji Ezavljeve, oca Edomovog u planini Seir:
• 10 Evo imena sinova Ezavljevih: Elifaz, sin Adin, žene Ezavljeve i Reuel, sin Basmatin, žene Ezavljeve.
• 11 Sinovi Elifazovi biše Teman, Omar, Cefo, Gaetam i Kenaz.
• 12 Timna bi konkubina Elifazova, sina Ezavljeva, i ona mu dade sina Amaleka. Ovo su sinovi Ade, žene Ezavljeve.
• 13 Evo sinova Reuelovih: Nahat, Zerah, Hama i Miza. Ovo su sinovi Basmatini, žene Ezavljeve.
• 14 Evo koji behu sinovi Oh olibamini, kćeri Anine, kćeri Civeonove i žene Ezavljeve; ona mu dade jeuša, Jaelama i Koraha.
• 15 Evo poglavara sinova Ezavljevih^[275]: Sin Elifazov, prvorođenog Ezavljevog: poglavar Teman, poglavar Omar, poglavar Cefo, poglavar Kenaz,
• 16 poglavar Korah, poglavar Gaetam, poglavar Amalek. Ovo su poglavari Elifazovi u zemlji Edom, to su sinovi Adini.
• 17 Evo sinova Reuelovih, sina Ezavljeva: poglavar Nahat, poglavar Zerah, poglavar Hama, poglavar Miza. To su poglavari Reuelovi u zemlji Edom; to su sinovi Basmate, žene Ezavljeve.
• 18 Evo sinova Oh olibaminih, žene Ezavljeve: poglavar jeuš, poglavar Jaelam, poglavr Korah. To su poglavari Oh olibamini, kćeri Anaove, žene Ezavljeve.
• 19 To su sinovi Ezavljevi i to su njihovi poglavari. To je Edom.
• 20 Evo sinova Seira Horita^[276], stanovnika zemlje: Lotan, Šoval, Civeon, Ana,
• 21 Dišon, Eser i Dišan. To su poglavari Horitski, sinovi Seirovi, u zemlji Edom.
• 22 Sinovi Lotanovi biše Hori i Hemam, sestra Lotanova bi Timna.
• 23 Evo sinova Šovalovih: Alvan, Manahat, Eval, Šefo i Onam.
• 24 Evo sinova Civeonovih: Aja i Ana. Ana bi onaj koji nađe vode^[277] u pustinji napasajući magarce za Civeona, svojeg oca.
• 25 Evo sinova Dišanovih: Hemdan, Ešban, Jitran i Keran.
• 27 Evo sinova Eserovih: Bilhan, Zavan, Akan.
• 28 Evo sinova Dišanovih: Us i Aran.
• 29 Evo poglavara Horitskih: pog lavar Lotan, poglavar Šoval, poglavar Civeon, poglavar Ana,
• 30 poglavar Dišon, poglavar Eser, poglavar Dišan. To su poglavari Horitski prema njihovim zadrugama u zemlji Seir.
• 31 Evo kraljeva koji su vladali u zemlji Edom pre no što je kraljevao jedan Izrailjitski kralj:
• 32 Bela, sin Beorov, vladaše nad Edomom, a ime njegovog stolnog grada beše Dinhava.
• 33 Bela umre, a Jovav, sin Zehara od Bosre, zavlada na njegovom mestu.
• 34 Jovav umre a Hušam, iz zemlje Temanita, zavlada na njegovom mestu.
• 35 Hušam umre a Hadad, sin Bedadov, zavlada na njegovom mestu. On izgradi Median u polju Moab; ime tog grada beše Avit.
• 36 Hadad umre a Samla od Masreka zavlada na njegovom mestu.
• 37 Samla umre a Šaul od Rehovota na Eufratu zavlada na njegovom mestu.
• 38 Šaul umre, a Bal-Hanan, sin Akborov, zavlada na njegovom mestu.
• 39 Bal-Hanan, sin Akborov, umre, a Hadar zavlada na njegovom mestu; ime njegovog stolnog grada beše Pau. Ime njegove žene beše Mehetavel, kćer Matreda, kćer Me-Zahava.
• 40 Evo imena poglavara Ezavljevih prema njihovim zadrugama i njihovim mestima, to jest: poglavar Timna, poglavar Alva, poglavar jetet,
• 41 poglavar Oh olivama, poglavar Ela, poglavar, poglavar Pinon,
• 42 poglavar Kenaz, poglavar Teman, poglavar Mivsar,
• 43 poglavar Magdiel, poglavar Iram. To su poglavari Edomovi prema njihovim nastambama u zemlji kojoj su bili vlasnici. Ezav je otac Edomov^[278].

J o s i p

Josipovi snovi

• 37 1 Jakov obitavaše u zemlji gde njegov otac beše izbeglicom.
• 2 Evo obitelji Jakovljeve^[279]. Josip, star sedamnaest godina, napasaše ovce sa svojom braćom. Josip je bio dete koje je pratilo sinove Bilhaine i sinove Zilpine, žena svojeg oca. On izvešćivaše svog oca o njihovim ogovaranjima^[280].
• 3 Izrailj je pretpostavljao Josipa svoj njegovoj braći jer ga je stekao u starosti svojoj. On mu dade načiniti jednu prinčevsku^[281] tuniku
• 4 a njegova braća uvideše da ga on pretpostavlja njima svima; oni ga zamrzeše i ne mogoše s njim više razgovarati prijateljski.
• 5 Josip usni san koji ispriča svojoj braći a oni ga još više zamrzeše.
• 6 » Poslušajte dakle, reče im on, san koji sam usnio.
• 7 Upravo smo povezivali snoplje usred polja kad se moj snop uzdiže i osta uspravan. Vaše snoplje ga okruži i pokloni se pred njim. «
• 8 Njegova braća mu odgovoriše: » Želiš li ti vladati nad nama kao kralj ili nam gazdovati kao gospodar ? « Oni ga zamrzeše još više zbog njegovih snova i njegovih reči.
• 9 Josip imade još jedan drugi san koji ispriča svojoj braći: » Evo, reče on, ja sam usnio još jedan san: sunce, mesec i jedanaest zvezda se pokloniše preda mnom. «
• 10 On ga ispriča svojem ocu kao i svojoj braći; njegov otac ga izgrdi i reče mu: » Koji si to san imao! Hoćemo li, ja, tvoja majka i tvoja braća, doći pokloniti se pred tobom do zemlje? «
• 11 Njegova ga braća omrznuše ljubomorno, no njegov otac sustegnu stvar.

Josip je prodan od svoje braće

• 12 Njegova braća odoše u Sišem^[282] napasati stado svojeg oca.
• 13 Ovaj tada reče Josipu: » Nisu li tvoja braća na ispaši u Sišemu? Idi, ja te šaljem s njima. « » Evo me «, odgovori on
• 14 » idi videti, reče mu on, kako se ponašaju tvoja braća, kako je stado, i izvesti me o novostima. « Bila je to dolina Hebrona^[283] kamo ga on otposla, a Josip ode u Sišem.
• 15 Jedan ga čovek nađe kako luta poljem i taj ga čovek upita:»Što tražiš ti? «
• 16 » Tražim svoju braću, odgovori on. Pokaži mi dakle gde oni napasaju. «
• 17 Čovek mu odgovori: » Oni su otišli odavde jer ja sam ih čuo reći: » Hajdemo u Dotan^[284].« Josip slediše svoju braću koju nađe u Dotanu.
• 18 Oni ga ugledaše iz daljine. Pre no što je bio blizu njih oni mu snovaše smrt.
• 19 Rekoše jedni drugima: » Evo dolazi čovek koji sanja.
• 20 Sad je čas! Hajde! Ubijmo ga i bacimo u jame^[285].
• 21 Reći ćemo da ga je jedna od divljih zveri požderala pa ćemo videti što je bilo od njegovih snova! »
• 22 Ruben to ču i htjede ga izbaviti iz njihovih šaka: »Ne dirajmo njegov život «, reče on.
• 23 Za izbaviti ga iz njihovih ruku i vratiti ga njegovom ocu, Ruben im reče: » Ne prolevajte krvi, bacite ga u tu jamu u pustinji, i ne nanosite ruku na njega. «
• 24 Dakle, u času kad Josip stiže k svojoj braći, ona mu strgoše tuniku, prinčevsku tuniku koju je imao na sebi.
• 25 Dočepaše ga se i baciše u jamu; ta jama beše prazna, ne beše u njoj vode.
• 25 Potom sjedoše jesti. Digavši oči, oni videše jednu karavanu Ismaelita koji su dolazili iz Galada i če deve su prenosile tragantovu, terpentinsku i ladanumovu smolu za prodaju u Egiptu^[286].
• 26 Juda reče svojoj braći: »Koje koristi ako bi ubili svojeg brata i skrili njegovu krv^[287]?
• 27 Hajdemo ga prodati Ismaelitima i ne nosimo ruke na njega, jer naš je brat, to jest naše meso. « Braća ga njegova poslušaše.
• 28 Madijanitski trgovci koji prolažaše izvukoše Josipa iz ruke i prodadoše ga za dvadeset srebrenih sikala^[288] Ismaelitima, koji ga odvedoše u Egipat.
• 29 Kad se Ruben vrati k Jami, Josip više ne bio u njoj. On *rastrga svoju odeću,
• 30 i okrenu se k svojoj braći govoreći: » Dete ne više onde! A ja, kamo ću ja ići? «
• 31 Oni uzeše Josipovu tuniku i, zaklavši jednog jarca, natopiše ju njegovom krvlju.
• 32 Oni poslaše odneti prinčevsku tuniku svojem ocu i reći mu: » Ovo smo našli. Prepoznaješ li ti tuniku svojeg sina ili ne. «
• 33 On ju prepozna i povika: »Tunika mojeg sina! Jedna ga je divlja zvjer požderala, Josip je raskomadan! «
• 34 Jakov rastrga svoju odeću, opasa *kostret i uze žaliti svojeg sina za dugo vreme.
• 35 Kad svi njegovi sinovi i njegove kćeri dođoše ga tešiti, on se odbi tešiti jer, govoraše on » u žalosti ja ću sići k svojem sinu u *boravište mrtvih «. Njegov ga otac oplaka,
• 36 a Madianiti ga prodadoše u Egiptu Potifaru, *evnuhu *Faraonovom, velikom ključaru^[289].

Juda i Tamara

• 38 1 No, u ono vreme, Juda siđe od svoje braće i nađe se kod jednog čoveka iz Adulama^[290], po, imenu Hira.
• 2 Onde, Juda vidje kćer jednog Kanaanca imenom Šua. On ju uze i pođe prema njoj,
• 3 ona zatrudnje i rodi sina kojeg nazva Er.
• 4 Ona ponovo zatrudnje i rodi sina kojeg nazva Onan.
• 5 Potom, još jednom, ona rodi sina kojeg nazva Šel.
• 6 Juda beše u Kezivu^[291]kad ona rodi Šelu
• 7 a on uze za Era, svog prvorođenog sina, jednu ženu imenom Tamara. Er, Judin prvorođeni, uvredi GOSPODA koji ga usmrti.
• 8 Juda tada reče Onanu: » Idi prema ženi svojeg brata. Postupi prema njoj kao prema bliskoj rodbini umrlog i vazdigni jedno potomstvo svojem bratu^[292]. «
• 9 Ali Onan je znao da potomstvo ne bi bilo njegovo; kad je išao prema ženi svojeg brata puštao je seme padati na tle da ne bi dao potomstva svojem bratu.
• 10 To što je činio razljuti GOSPODA koji ga takođe usmrti.
• 11 Juda reče tada Tamari svojoj snasi: »Ostani udovicom u kući svojeg oca sve dok moj sin Šela ne bude odrastao. « On je u stvari rekao: » Ne bi trebalo da i on umre kao njegova braća! « Tamara ode boraviti u kući svojeg oca.
• 12 Dosta je dana prošlo i kćer Šuaina, žena Judina, umre. Kad se on uteši, Juda se uspe u Timnau^[293] sa svojim prijateljem Hiraom iz Adulamite kod strigača svojeg stada.
• 13 Obavestiše Tamaru ovim rečima: » Evo tvoj svekar uspinje se u Timnu radi striženja svojeg stada. «
• 14 Ona skinu svoju udovičku odeću, pokri se jednim velom, i načini se neprepoznatljivom, sjede na ulaz u Einaim^[294] koji jena putu prema Timni. Ona je dobro videla da je Šela odrastao a da ju nisu njemu dali za ženu.
• 15 Juda ju ugleda i uze za jednu prostitutku budući da je bila prekrila lice.
• 16 On skrenu prema njoj s puta i reče: » Eh! Ja idem k tebi! « jer ne u njoj bio preoznao svoje snahe. Ona odgovori: » Što ćeš mi dati da dođeš k meni? «
• 17 Poslaću ti jedno jare iz stada «, reče on. Ona preuze: » U redu, ako mi ti daš jedan zalog do to pošiljke. « *18 Koji zalog da ti dam? « Reče on. Tvoj pečat, tvoje kordone i štap koji imaš u ruci «, odgovori ona. On ih joj dade, pođe k njoj, a ona osta trudna od njega.
• 19 Ona se diže, ode, skide svoj veo i odenu svoju udovičku odeću.
• 20 Juda posla jare po svojem prijatelju iz Adulama da preuzme zalog iz ruku žene. Ovaj ju ne nađe
• 21 pa upita meštane: » Gde je prostitutka koja beše na putu za Einaim? « Ne onde nikad bilo kurtizane «, odgovoriše mu.
• 22 On se vrati Judi i reče mu: » Ja ju nisam našao, a meštani su mi rekli da onde ne bilo kurtizane. «
• 23 Juda preuze: » Ona je znala svoje^[295]! Ne pravimo se smešnima, ja koji sam joj poslao jare i ti koji ju nisi našao! «
• 24 No, tri meseca kasne, obavestiše Judu: » Tvoja snaha Tamar se pristituirala. Što više, ona je trudna od svojeg prostituiranja! « » Nek' se izbaci napolje i da se spali! « uzvrati Juda.
• 25 Dok su je izbacivali, ona poruči svojem svekru: » Čovek kome pripada ovo je onaj od kojeg sam trudna. « Potom ona kaza: » Prepoznaješ li dakle kome pripadaju ovaj pečat, ovi kordoni, ovaj štap! «
• 26 Juda ih prepozna i reče: » Ona je bila više u pravu no ja, jer, u stvari, ja ju nisam bio dao mojem sinu Šeli. « Ali on je ne pozna^[296] više.
• 27 No, u vreme svojeg porađanja, on imade dva blizanca u krilu svojem.
• 28 Tokom porođaja, jedan od njih ispruži ruku koju prihvati primalja; ona na nju priveza. Jedan skerletni konac govoreći: » Ovaj je izišao prvi.«
• 29 Potom on uvuče svoju ruku a njegov brat iziđe. » Što li će ti se dogoditi za brešu koju si načinio! « Reče ona. Nazvaše ga imenom Peres to jest Breša.
• 30 Njegov brat iziđe posle, onaj koji jeimao skerletni konac na ruci; njega nazvaše Zerah.

Josif kod Egipćanina Potifara

• 39 1 Josifa budući sišao u Egipat, od Ismaelita koji su mu ga doveli^[297], prihvati Potifar, *evnuh *Faraonov, veliki ključar Egipta.
• 2 GOSPOD bi s Josifom koji se pokaza jednim uspešnim čovekom. On bi na stanu kod svog gazde Egipćanina.
• 3 Ovaj vidje da GOSPOD beše s njim i da čini uspešnim u njegovim rukama sve čega se on poduzimaše.
• 4 Josif nađe milost u očima svojeg gazde koji ga stavi u svoju službu. On ga uze za majordomusa i stavi mu sva svoja dobra na raspolaganje.
• 5 No, čim ovaj bi pretpostavljen njegovoj kući i njegovim dobrima, GOSPOD blagoslovi kuću Egipćaninovu radi Josifa; blagoslov GOSPODOV se prenese na sva njegova dobra, u njegovoj kući kao i u njegovim poljima.
• 6 On prepusti tada sva svoja dobra u ruke Josifu i, imajući ga uza se, on se ne zanimaše više ničim osim hranom koju je jeo^[298].

Josip i žena njegovog gospodara

No, Josip beše lep za videti i gledati

• 7 i, posle tih događaja, žena njegovog gospodara podiže oči spram njega i reče mu: » Lezi sa mnom. «
• 8 Ali on odbi i reče ženi svojeg gospodara: » Moj gospodar me drži uza se i ne bavi se više ničim u kući. On je stavio sva dobra meni u ruke.
• 9 U toj kući sam on mi ne nadređen u ničemu osim spram tebe koja si njegova žena. Kako mogu počiniti jedno tako veliko zlo i zgrešiti protiv Boga? «
• 10 Svaki dan ona govoraše Josipu da legne kraj nje i da se sjedini s njom ali on je ne slušaše.
• 11 No, onog dana kad se on vrati kući izvršiti svoju dužnost i kad se tu ne nalazio ni jedan od slugu,
• 12 ona ga zgrabi za njegovu odeću govoreći: » Lezi sa mnom! « On joj ostavi svoju odeću u ruci, pobeže i iziđe iz kuće.
• 13 Kad vidje u svojim rukama odeću koju je on ostavio bežeći napolje,
• 14 ona pozva svoje sluge i reče im: » Tako ! Doveli su nam jednog Jevreja da se zabavlja s nama. On je došao k meni da legne sa mnom, a ja sam pozvala kričeći.
• 15 Tada, čim je on čuo kako podižem glas zovući u pomoć, on je ostavio svoju odeću pokraj mene, on je pobegao i izišao iz kuće. «
• 16 Ona stavi Josipovu odeću pokraj sebe sve dok ne dođe njen muž k njoj.
• 17 Ona mu održa isti govor rekavši: » On je došao k meni da se zabavlja sa mnom, taj jevrejski rob kojeg si nam ti doveo.
• 18 Čim sam ja podigla glas i pozvala, on je ostavio svoju odeći pokraj mene i pobegao napolje. «
• 19 Kad gazda ču ovo što mu je žena njegova rekla » evo kako je tvoj rob postupio sa mnom «, zapali se od srdžbe.
• 20 On dade uhititi Josipa i staviti u tvrđu^[299], mesto zatvora za kraljeve zatvorenike.

Josip u zatvoru

Dok je on bio onde, u tvrđi,

• 21 GOSPOD bi s njim. On mu se prikloni prijateljski i udesi mu naklonost zapovednika tvrđe.
• 22 Taj zapovednikdade Josipu u ruke sve zatvorenike iz tvrđe; sve što se radilo u tvrđi radio je on.
• 23 Zapovedniktvrđe ne gledaše ništa od onoga što je bio poverio Josipu jer GOSPOD beše s njim; sve što je poduzimao GOSPOD je činio uspešnim.
• 40 1 No, posle tih događaja peharniki Hlibar kralja Egipta počiniše jednu grešku spram svog gospodara, kralja Egipta.
• 2 *Faraon se rasrdi protiv dvojice svojih *evnuha, velikog peharnika i velikog Hlibara,
• 3 i on ih stavi u zatvor u kući velikog ključara, u tvrđi, na istom mestu gde Josip beše zatvoren.
• 4 Veliki ključar im predstavi Josipa koji beše dodeljen u njihovu službu.

Josip tumači snove dvojice zatvorenika

Oni već behu stanovito vreme u zatvoru

• 5 kad obojica, peharniki Hlibar kralja Egipta, zatvoreni u tvrđi, usniše iste noći jedan san. Svaki je sanjao svoj vlastiti san s vlastitim značenjem.
• 6 U jutro, Josip dođe k njima i nađe ih mrzovoljnima.
• 7 On ispita *evnuhe *Faraonove koji behu s njim u zatvoru u kući njegovog gazde: » Zašto jutros imate tužan izraz lica? «
• 8 Sanjali smo jedan san, odgovoriše oni, a niKo nam ga ne može protumačiti.« Tada im Josip reče: » Ne li u Boga da rastumači? Ispričajte mi ga. «
• 9 Veliki Peharnikispriča san koji jeon usnio: » Sanjao sam, jedan vinograd beše preda mnom
• 10 s tri loze na čokotu. On propupa, njegov se cvet otvori, a njegovo grožđe dade zrelo grožđe.
• 11 Imao sam u rukama kupu Faraonovu. Uzbrah grozdove, iscedih ih iznad kupe Faraonove koju sam vratio u njegove ruke. «
• 12 Josip mu reče: » Evo tumačenja. Tri loze znače tri dana.
• 13 Još tri dana i Faraon će ti zadignuti glavu^[300]. On ćete ponovo postaviti na tvoje mesto i ti ćeš stavljati kupu u ruke Faraonove prema statusu peharnika koji si uživao pre.
• 14 Ali da se setiš da sam ja bio s tobom, kad budeš u dobrom, iskaži mi prijateljstvo i govori o meni Faraonu i izvedi me iz ove kuće.
• 15 Oteli su me iz zemlje Jevreja a, ovde, ja nisam ništa učinio da me se stavi u tamnicu. «
• 16 Videći da je Josip dao jedno povoljno tumačenje, veliki Hlibar mu reče: » Ja sam takođe sanjao tri kotarice kolača behu na mojoj glavi.
• 17 U gornjoj kotarici, bilo je svih slastica koje jede Faraon, a ptice su kljucale u kotarici postavljenoj na mojoj glavi. «
• 18 Josip uze reč i reče: » Evo tumačenja. Tri kotarice znače tri dana.
• 19 Još tri dana i Faraon će ti skinuti glavu s ramina. Obesićete na jedno drvo a ptice će kljucati tvoje telo. «
• 20 A, trećeg dana, koji jebio obljetnicom^[301] Faraonovom, ovaj priredi jednu gozbu svim svojim slugama, a među njima istaknute velikog peharnika i velikog Hlibara.
• 21 On vrati u službu velikog peharnika koji mu stavljaše kupu u ruke,
• 22 a obesi velikog Hlibara. Tako je i Josip bio protumačio;
• 23 ali veliki Peharnikne progovori o Josipu i zaboravi ga.

Faraonovi snovi

• 41 1 Ali, na izmaku dviju godina, *Faraon usni jedan san. Bio je na obali Nila
• 2 kad od Nila dolazi sedam krava lepog izgleda i dobro uhranjenih. One počeše pasti u šikari.
• 3 Potom sedam drugih krava dođe od Nila posle njih, ružnog izgleda i izmršavele. One se postaviše pokraj onih prvih na obali Nila,
• 4 i sedam ružnih i izmršavelih krava prožderaše sedam lepih i ugojenih krava. Tad se Faraon probudi.
• 5 On ponovo zaspa i usni po drugi put. Sedam klasova izraste na jednoj jedinoj stabljici, jedrih i zdravih.
• 6 Potom sedam slabašnih i sparušenih od vetra istočnjaka^[302] isklija posle njih,
• 7 i sedan slabašnih klasova pojedoše sedam zdravih i jedrih klasova. Tad se Faraon probudi: bio je to san.
• 8 U jutro, Faraon, uznemirenog duha, pozva sve sveštenike i sve mudrace Egipta. On im ispriča svoje snove, ali niKo ih ne znao protumačiti Faraonu.
• 9 Tad se veliki peharnikobrati Faraonu: »Ja moram danas priznati svoju grešku.
• 10 Faraon se bio rasrdio protiv svojih slugu i stavio me u zatvor u kući velikog ključara, mene kao i velikog Hlibara.
• 11 Mi smo sanjali jedan san iste noći, a svaki je od njih imao vlastito značenje.
• 12 Bio je onde s nama jedan mladi Jevrej, rob velikog ključara. Mi smo mu ispričali naše snove. On ih protumači i dade svakom svoje tumačenje.
• 13 I zbi se sve onako kako nam je on bio protumačio: ja, mene si vratio na moje mesto, onaj drugi, njega si obesio.

Josip tumači Faraonove snove

• 14 *Faraon dade pozvati Josipa kojeg na vrat na nos izvukoše iz tamnice. Obrijaše ga, presvukoše i on se nađe kod Faraona.
• 15 Ovaj reče Josipu: » Sanjao sam jedan san a niKo ga ne zna protumačiti. Ali čuo sam pričati o tebi kako čuvši ispričati san, ti ga mogaše isto i protumačiti. «
• 16 Josip ovako odgovori Faraonu: » I bez mene, Bog će znati dati jedan spasonosan odgovor Faraonu.
• 17 Faraon tad reče Josipu: » Sanjah i videh sebe stojati na obali Nila.
• 18 Kad evo kako sedam ugojenih i lepih krava uzlaze od Nila. One počeše pasti u guštiku.
• 19 Potom sedam drugih krava uspe se iza njih, mršavih, vrlo i iznurenih, kakvih ja nikad nisam vidio tako ružnih u celom Egiptu.
• 20 Iznurene krave i ružne požderaše iz osnove sedam ugojenih krava.
• 21 Jednom kad su ušle u trbuhe njihove, niKo ne bi posumnjao da su onde, toliko njihov izgled ostrade ružan kao i pre. Tad sam se ja probudio,
• 22 ali za videti opet u snu sedam klasova koji su se uzdizali na istoj stabljici, jedri i zdravi.
• 23 Potom sedam skorelih, slabašnih i sparušenih vetrom, kako klijaju nakon njih.
• 24 Sedam slabašnih progutaše sedam dobrih klasova! Govorio sam sam to sveštenicima i niKo mi ne mogao objasniti. «
• 25 Josip odgovori Faraonu: » Za Faraona, to je samo jedan san. Bog je obavestio Faraona o onom što će učinit.
• 26 Sedam dobrih krava čine sedam godina, sedam dobrih klasova čine sedam godina: Ima samo jedan san.
• 27 Sedam iznurenih i ružnih krava koje se uspinju posle čine sedam godina, kao i sedam slabašnih klasova i sparušenih istočnjakom vetrom; to će biti sedam godina gladi.
• 28 Evo reči koju sam imao za reći Faraonu, Bog je otkrio Faraonu što će učiniti.
• 29 Sedam godina velikog obilja će doći u celi Egipat.
• 30 Potom će nadoći sedam godina gladi i zaboraviće se ono obilje u Egiptu. Glad će iscrpiti zemlju
• 32 i i ne će se više znati da je to obilje uzrokom gladi koja će slediti, tako će ona nemilosrdno pustošiti.
• 33 To što je san bio Faraonu ponovljen dva puta znači da je Bog odlučio o toj stvari i da će se Bog požuriti da ju ispuni.
• 33 » A sada, nek' Faraon otkre jednog pametnog i mudrog čoveka i nadredi ga Egiptu.
• 34 Nek' Faraon postavi poverenike nad zemljom za ubirati takse u petini po Egiptu tokom sedam godina obilja!
• 35 Oni će prikupljati svu živež tih sedam dolazećih dobrih godina uskladištiće žito pod vlast Faraona kao zalihu živeži u gradovima.
• 36 To će biti jedna zaliha za celu zemlju glede sedam godina gladi koje će naići u Egiptu: tako glad ne će uništiti pučanstva u zemlji. «

Josip postaje Faraonov ministar

• 37 Ovaj predlog ugodi *Faraonu i svim njegovim slugama.
• 38 Faraon im reče: » Hoćemo li mi pronaći čoveka kao ovog ovde da bude Duh Božji u njemu? «
• 39 I Faraon reče Josipu: » Budući da te je Bog poučio u svemu tome, nema niKo drugi Ko bi mogao biti tako pametan i tako mudar kao ti.
• 40 Ti si taj koji će biti moj domoupravitelj. Sav moj pukl podvrgnuće se tvojim zapovedima i po tronu samo ću ja biti tebi nadređen. «
• 41 Faraon reče Josipu: »Evo: postavljam te nad celom zemljom Egipta. «
• 42 On svuče sa svoje ruke obruč^[303] i prenese ga na Josipovu ruku, ogrnu ga ogrtačem od finog lana i o vrat mu stavi zlatnu ogrlicu.
• 43 Potom ga postavi na svoja druga kola i dade da se pred njim izvikuje^[304]: » Pažnja! « Faraon ga dakle postavi nad celim Egiptom
• 44 i reče Josipu: » Ja sam Faraon. Ali, bez tebe, niKo ne će ni malim prstom maknuti u celom Egiptu. «
• 45 Potom Faraon dade Josipu ime Kafnat Paneah i dade mu za ženu Asenat kćer PotiFera sveštenika iz Onea^[305]. Josip pođe nadgledati zemlju Egipat.
• 46 Josip imaše 30 godina kad stade u nazočnosti Faraona, kralja Egipta. On uze dopust od njega da bi prošao svu zemlju Egipat.
• 47 Tokom sedam godina obilja, zemlja je davala u izobilju.
• 48 Josip prikupi svu živež tokom sedam godina koje su sledile jedna drugu u Egiptu i uskladišti ih po gradovima; on uskladišti u gradskim središtima živežne proizvode iz okolnih polja.
• 49 Potom Josip prikupi žito u ogromnim količinama, kao peska u moru, do te mere da se prestalo računati, jer je bilo nemerljivo.
• 50 Pre godina kojima će uslediti glad, dva se sina rodiše Josipu, koje porodi Asenat, kćer PotiFera, sveštenika iz Onea.
• 51 Prvorođenog on nazva Manase jer, reče on, » Bog mi otpisao sve moje muke ^[306] i svu kuću oca svojeg.«
• 52 Mlađi, njega nazva Efraim jer, reče on, »Bog me učinio plodnim^[307] u zemlji mojeg jada.«
• 53 Sedam godina obilja u Egiptu istekoše,
• 54 a sedam godina gladi počeše dolaziti kako je Josip bio prorekao. Glad poh ara svu zemlju ali u celom Egiptu beše kruha.
• 55 Sav Egipat beše izgladnjen i narod iskaše snažnim kricima kruha u Faraona. Svim Egipćanima on odgovori: » Idite naći Josipa, učinite kako vam on kaže. «
• 56 Glad haraše po svoj površini zemlje. Josip otvori sva skladišta smeštena u gradovima za prodavati žito Egipćanima. Glad se pokaza surovom u zemlji Egipat.
• 57 Svi su dolazili u Egipat za kupovati žito u Josipa, jer glad beše nemilosrdna u celoj zemlji.

Jakov šalje svoje sinove u Egipat

• 42 1 Videvši da ima žita u Egiptu, Jakov reče svojim sinovima: » Što se zgledate? «
• 2 On povika: Čuo sam govoriti da ima žita u Egiptu. Siđite onamo, i onde, kupite žita za našu opskrbu i da izbegnemo smrti. «
• 3 Desetero braće Josipove siđoše kupiti žita u Egiptu,
• 4 ali Jakov ne posla s braćom svojom Benjamina, brata Josipovog, jer, govoraše on, da ga ne treba stići nesreća. «
• 5 Kao što su i drugi radili, sinovi Izrailjovi dođoše kupiti žita, jer glad haraše u zemlji Kanaanovoj.

Josip grubo postupa s braćom

• 6 Josip beše neograničeni vladar zemlje i prodavaše žito svom pučanstvu. Josipova braća stigoše i pokloniše se pred njim^[308], licem prema zemlji.
• 7 Josip vidje svoju braću i prepozna ih, ali im sakri svoju osobnost i grubo progovori s njima: » Otkud dolazite? « Reče im on. » Iz zemlje Kanaanaca « odgovoriše oni, » za kupiti živeži. «
• 8 Josip prepozna svoju braću, ali oni ne prepoznaše njega.
• 9 Tad se Josip seti snova^[309] koje je imao u svezi s njima i reče im: » Vi ste špijuni i došli ste otkriti slabe točke zemlje. «
• 10 »Ne, moj gospodine, odgovoriše oni, tvoje sluge su došle za kupiti živeži.
• 11 Mi smo svi sinovi istog čoveka, mi smo dostojni vere, tvoje sluge nisu špijuni. «
• 12 » Ne! Uzvrati im on; vi ste došli otkriti slabe točke zemlje. «
• 13 Oni preuzeše: » Mi, tvoje sluge, bilo nas je dvanaest braće, sinovi jednog čoveka u zemlji Kanaan. Najmlađi je danas s našim ocem, a jednog od nas nema više.
• 14 » Ja vam jasno kažem da ste vi bili špijuni, povika Josip.
• 15 Evo provere koju ćete vi podneti: kao što je *Faraon živ ^[310] vi ne ćete izići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.
• 16 Pošaljite jednog između vas uzeti vašeg brata. Za to vreme, ostanite zatvorenicima, a vaše reči biće proverene: Hoće li istina biti u vas? Inače, isto tako istinito kao što je Faraon živ, vi ste špijuni! «
• 17 On ih zajedno stavi u zatvor tokom tri dana.
• 18 Treći dan Josip im reče: » Evo što vam je činiti da biste ostali živima. Ja se bojim Boga, ja.
• 19 Da li ćete vi biti dostojni vere? Nek' jedan od vaše braće ostane u zatvoru u kući gde ste u zatvoru. Vi drugi, idite odneti žito vašoj izgladnjeloj čeljadi.
• 20 Potom, dovedite mi vašeg najmlađeg brata. Vaše će reči biti proverene i vi ne ćete umreti. « Oni to učiniše.
• 21 Oni rekoše između sebe: » Na žalost! Mi smo krivi spram našeg brata kad smo videli njegovu vlastitu nevolju. On nam je iskao milost, a mi ga ne slušasmo. Evo zašto nas je ova nevolja dosegnula. «
• 22 Ruben se obrati njima: » Nisam li vam govorio: Ne činite ništa nažao tom detetu! A vi me niste slušali. Sada je zatražen račun za njegovu krv^[311].
• 23 Oni ne znadoše da ih Josip razume, jer tumač im služiše kao posrednik.
• 24 Tad se Josip odvoji od njih za isplakati se, potom on se vrati i i govoraše im.

Jakovljevi sinovi vraćaju se u Kanaan

On uzme izmeđi njih Simeona i dade ga svezati na njihove oči.

• 25 Potom Josip naredi da napune njihove tovare žitom, i da u svaku od vreća stave natrag njihov novac i da im daju opskrbu za put. Tako on učini prema njima.
• 26 Oni natovariše svoje žito na svoje magarce i pođoše.
• 27 Na stajalištu jedan od njih otvori svoju vreću da bi dao krmiva svojem magarcu i ugleda svoj novac! Bio je na samom otvoru vreće!
• 28 » Vratili mi moj novac, reče on svojoj braći. Evo ga u mojoj vreći sa žitom! « Srce im stade i, užasnuti, oni rekoše između sebe: » Što nam je to Bog učinio? «
• 29 Oni stigoše k svojem ocu Jakovu u zemlju Kanaan i obavestiše ga o svemu što im se dogodilo.
• 30 Čovek koji jegospodar zemlje, rekoše oni, surovo nam je govorio. Postupao je s nama kao da smo mi špijunirali zemlju.
• 31 Mi smo mu odgovorili: Mi smo ljudi dostojni vere, a ne špijuni.
• 32 Mi bejasmo dvanaestorica braće sinovi svog oca; jednog od nas nema više a najmlađi je danas s ocem u Kanaanu.
• 33 Taj čovek, gospodar zemlje, nam tada reče: Evo kako ću ja znati da li ste dostojni vere: ostavite sa mnom jednog od svoje braće, uzmite što treba za vašu izglednjele ukućane i idite.
• 34 Dovedite mi tada vašeg najmlađeg brata, tako ću ja znati da niste špijuni, već ljudi dostojni vere. Vratiću vam vašeg drugog brata i vi ćete moći obavljati poslove u zemlji.«
• 35 Oni počeše prazniti svoje vreće; u svakoj vreći, nalaziše se kesa s novcem svakog od njih. Kad videše, oni i njihov otac, kese sa svojim novcem, zahvati ih strah.
• 36 Njihov otac Jakov im reče: » Vi me hoćete lišiti deteta! Josipa više nema, Simeona više nema, i Benjamina mi uzimate! Sve je protiv mene. «
• 37 Ruben tada reče svojem ocu: » Moći ćeš ubiti moja dva sina ako ti ga ja ne dovedem. «
• 38 Moj sin ne će sići s vama, odvrati on. Njegov je brat mrtav, on je ostao sam. Ako bi se njemu dogodila nesreća na cesti kojom ćete otići, vi biste učinili da u žalosti moja seda glava siđe u *boravište mrtvih. «

Benjamin odlazi u Egipat sa svojom braćom

• 43 1 Glad se oborila na zemlju.
• 2 Kad oni pojedoše žito koje su doneli iz Egipta, otac im njihov reče: » Vratite se kupiti nam kakve živeži. «
• 3 Juda mu odgovori: » Čovek nam je izričito odredio: Ne ćete biti primljeni u mojoj nazočnosti ako vaš brat ne s vama.
• 4 Ako ti odlučiš poslati s nama našeg brata, mi ćemo sići kupiti ti živeži;
• 5 ali ako ga ne pošalješ, mi ne ćemo sići jer nam je čovek rekao: vi ne ćete biti primljeni u mojoj nazočnosti ako vaš brat ne s vama.«
• 6 Izrailj preuze: » Zašto ste mi napravili štetu obaveštavajući tog čoveka da imate još jednog brata? «
• 7 Oni odgovoriše: »Čovek nas je pritisnuo pitanjima o nama i našoj obitelji: Vaš otac da li je još živ? Govorio je on. Imate li vi jednog brata? Morali smo ga obavestiti o tome. jesmo li mogli znati da će reći: Svedite vašeg brata ovde! ? «
• 8 Juda tada reče svojem ocu Izrailju: »Pusti dečka ići sa mno. Ustaj! Pođimo želimo li preživeti, a ne umreti, mi, ti, i naša deca.
• 9 Ja sam garancija, ja, a ti ćeš moći meni tražiti račun ako ti ga ne dovedem; ako li ga ne vratim u tvoju nazočnost, sav život nosiću greh pred tobom.
• 10 Da nismo toliko kasnili, već bismo po drugi put se bili vratili. «
• 11 Njihov otac Izrailj uzviknu: » Ako je tako, učinite ovo. Uzmite za sneti domaću berbu za pokloniti tom čoveku: malo grožđa, malo meda, terpentinske, tragantove i ladanumove^[312] smole, pistacija i badema.
• 12 uzmite jednu drugu sumu novca sa sobom sadržavajući i novac odložen u vaše vreće sa žitom; bila je to možda jedna greška.
• 13Uzmite vašeg brata i pođite, vratite se kod tog čoveka.
• 14 Nek' Bog Svemogući^[313] vam učini sklonim tog čoveka, da pusti otići vašeg drugog brata, i Benjamina! Ja, ja ću ostati lišen deteta kao da ga nikad nisam ni imao. «

Josip priređuje gozbu svojoj braći

• 15 Ti ljudi odnesoše poklone, uzeše sa sobom drugu sumu novca i Benjamina. Oni odoše, siđoše u Egipat i predstaviše se Josipu.
• 16 Videći Benjamina s njima, Josip reče svojem domoupravitelju: » Odvedi ove ljude u kuću, ubij jednu životinju i pripravi ju, jer ti će ljudi jesti sa mnom u podne. «
• 17 Čovek izvrši što mu je Josip bio rekao i uvede ljude u Josipovu kuću.
• 18 Oni biše prestrašeni uvođenjem u Josipovu kuću. » To je zbog novca vraćenog u naše vreće za žito prilikom prvog putovanja, povikaše oni. Vodi nas s našim magarcima da bi nas zlostavljao, napao i postupao s nama kao s robovima.«
• 19 Oni se približiše Josipovom domoupravitelju i obratiše mu se na ulazu u kuću:
• 20 »Oprostite, moj gospodine, rekoše oni. Mi smo sišli prilikom prethodnog puta za kupiti živež.
• 21 No, kad smo stigli na odmorište i otvorili svoje vreće sa žitom, novac svakog od nas nalazio se pri samom otvoru vreće. To je naš novac svakog od nas, dobro odvagnut, koji smo doneli sa sobom
• 22 mi smo došli imajući sa sobom jednu drugu sumu za kupovinu živeži. Ne znamo Ko je vratio naš novac u naše vreće sa žitom. «
• 23 » Smirite se i ne bojte se ničega, odgovori on. To je vaš Bog, Bog vašeg oca, koji vam je blago stavio u vaše vreće. « Potom im on oslobodi Simeona.
• 24 Čovek uvede naše ljude u Josipovu kuću. Donese im vodu da si operu noge i dade krmiva njihovim magarcima.
• 25 Oni pripraviše poklon čekajući podne kad će doći i Josip; bili su u stvari razumeli da će onde uzeti svoj obed .
• 26 Kad se Josip vrati kući, oni mu predadoše dar koji su imali sa sobom u toj kući i pokloniše se pred njim^[314] sve do zemlje.
• 27 On ih upita kako su, potom im reče: »Kako je vaš stari otac o kojem ste mi govorili? je li još živ?
• 28 » Tvoj sluga, naš otac, dobro je, odgovoriše oni; još je živ. « Oni se poviše i nakloniše.
• 29 Dignuvši oči Josip vidje Benjamina svojeg brata, sina svoje majke. Ovaj ovde, je li, to vaš najmlađi brat o kojem ste mi govorili? « Potom reče: » Bog da ti podari milost, sine moj. «
• 30 Osećajući uzbuđenje u svojoj nutrini pri pogledu na svojeg brata, on se požuri potražiti mesto gde će zaplakati. Dođe u svoju vlastitu sobu. Onde, zaplaka.
• 31 On umi lice i ponovo iziđe. Budući se svladao, on reče: » Služite obed . «
• 32 On, jeo je odvojeno, a oni sa strane. Egipćani su jeli s njim, po strani, jer Egipćani nisu imali opravo jesti s Jevrejima. Za njih je to bila jedna gnusnost.
• 33 Ovi Jevreji su sjedeli pred njim, prvorođeni prema svojem pravu prvenstva, a najmlađi prema svojoj mladoj dobi, gledajući sa zaprepaštenjem jedni druge.
• 34 On im dade doneti pladnjeve koji su bili pred njim, ali pladanj za Benjamina bi pet puta obilatiji no oni svi drugi. S njim oni piše do mile volje.

Benjamin je optužen za krađu

• 44 1 Josip izdade zapovedi domoupravitelju: »Napuni vreće žitom ovim ljudima, reče on, toliko koliko mogu poneti, i stavi novac svakog od njih uz sam otvor vreće.
• 2 Uz otvor vreće najmlađeg stavićeš moju pliticu, srebrenu pliticu, kao i novac od žita. « On izvrši što mu je Josip bio rekao.
• 3 Čim sinu sunce, on pusti ljude otići, njih i njihove magarce.
• 4 Oni su bili napustili grad ne odmakavši još daleko kad Josip reče svojem domoupravitelju: » Ustaj! trči k onim ljudima, uhvati ih i reci im: Zašto ste vratili zlim za dobro?
• 5 Nema li ovde nešto što mojem gospodaru služi za piti i vršiti obred obožavanja^[315]? To što ste učinili zlo je. «
• 6 Domoupravitelj ih zgrabi i prigovori tim rečima.
• 7 Oni mu odgovoriše: » Kako možete, moj gospodine, izreći takve reči? Tvoje sluge su^[316] daleko od toga da mogu počiniti takvu stvar!
• 8 Novac koji si našao pri otvoru vreća za žito nismo li doneli iz Kanaana? Kako bismo mogli ukrasti srebrninu ili zlatninu iz kuće tvojeg gospodara?
• 9 Onaj od tvojih slugu kod kojeg nađeš traženi predmet, nek' umre! A mi ćemo biti robovi našem gospodaru. «
• 10 » Eh dobro, reče on, nek' bude kako vi kažete. Onaj kod kojeg se pronađe postaće mojim robom, a vi ćete biti oslobođeni. «
• 11 Brzo, oni staviše svoje vreće na tle, svaki svoju, i otvoriše ih.
• 12 Domoupravitelj poče prekapati po najvećoj, a završi s najmanjom i nađe vrč u Benjaminovoj vreći.
• 13 Oni *rastrgaše svoju odeću, svaki rastereti svojeg magarca i vratiše se u grad.

Juda posreduje u korist Benjaminovu

• 14 Juda i njegova braća stigoše u Josipovu kuću, Josip je još bio onde, oni padoše na zemlju pred njim.
• 15 » Koji ste to čin počinili ovde! Reče im on. Niste li znali da jedan čovek poput mene obavlja obred obožavanja^[317]?«
• 16 Juda preuze: » Što bismo mi mogli reći gospodaru? Koje reči izgovoriti? Koje pravdanje pružiti? Bog je taj koji jeogolio greh tvojih slugu^[318]. Evo nas robovima mojeg gospodina, mi i onaj kod kojeg je nađena plitica. «
• 17 »Daleko od mene da bih ja tako postupio, odgovori on. Čovek kod kojeg je nađena plitica biće moj rob; Vi, vratite se živii zdravi svom ocu. «
• 18 Juda se opribliži i povika: » Oprosti gospodine moj! Dopusti si sas lušati jednu reč tvojeg sluge, a da se ne ražestiš protiv njega! Kakav je *Faraon, takav si i ti.
• 19 Moj je gospodin taj koji jeispitivao svoje sluge i rekao im: Imate li vi oca i brata?
• 20 Mi smo odgovorili mojem gospodaru: Imamo jednog starog oca i dete koje je on stekao u starosti svojoj sasvim je mlado. Njegov je brat mrtav, on je ostao sam od svoje majke i ocu je veoma drag.
• 21 Tada ti si rekao svojim slugama: Dovedite mi ga, ja hoću bdje ti nad njim.
• 22 Mi smo odgovorili mojeg gospodinu: Taj dečak ne može napustiti svojeg oca, jer ovaj će umreti ako li ga on napusti.
• 23 Tad si ti rekao svojim slugama: Ako li vaš najmlađi brat ne siđe s vama, vi nikad ne ćete biti primljeni u mojoj nazočnosti.
• 24 » Dakle, kad smo se uspeli k mojem ocu, tvojem sluzi, mi smo ga obavestili o rečima mojeg gospodina.
• 25 Naš je otac rekao: Vratite se kupiti nam živeži.
• 26 Mi ne možemo ići, odgovorili smo mu mi; ako naš najmlađi brat ne s nama, mi ne ćemo ići;
• 27 jer ne ćemo biti primljeni u nazočnost onog čoveka, ako naš najmlađi brat ne s nama. Moj otac, tvoj sluga tad nama reče: Vi znate da je moja žena^[319] meni dala samo dva sina.
• 28 Jedan me napustio, a ja sam rekao: On je sigurno raskomadan. I ja ga nikad više nisam vidio.
• 29 Vi mi hoćete opet oduzeti i ovoga! Ako li mu se dogodi kakva nesreća, vi ćete bednički spustiti moju sedu glavu u *boravište mrtvih. «
• 30 » Ako ja sad dođem k mojem ocu, tvojemu sluzi, a da dečak ne s nama, njegov je život toliko vezan s deča kovim
• 31 da će umreti, čim bi zapazio njegovo odsustvo. Tvoje bi sluge spustile u boravište mrtvih, u žalosti, sedu glavu našeg oca, tvojeg sluge.
• 32 Znaj da se tvoj sluga stavio na mesto garanta dečakovog pred ocem njegovim: » Ako li ga ne dovedem, rekao sam, nosiću zauvek greh pred svojim ocem.
• 33 Pusti sada svojeg slugu ostati robom mojeg gospodina^[320] umesto dečaka! Neka se on vrati sa svojom braćom!
• 34 Kako, u stvari, mogao bih ja otići k svojem ocu ako dečak ne sa mnom? Ne vidio ja nesreću koju bi dočekao moj otac! «

Josip se dao prepoznati

• 45 1 Josip se ne mogao svladati pred svima njima koji su stajali pred njim. » Izvedite sve moje ljude «, prodera se on. NiKo od njih ne bio nazočan kad se on dade prepoznati svojoj braći.
• 2 On zajeca tako jako da ga Egipćani začuše, čak i kuća *Faraonova.
• 3 »Ja sam Josip, reče on svojoj braći. Moj otac da li je još u životu? « Ali njegova braća ne mogoše mu odgovoriti, toliko su drhtali pred njim
• 4 Josip reče svojoj braći: » Dođite do mene. « Oni se približiše. » Ja sam Josip, vaš brat, reče on, ja kojeg ste prodali u Egipat.
• 5 Ali ne žalostite se sada i ne budite uznemireni što me vidite prodanog ovde, jer je Bog taj koji me poslao pred vama da bih vam spasio živote.
• 6 Ovo je u stvari druga godina kako glad pustoši po zemlji i, tokom još pet godina, ne će biti ni oranja ni žnjevenja.
• 7 Bog me poslao ispred vas da bih vam stvorio zalihe hrane u zemlji, i vama dopustio živeti i mnogima između vas izbeći.
• 8 Niste, dakle vi, koji ste me poslali ovamo, već Bog. On me promaknuo Ocem Faraona, gazdom sve kuće i namesnikom sve zemlje Egipat^[321].
• 9 Požurite se vratiti k' mojemu ocu i reći mu: Ovako govori tvoj sin Josip: Bog me promaknuo na čast gospodara sve zemlje Egipat, siđi k meni bez zaustavljanja.
• 10 Ostaćeš u zemlji Gošenovoj^[322] i bićeš kod mene, ti, tvoja deca i tvoji unuci, tvoja sitna stoka i tvoja krupna stoka i sve što je s tobom.
• 11 Tu ću ja pribavljati tvoju opskrbu kako ti ne bi bio lišen izvora, ti, tvoja kuća i svi tvoji, jer ima još pet godina gladi.
• 12 » Vi to vidite vlastitim očima, a moj brat Benjamin vidi svojim, da ja govorim vlastitim ustima.
• 13 Obznanite mojem ocu svu važnost koju ja imam u Egiptu i sve ono što ste mogli videti; požurite se svesti mojeg oca ovamo. «

Jakov je pozvan doći u Egipat

• 14 On se plačući baci o vrat svojem bratu Benjaminu.
• 15 On zagrli svu svoju braću i obli ih suzama, potom njegova se braća zapričaše s njim.
• 16 Žamor se dao čuti u kući *Faraonovoj: » Braća Josipova su stigla!« Bi rečeno. No, Faraon i njegove sluge sagledaše to dobrim pogledom
• 17 i Faraon reče Josipu: » Reci svojoj braći: Učinite ovako: podbodite vašu stoku, hajde, stignite i zemlju Kanaan
• 18 uzmite vašeg oca i vaše, potom vratite se k meni da vam ponudim ugodnosti zemlje Egipat i da vi jedete srž zemaljsku^[323].
• 19 » Što se tiče tebe, prenesi ovu zapoved: učinite ovako: uzmite kola egipatska za vašu decu i vaše žene, prevezite vašeg oca i dođite;
• 20 ne bacajte ožalošćenih pogleda na svoje stvari^[324], jer ugodnosti sve zemlje egipatske biće vaše. «
• 21 To je ono što učiniše sinovi Izrailjovi. Po zapovedi Faraonovoj, Josip im dade kola i hranu za put.
• 22 Svakom od njih dade odeće za presvlaku, ali Benjaminu dade 300 sikala srebra i pet odela za presvlaku.
• 23 On jednako posla svojem ocu deset magaraca natovarenih slasticama Egipta i deset magaraca natovarenih žitom, hranom i živežom za putovanje svojeg oca.
• 24 Tada on pusti otići svoju braću i reče im u odlasku: » Ne dopustite se pokolebati na putu^[325]. «
• 25 Vraćajući se iz Egipta, oni stigoše u zemlju Kanaan kod svojeg oca Jakova
• 26 i javiše mu: » Josip je još živ i evo kako vlada svom zemljom egipatskom! « Ali srce Jakovljevo ostade bezosećajno, jer im ne verovao.
• 27 Oni mu tada ponoviše sve reči koje im je Josip rekao. Potom on vidje kola koja je Josip poslao za njegov prevoz, i duh se njihovog oca probudi.
• 28 » Dosta je, povika Izrailj, moj sin Josip još je u životu; ja hoću otići i videti ga pre što umrem. «

Jakov ponovo pronalazi svojeg sina Josipa

• 46 1 Izrailj se stavi na put sa svim što mu je pripadalo. Stiže u BerŠebu^[326] i ponudi * žrtve Bogu svojek oca Izaka.
• 2 U svojoj noćnoj viziji, Bog se obrati Izrailju: » Jakove, Jakove. « » Evo me «, odgovori on.
• 3 On tad reče: » Ja sam El, Bog je tvoj otac. Ne plaši se ići u Egipat, jer ću onde od tebe načiniti jedan veliki narod.
• 4 Ja, ići ću s tobom u Egipat i ja sam taj koji ćete takođe vratiti nazad^[327]. Josip će ti zaklopiti oči. «
• 5 Jakov napusti Ber-Ševu. Sinovi Izrailjovi prevezoše svojeg oca Jakova, svoju decu i svoje žene u kolima koje im je bio poslao Faraon za prevesti ih.
• 6 Oni uzeše svoja stada i svoja dobra koja su bili stekli u zemlji Kanaan. Jakov se nađe u Egiptu sa svim svojim potomcima,
• 7 njegovi sinovi i sinovi njegovih sinova s njim, njegove kćeri i kćeri njegovih sinova. On dovede sa sobom svo svoje potomstvo u Egipat.
• 8 Evo imena sinova^[328] Izrailjovih koji dođoše u Egipat:

Jakov i njegovi sinovi:

prvorođeni Jakovljev: Ruben.

• 9 Sinovi Rubenovi: Hanoh , Palu, Hesron, Karmi.
• 10 Sinovi Simeonovi: jemuel, Jamin OH ad, Jakin, Soh ar, Šaul, sinovi Kanaankini.
• 11 Sinovi Levevi: Geršon, Kehat i Merari.
• 12 Sinovi Judini: Er, Onan, Šela, Peres, Zerah. Er i Onan umreše u zemlji Kanaan Peresovi sinovi biše Hesron i Hamoul.
• 13 Issakarovi sinovi: Tola, Puva, Jov, Šimron.
• 14 Sinovi Zabulonovi: Sered, Elon, Jahlel.
• 15 Ovo biše sinovi koje Lea dade Jakovu u dolini Aram^[329], kao i njena kćer Dina. Njeni sinovi i njene kćeri brojaše ukupno 32 osobe.
• 16 Sinovi Gadovi: Sifion i Hagui, Šuni i Ešbon, Eri, Arodi i Areli.
• 17 Sinovi Ašerovi: Jimna, Jišva, Jišvi, Beria, i njihova sestra Serah. Sinovi Berijini: Heber i Malkiel.
• 18 To biše sinovi Zilpaini koju Laban bi ustupio svojoj kćerki Lei da bi ona dala njih Jakovu: šesnaest osoba.
• 19 Sinovi Rahelini, žene Jakovljeve: Josip i Benjamin,
• 20 Rodiše se Josipu u Egiptu Manase i Efraim koje mu je dala Asenat, kćer PotiFera, sveštenika iz Onea^[330].
• 21 Sinovi Benjaminovi: Bela, Beker i Ašbel, Guera i Naman, Ehi i Roš, Mupim, Hupim i Ard.
• 22 To biše sinovi Rahelini koje ona dade Jakovu, sveukupno četrnaest osoba.
• 23 Sinovi Danovi: Hušim.
• 24 Sinovi Neftalevi: Jahcel, Guni, jecer, Šilem.
• 25 To biše sinovi Bilhini koju Laban ustupi svojoj kćeri Raheli da ona dadne njih Jakovu. Sveukupno: sedam osoba.
• 26 Ukupan broj osoba pripadajućih Jakovu i poteklim od njega, koji dođoše u Egipat, ne računajući žene njegovih sinova: 70 sveukupno.
• 27 Sinovi Josipovi koji mu biše dani u Egiptu: dve osobe. Ukupan broj osoba kuće Jakovljeve koji dođoše u Egipat bi 70 osoba^[331].
• 28 Jakov posla pred sobom Judu prema Josipu da mu prethodi u Gošen^[332]. Kad oni stigoše u zemlju Gošena,
• 29 Josip upregnu svoja kola i uspe se u Gošen u susret svojem ocu Izrailju. Samo što je vidio Josipa baci mu se o vrat njegov, i opet o njegov vrat, on zaplaka.
• 30 Izrailj mu tada reče: » Ovog puta, kad sam ponovo vidio tvoje lice, ja prihvaćam umreti jer ti si u još životu. «

Jakov se nastanjuje u Egiptu

• 31 Josip reče svojoj braći kući oca svojeg: » Ja ću se vratiti obavestiti * Faraona i njemu reći: Moja braća i kuća mojeg oca koji behu u Kanaanu došli su k meni.
• 32 Ti su ljudi *pastiri i uzgajivači stada. Oni su doveli svoju sitnu i svoju krupnu stoku, i sve što imahu svoje.
• 33 Također, kad vas Faraon bude pozvao i pitao koje je vaše zanimanje,
• 34 vi ćete odgovoriti: Tvoje sluge su bile odgajivači stada od svoje mladosti sve do danas; mi smo to kao i naši očevi što su bili. Vi ćete moći tako obitavati u zemlji Gošen^[333], jer Egipćanin prezire sve pastire. «
• 47 1 Josip dođe dakle upozoriti Faraona i reći mu: » Moj otac i moja braća su došli iz zemlje Kanaan sa svojom sitnom i svojom krupnom sto kom i svim što beše njihovo; oni se nalaze u zemlji Gošen. «
• 2 Potom, u grupi svoje braće, on uze pet ljudi da ih predstavi Faraonu.
• 3 Ovaj reče braći Josipovoj: » Koje je vaše zanimanje? « » Tvoje su sluge pastiri, odgovoriše oni, mi smo to kao i naši očevi što su to bili.«
• 4 Oni rekoše Faraonu: » Mi smo došli da bi boravili u zemlji, jer nema više ispaše za ovce tvojih slugua glad pritišće zemlju Kanaan. Dozvoli da tvoje sluge sada obitavaju u zemlji Gošen. «
• 5 Faraon reče Josipu: » Tvoj otac i tvoja braća su došli k tebi.
• 6 Zemlja Egipat je pred tobom, nastani svojeg oca i svoju braću u najboljem mestu. Nek' obitavaju u zemlji Gošen. Ako poznaješ među njima sposobne ljude, uzmi ih u napolicu za moja vlastita stada. «
• 7 Josip dovede svojeg oca Jakova i predstavi ga Faraonu. Jakov blagoslovi Faraona
• 8 koji mu reče : » Koliko je godina trajao tvoj život ? «
• 9 » Trajanje mojih seoba beše 130 godina! odgovori Jakov. To bi jedno kraKo i zlo vreme tako da godine mojeg života nisu dosegle ono trajanje godina koje su proživelimoji očevi u vreme njihovih seoba. «
• 10 Nakon što je blagoslovio Faraona Jakov uze otpust u njega.
• 11 Josip smesti svojeg oca i svoju braću i dade im jedno imanje na najboljem mestu u celom Egiptu, u zemlji Ramzesovoj^[334], kako je bio propisao Faraon.
• 12 Josip opskrbi hranom svojeg oca, svoju braću i svu kuću oca svojeg, prema broju njihove dece za ishranu.

Josipova politika tokom gladi

• 13 Ne bi više nikakve hrane u celoj zemlji jer glad ju je teško pritiskivala. Zemlja Egipat i zemlja Kanaan nisu više znale što činiti pred tom glađu.
• 14 Josip pokupi sav novac koji se nalazio u zemljama Egipat i Kanaan prodajući^[335] im žito i privuče sav taj novac u *Faraonovu palaču.
• 15 Novac nestade iz zemalja Egipta i Kanaana. Svi Egipćani dođoše naći Josipa i rekoše mu: » Daj nam što za jesti. Zašto bismi mi trebali umreti pred tobom, radi nedostatka novca? «
• 16 » Dajte mi vaša stada, odgovori Josip, a ako manjka novca, tad ću vam po ceni stada isporučiti što za jesti. «
• 17 Oni dovedoše stada Josipu koji im isporuči što za jesti u zamenu za konje, stada sitne i krupne stoke i magaraca. Po cenu svih njihovih stada, on im osigura što te godine jesti.
• 18 Ta godina isteče, oni ga dođoše tražiti ponovo iduće godine i rekoše mu: » Mi ne kremo našem gospodinu da je novac nestao i da stada životinjska pripadaju mom gospodinu. Ne preostaje pred našim gospodinom ništa osim naših tela i naša zemlja.
• 19 Zašto bismo mi trebali umreti na tvoje oči? Naša zemlja ne više ništa bez nas. Kupi nas, nas i našu zemlju; mi i naša zemlja bićemo u službi Faraona. Daj semena, mi hoćemo živeti, a ne umreti, zemlja ne će biti ožalošćena. «
• 20 Josip kupi u korist Faraona svu zemlju Egipta, jer svaki Egipćanin prodade svoje polje, tako neumoljiva beše za njih glad. Zemlja pripade Faraonu.
• 21 Ipak Josip ne kupi zemlju svešteničku jer je imao jednu naredbu Faraonovu njima u korist. Oni se prehranjivaše od obroka koje im davaše Faraon i oni ne prodaše svoje zemlje.
• 22 Josip reče narodu: » Danas dakle, ja sam vas stekao u korist Faraonovu, vas i vašu zemlju. Imaćete semena i moći ćete zasijati zemlju.
• 23 Po žetvama davaćete jednu petinu Faraonu, a vi ćete imati četiri druge za zasijati polja i prehraniti sebe kao i one koji s vama žive, i vašu decu. «
• 25 » Ti si nam spasio život, odgovoriše oni. Možemo li naći milost u očima mojeg gospodara i biti robovi Faraonovi. «
• 26 Josip izdade jedan dekret, na snazi još i danas, namećući jednu petinu od zemlje Egipat u korist Faraonovu. Samo zemlja svečenička ne pripadaše Faraonu.

Poslednja volja Jakovljeva

• 27 Izrailj stanovaše u zemji Egipat u području Gošena^[336], Izrailjiti tu postadoše posednicima, biše plodni i namnožiše se.
• 28 Jakov požive sedamnaest godina u Egiptu, a trajanje života Jakovljevog bi 147 godina.
• 29 Kad se približiše dani smrti Izrailjove, on pozva svojeg sina Josipa i reče mu: » Ako sam našao milosti u tvojim očima, stavi svoju ruku pod moje bedro^[337], učini dokaz prijateljstva prema meni i ne zakopaj me u Egiptu.
• 30 Ja ću leći s mojim očevima^[338], ti ćeš me izneti iz Egipta i ukopati u njihov grob. « » Učiniću kao što si ti rekao «, odgovori on. Josip mu prisegnu, a Josip se prostre po uzglavlju svojeg kreveta^[339].

Jakov blagoslovi sinove Josipove

• 48 1 No, posle ovih događaja rekoše Josipu: » Tvoj je otac bolestan. « On uze sa sobom svoja dva sina, Manasea i Efraima.
• 2 Obavestiše Jakova govoreći: »Evo tvoj sin Josip ti dolazi. » Izrailj učini napor i sjede na krevet.
• 3 Jakov reče Josipu: » Bog Svemogući mi se prikazao u Luzu^[340] u zemlji Kanaan.
• 4 On me blagoslovio i rekao mi: Ja ću te učiniti plodnim i razmnoživim da bih načinio od tebe jednu zajednicu naroda. Daću ovu zemlju tvojem potomstvu posle tebe u večni posed.
• 5 A sada, ta dva sina koja su ti rođena u Egiptu pre no što sam ja došao k tebi u Egipat, oni su moji. Efraim i Manase biće moji kao Ruben i Simeon^[341].
• 6 Ali deca koju si porodio posle njih^[342] biće tvoji, a to je u ime njihove braće što će biti pozvani s njihove strane u baštini.
• 7 Što se tiče mene, pri mojem povratku iz ravnice, smrt Rahelina me udari u zemlji Kanaan na cesti, nešto dalje od ulaza u Eufratu.
• 8 Onde sam ju ukopao na cesti Eufrata, koje je u Betlehemu^[343]. « Izrailj vidje Josipove sinove i uskliknu: » Ko je to? «
• 9 Josip odgovori svojem ocu: »To su deca koju mi je Bog dao ovde.« »Drži ih dakle kod mene da ih blagoslovim«, preuze on.
• 10 Starost je oteščala pogled Izrailjov, on više ne mogao videti. Kad Josip njih približi, Izrailj ih zagrli i stegnu uza se,
• 11 potom reče Josipu: »Bio sam ocenio nemgućim videti ponovo tvoje lice, a evo kako Bog mi dade videti čak i tvoje potomstvo! «
• 12 Josip ih skinu s očevih koljena^[344] i prostre se licem prema zemlji.
• 13 Josip uze svoja dva sina, Ef raima sebi desno, dakle levo Izrailj, a Manasea sebi levo, dakle Izrailju desno. On ih približi njemu.
• 14 Izrailj pruži svoju desnu ruku i stavi ju na glavu Efraimu koji jebio mlađi, a svoju levu na glavu Manaseu. On beše zamenio svoje ruke^[345], jer je Manase bio prvorođeni.
• 15 On blagoslovi Josipa govoreći:

» Bog, u čijoj nazočnosti su išli

moji očevi Avraam i Izak,

Bog koji bi moj *pastir odkad ja

postojim pa sve do ovog dana,

• 16 *anđeo koji me oslobodio sveg

zla,

nek' blagoslovi ove momke,

nek' zahvaljujući njima moje ime

bude zazJovano kao i mojih otaca

Avraama i Izaka,

i nek' se množe u množine

usred zemlje.

• 17 Josip je vidio kako njegov otac beše položio desnu ruku na glavu Efraimu i to ga naljuti. On zgrabi ruku svojem ocu da ju skloni s glave Efraimove prema Manaseovoj.
• 18 » Ne tako oče moj, reče on, jer to je prvorođeni. Položi svoju desnu ruku na njegovu glavu. «
• 19 Ali njegov otac odbi govoreći: » Znam sine moj. Ja znam da će on tako postati jedan puk, on će takođe biti velik. Ipak njegov mlađi brat biće veći od njega, a njegovo potomstvo biće punina naroda. «
• 20 On ih blagoslovi tog dana govoreći: » Putem tebe Izrailj će izgovarati ovaj blagoslov :

Nek' te Bog učini kao Efraima

i

kao Manasea ! «

On stavi Efraima pre :Manasea.

• 21 Izrailj reče Josipu: »Ja ću umreti, ali Bog biće s vama i vratiće vas u zemlju vaših otaca.
• 22 Ja, ja ti dajem Sišem^[346], jedan dio više nego tvojoj braći, koji sam oteo vlasti *Amorita mačem i lukom. «

Jakov blagoslovljava svojih dvanaest sinova

• 49 1 Jakov sazva svoje sinove i reče im: „Prikupite se da vam priopštim što će vam se dogoditi u budućnosti.
• 2 Prikupite se i slušajte, sinovi Jakovljevi, slušajte Izrailja oca svojega.
• 3 Ruben, ti si moj prvorođeni, moja silnost i prvina moje muškosti, obilovaćeš silom, obilovaćeš moćju.
• 4 Ne prelevaj se kao kipuća voda! budući da si se bio uspeo na ležaj oca svojega^[347],

ti si dakle oskvrnuo krevet na

kojem

sam.

• 5 Simeon i Levi su braća,

njihova složnost^[348] je

sredstvo

nasilja.

• 6 Ja neću da mene upliću,

ja se neću radovati njihovim

zborovima; jer u svojoj srdžbi pobili su ljude, i u svojoj mahnitosti osakatili bikove^[349].

• 7 Prokleta bila njihova srdžba,

njihova žestina!

I njihova prenagljenost, tako

surova!

Ja ću ih razdeliti u Jakovu,

rasuću ih u Izrailju^[350].

• 8 Juda, ti si taj kojeg će braća

tvoja slaviti^[351].

Tvoja će ruka pritiskivati šiju

neprijateljima tvojim,

sinovi oca tvojega klanjaće

se pred tobom.

• 9 Ti si jedan lavić, o Judo,

o sine moj, ti si se okoristio

od

pokolja!

On je savio koljeno i zalegao

kao kakav lav i kao kakvog

lava,

Ko će ga dići?

• 10 Skiptar ne će izmaći Judi,

ni palica zapovednička

između njegovih nogu

sve dok ne prispe onom

kojem pripada^[352] i

kome puci

duguju poslušnost.

• 11 On koji privezuje svoje

magare

u vinogradu i o trsje

magarčića,

on je pokvasio svoju odeću u

vinu i svoju tuniku u krvi

grožđa.

• 12 Njegove su oči tamne od vi-

na a zubi belji od

mleka^[353].

• 13 Zabulon će imati svoje boravi-

šte na obali mora.

On ima brodove uz obalu, a

međe njegove vladaju

Sidonom^[354].

• 14 Isakar je jedan koščati

maga-

rac koji leže u obor s

dvostrukim

zidom.

• 15 On je vidio da je obed bio

ukusan i zemlja ugodna,

pa je pružio hrbat svoj pod

samar,

on je dobar za robovsku tlaku.

• 16 Dan će suditi^[355]

svojem puku

kao jednom od plemena

Izrailjo-

vih.

• 17 Dan će biti zmija na putu, gu

ja na stazi,

koja ujeda koljenicu konju a

njegovom jahaču pada

otraga^[356].

• 18 U tvojem spasu, ja se nadam

ô GOSPODE ^[357],

• 19 Gad, jedna ga trupa napadne

a on, on joj zaskoči zalaznicu^[358].

• 20 Od Ašera poteče masno, nje-

gova hrana,

i on pravi kolače

kraljevske^[359].

• 21 Neftali je jedna košuta u

slobodi koja daje

lanad^[360].

• 22 Josip je jedan mladi bik,

mladi bikpokraj izvora.

Na pašnjacima, on prelazi

zid^[361]

• 23 oni su ga izazvali, oni su ga

karali,

strelci s njim zaratiše,

• 24 ali njegov luk osta zatvoren

dok

se on igrao rukama i šakama.

Snaga Neukrotivog

Jakovljevog,

imenom Pastira,

Oca Izrailjova,

• 25 El, tvoj otac nek' On ti dođe

u pomoć

po Bogu Svemoćnom^[362],

nek' te

On blagoslovi!

Blagoslov nebesa odozgo

blagoslovi *ponora prostrtih

ispod zemlje,

blagoslovi dojki i grudi,

• 26 blagoslovi tvojeg oca

nadmašili su

blagoslove antičkih planina,

žudnju starih brežuljaka.

Nek' dođu na glavu Josipovu,

na kose posvećenom^[363]

između braće.

• 27 Benjamin je jedan vuk, on

rastrgava,

s jutra još on jede,

a navečer on deli

plen^[364].“

Smrt Jakovljeva

• 28 Bilo je ukupno dvanaest plemena Izrailjovih. Evo što im reče njihov otac kad ih blagoslovi dajući pripadajući blagoslov.
• 29 On im dade potom svoje zapovedi i reče im: » Ja ću biti sjedinjen svojem puku. Ukopajte me kod mojih otaca, u pećini u polju Efrona Hitita oni ostaviše samo svoju decu, sitnu i krupnu stoku svoju.
• 9 Čak i kola i zaprege odoše s njim. Tabor je bio vrlo upečatljiv.
• 10 Oni stigoše u Krajinu Ostruž nica^[365] preko Jordana. Onde, oni sve čano i vrlo dojmljivo obaviše pogreb. Josip ispuni za svog oca korotu od sedam dana.
• 11 Kanaanci koji tu stanovahu videše to oplakivanje u Kraju Ostružnica i rekoše: » To je grdna žalost za Egipat! « Tako se nazva to mesto preko Jordana » Žalost Egipta. «
• 12 Sinovi Jakovljevi postupiše spram njega prema njegovim zapovedima.
• 13 Odnesoše ga u zemlju Kanaan i ukopaše gau pećini u polju Makpela, polju stečenom po Avraamu od Efrona Hitita, s naslovom vlasnika grobišta, naspram Mambre.
• 14 Posle ukopa svojeg oca, Josip se vrati u Egipat, on njegova braća i svi oni koji behu došli s njim radi ukopa.

Konac Josipovog života

• 15 Videvši da njihov otac beše mrtav, braća si Josipova rekoše: » Mogao bi Josip s nama postupiti kao s neprijateljima i naneti nam zlo koje smo mu načinili! «
• 16 Oni zaprosiše u Josipa: » Tvoj je otac dao ovu zapoved pre smrti svoje:
• 17 Ovako ćete reći Josipu: Milost, oprosti nedelo i greh svojoj braći. Sigurno, oni su ti prouzročili zlo, ali po milosti, oprosti sada nedelo slugama Boga oca tvojeg. « Kad mu oni tako rekoše Josip zaplaka.
• 18 Njegova se braća baciše pred njega i rekoše: » Evo nas tvojih robva!«
• 19 Josip im odgovori: » Ništa se ne bojte. jesam li ja u stvari na Božjem mestu?
• 20 Vi ste mi hteli naneti zlo, Bog mi je hteo učiniti dobro: sačuvati život jednom brojnom puku kao što se to ostvaruje danas.
• 21 Od sada, ne bojte se, ja ću pribavljati hranu vama i vašoj deci.
• 22 Josip obitavaše u Egiptu, on i kuća^[366] oca njegovog. Josip požive 110 godina
• 23 i vidje treće pokolenje sinova Efraimovih. I k tomu sinovi Makirovi, sinovi Manaseovi, rodiše se na Josipovim^[367] koljenima.
• 24 Josip reče svojoj braći: » Ja ću umreti. Bog će postupiti u vašu korist i vratiti vas iz ove zemlje prema zemlji koju je prisegom obećao Avraamu, Izaku i Jakovu^[368]. «
• 25 Potom Josip dade prisegnuti sinovima Izrailjovim: » Kad Bog bude postupio u vašu korist, vi ćete odneti moje kosti odavde^[369]. «
• 26 Josip umre u dobi od 110 godina. Balzamiraše ga i staviše u jedan les u Egiptu.

Beleške uz Stvaranje

• Šablon:RefDrugi prevod U početku, Bog stvori nebo i zemlju
• ^[370]dah ili duh Božji ili još siloviti vetar.
• ^[371]Za Izrailjite dan je počinjao o zalasku sunca.
• ^[372]Čvrsti luk koji, prema jednoj staroj koncepciji, odeljuje donje od gornjih voda.
• ^[373]Dajući zvezdama ime svetlila, biblijski tekst indicira njihovu esencijalnu funkciju, koja je osvetljavanje zemlje. Ono se tako suprotstavlja religijama koje divinizujeju zvezde.
• ^[374]Blagoslov Božji je shvaćen kao jedna moć koja daje život (30.27, 30; Jb 1.10; 42,12).
• ^[375]Hrana dana čoveku ovde je predstavljena kao isključivo vegetalna od postanka. Posle potopa, ona će obuhvatati takođe i meso.(9.3).
• ^[376]Reč elementi treba biti shvaćena ovde u jednom vrlo širokom smislu i označava sve što nebo i zemlja sadržavaju.
• ^[377]Drugi prevod: sedmog dana on se odmori od svakog dela
• ^[378]Verojatno se radi o vodi koju je Bog učinio da izbija na suvoj i ne obrađenoj zemlji, za učiniti život mogućim.
• ^[379]Čovek (na jevrejskom âdâm) je stvoren iz tla (na jevrejskom adâmâ). Dah života pokreće prirodni život čovekov ( Jb 27.3; Po 20.27).
• ^[380]Ta jevrejska reč, koja označava jedno neodređeno područje ili zemlju, ima jedan Homonim koji znači uživanje; posed, pa otud ideja da je vrt u Edenu "raj".
• ^[381]Pishôn: nepoznata reka; Ha vila prema 10.29 radi se o jednom području u Arabiji; prema 25.18 o jednom području blizu Egiptu, na jugu Palestine.
• ^[382]bdellium: prirodna mirišljiva smola žute boje; onix: dragi kamin ( vid. Izl 28.20; Jb 28.16).
• ^[383]Guihôn: nepoznata reka, treba ju razlikovati od izvora Guihôn u blizini jeruzalema ( 1Kr 1.33; 38); Kuš obično označava Nubiju ili Etiopiju, ali možda je bilo još jedno područje koje je nosilo to ime u Madijanu (Videti Br. 12.1;Ha 3.7 i belešku)
• ^[384]Tigris i Eufrat su dve velike reke između kojih se prostire Mezopotamija
• ^[385]accordée ,fr.= složna, Saglasna, dodeljena ili sukladna, slična. ovde može još značiti raznovrsna, skladna, opskrbljena (assortie) ili slična (semblable)
• ^[386]}Dajući jedno ime životinjama, čovek manifestira svoju superiornost i svoje gospodstvo nad njima (videti 1.16, 28).
• ^[387]Mrtvilo ili dubok san.
• ^[388]Ova kratka pesma izražava na dva načina srodnost čoveka i žene: prvi putem izraza kost mojih kostiju, meso mojeg mesa (usporediti 2 S 5.1); drugi putem upotrebe rečnika, jer na jevrejskom čovek se kaže ish ,a žena isha.
• ^[389]Može se takođe razumeti: ne jedite (plodova) ni s jednog stabla u vrtu. Na taj drugi način žena razume reč, namerno dvosmislenu, izrečenu od zme.
• ^[390]Glas ili šum (korake, usp.2S 5.24; Kr 14.5)
• ^[391]ići ćeš na svojem trbuhu: činjenica da puzi, što je prirodno za zmiju, ovde je predstavljena kao prokletstvo.
• ^[392]Adamu: drugi prevod čoveku; ali odsustvo člana pred jevrejskom rečju pokazuje da se ovde radi o jednom vlastitom imenu.
• ^[393]Trava poljska ili ono što raste u poljima (uključivši i žetvu) suprotno plodovima drveta (2.16). Redci 17-19 opisuju mučno stanje palestrinskog seljaka.
• ^[394]Jedan od nas tj. Bog i njegova nebeska svita (Kr 22.19; Jb 1.6).
• ^[395]pozna(ženu): jevrejski oblikkoji znači imade seksualni odnos (sa ženom).
• ^[396]Jevrejski tekst retka 7 neprozovan je i prevod je nesiguran.
• ^[397]Stare verze imaju razveniji tekst: Kain reče svojem bratu Avelju: » Pođimo u polja «, i, kad su…
• ^[398]Glas krvi: drugi prevod Slušaj ! Krv.
• ^[399]koje je otvorilo usta…, krv, to jest koje je upilo krv ili koje je natopljeno krvlju.
• ^[400]svoju snagu ili svoje plodove.
• ^[401]To je antički zakon osvete koji jetako formulovan ( usp. redak 24); zatim, zakon odmazde ( vid. Egz. 21.23
• ^[402]Nod: Nepoznata zemlja; na jevrejskom, ima igra reči između tog imena i adektiva prevedenog s vagabund u redcima 12 i 14.
• ^[403]pozna: videti 1 i beleške. Henok, nepoznati grad
• ^[404]Mehujael i Mehujijael dve su varijante pisanja istog imena ( Francuski tekst donosi Mehouyael i Mehouyael).
• ^[405]U francuskom tekstu stoji le livret de famille ,to jest jedna lista potomaka. Ta lista uspostavlja svezu između povesti Adama i one Nojin e.
• ^[406]okrepiti ; na francuskom réconforter . na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Noje i na naš način prevedenog glagola – za prokleti zemlju (tle), videti 3.17
• ^[407]Sinovi Božji su verojatno bića nadmoćna ljudskim, od kojih su pogani načinili Bogove, ali koje biblijski autor podvrgava Bogu jedinom.
• ^[408]budući predan svojim greškama: on je samo telo: drugi prevod budući da ne ništa drugo do telo
• ^[409]Ili istrebiću.
• ^[410]tj. svako ljudsko biće.
• ^[411]Tradicionalni prevod arka sačinjava jedna jevrejska reč koja znači sanduk sposoban ploviti na površini vode; isti jevrejski izraz označava takođe predmet u koji Mojsije bi stavljen pre no što će ga pustiti niz Nil ( videti Izl 2.3). Nasuprot tome, jedna druga jevrejska reč se tradicionalno podrazumeva u arka (savez), svetinja opisana u Izl. 25.10
• ^[412]Videti u Glosaru pod MERE.
• ^[413]Ili iskoreniti.
• ^[414]Ti otvori dozvoljavaju vodi zadržanoj svodom (videti 1.6
• ^[415]svako telo, to jest svaka živuća životinjska vrsta (usp. 6.19).
• ^[416]lakat – Videti u Glosaru MERE
• ^[417]Svi oni… od života ili Svi oni koji behu nadahnuti dahom života.
• ^[418]Ili iskoreni.
• ^[419]otvori: videti 7.11
• ^[420]planina Ararat ili planine araratske: planinsko područje na severu Asire, na jugozapadu sadašnjeg Kavkaza.
• ^[421]Holocaustes: žrtve paljenice: videti u Glosaru pod Žrtvovanja.
• ^[422]Videti 1.22
• ^[423]Trave sazrevajuće ili vegetacija. Usporediti 1.29,30 i beleške.
• ^[424]Lev. 17.11
• ^[425]nikakvo telo tj. niti jedno živo biće.
• ^[426]U fr. tekstu l'arc [luk] misleći na l'arc-en-ciel tj. duga
• ^[427]Na jevrejskom ima igra reči između imena Jafet i glagola prevedenog na predloženi način.
• ^[428]Ova lista potomstva Nojinog (usporediti 5.1 I belešku) predstavlja jednu raspodelu u etničkim i geografskim grupama među nekadašnjim narodima.
• ^[429]U meri u kojoj se može identificirati vlastita imena koja slede, sinovi Jafetovi su narodi koji se nastanjuju naročito severno od Mediterana.
• ^[430]Prema odlomku koji sledi, sinovi Hamovi su narod koji nastanjuje jug i istok Mediterana, i sve do ravnine Mezopotame .
• ^[431]sve gradovi: drugi prevod Kalne, jedan nepoznati grad u Mezopotamiji.
• ^[432]Niniva: grad u blizini sadašnjeg Mosula (Irak); Kalah, grad smešten jugoistočno od Ninive.
• ^[433]Eber (koji će se ponovo pojaviti u retku 24) je predak Jevreja.
• ^[434]Sinovi Semovi su narod koji nastanjuje istok Mediterana ( Siriju, Jordaniju, sadašnju Saudijsku Arabiju).
• ^[435]U jevrejskom ima igra reči između Peleh i zemlja bi podeljena.
• ^[436]Zemlja Šinear, stari naziv za Mezopotamiju.
• ^[437]Sinovi Adamovi, tj. potomci. Ova lista, u istom stilu kao ona u 5. Pogl., uspostavlja vezu između povesti Noje i Avraama.
• ^[438]U jevrejskom ima igra reči između imena Vavilon i glagola prevedenog sa smrsiti.
• ^[439]obitelj, tj. potomci. Ta lista, u istom stilu kao ona u poglavlju 5 uspostavlja vezu između povesti od Sema do Avraama.
• ^[440]Ur ili Kaldejci (Vavilonci) grad u Donjoj Mezopotamiji, oko 230 km jugoistočno od Vavilone.
• ^[441]Haran: grad u Gornjoj Mezopotamiji, oko 180 km severo
• ^[442]Lot: nećak Avramov iz obnitelji Saraine (v. 5, videti takođe 11.27
• ^[443]bića: sluge, robove i stada.
• ^[444]Sišem: lokalitet smešten na oko 50 km severno od jeruzalema.
• ^[445]Betel i Air: lokaliteti smešteni oko 15 km na sever od jeruzalema.
• ^[446]Negev: polupustinjska regija na jugu Palestine, otprilike između Hebrona i Kadeša.
• ^[447]Prema 20.12, Sarai beše Avramova polu-sestra
• ^[448]Negev: videti 12.9 i belešku Betel, Air videti 12.8 i belešku.
• ^[449]Videti 12.8.
• ^[450]Videti u Glosaru pod Amoriti.
• ^[451]Rečju braća, Avram podcrtava blisko srodstvo koje ih sjedinjuje, budući da su bili stric i nećak (videti 12.5).
• ^[452]Sodomu i Gomoru: dva grada smeštena verojatno na jugu od Mrtvog mora, če je uništenje opisano u pogl. 18
• ^[453]o Distriktu (Jordanskom, videti redak 11), čini se da je to opšte ime ovde korišteno kao vlastito zemljopisno ime, usp. 19.17
• ^[454]Hebron: lokalitet smešten jugo
• ^[455]Samo neka od tih imena su identificovana: Šinear: Mezopotamija; Eleaza, možda Larsa, grad u Donjoj Mesopotamiji; Elam, kraljevstvo smešteno istočno od Vavilonije; Tideal: verovatno Tudhalija, Hititski kralj.
• ^[456]Bera, Birša: ova dva vlastita imena imaju verojatno jednu simboličnu vrednost, jer bi mogli značiti "u zlu", odnosno "u opakosti" .
• ^[457]Slano more: Mrtvo more.
• ^[458]U retcima 5-8 lokaliteti smešteni između Damaska i juga Negeva, prolazeći Moab. Pomenut i narodi su starinci na tom području. Videti takođe u Glosaru AMORITI.
• ^[459]Videti 13.18 i belešku.
• ^[460]njegov brat: videti 13.8 i belešku.
• ^[461]Melkisedek beše ujedno kralj i sveštenik, kao i brojni suvereni na Orentu.
• ^[462]U SZ, dîm (desetina) beše žrtva od poljoprivrede ( u početku) i uzgoja (po tome ). Ova je žrtva ponuđena Bogu, posredovanjem sveštenika i *levita. Ovde, Avram daje dîm od svega što ima.
• ^[463]tvoja plata; drugi prevod: tvoja naknada.
• ^[464]i baštinika …Damask : jevrejski je tekst nejasan; verojatno je da redak 3 daje opšti smisao.
• ^[465]onaj koji će izići iz utrobe tvoje: jevrejski izraz koji označava dete koje će se roditi.
• ^[466]Jevrejski izraz preveden s pravednim znači potpuno slaganje s Božjom voljom pre no moralnu ispravnost.
• ^[467]Ur Kaldejanski: videti 11.28 i belešku.
• ^[468]O ceremonijalu videti Jr 34.18.
• ^[469]robovi – tokom 400 godina aluzija na događaje ispričane u Izl 1-12; Izl 12.40 govori precizne o 430 godina.
• ^[470]oni će izići: videti Izl 12.37-15.21
• ^[471]ti ćeš pridružiti se svojim ocima (ili predcima) ili umrećeš ( usp. Brj 20.24; i 1Kr 1.21 i beleške)
• ^[472]oganj i zublja simbolizujeju nazočnost Božju.
• ^[473]Usp. 30.1 Taj običaj je takođe potvrđen u mezopot vmijskom pravu.
• ^[474]Šur: videti Izl 15.22
• ^[475]Na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Ismael (što znači "Bog čuje") i glagola prevedenog s opazio ( ili čuo).
• ^[476]Lahai koji me vidi (jevrejski Lahai Rei) : to je verojatno staro ime za taj zdenac, što biblijski autor objašnjava jednom igrom reči na jevrejskom glagolu koji znači videti (redak 13). Kadeš: lokalitet smešten oko 150 km jugo-zapadno jeruzalemu; Bered: Još neidentificovan lokalitet, verojatno u blizini Kadeša.
• ^[477]Smisao jevrejske reči prevedene sa Moćni sporran je; prevod ovde sledi interpretaciju danu po starim grčkim I latinskim verzijama.
• ^[478]Na jevrejskom ima igra reči između imena Avraam i izraza koji znači otac jednog mnoštva.
• ^[479]zemlju tvojih seoba (les miogrations, fr.) ili zemlju gde ti boraviš.
• ^[480]isključen između svojih: taj izraz opisuje isključenje iz plemenske i religiozne zajednice. Isto vredi i za susedne izraze: isključen iz Izrailja (Izl 12.15), isključen iz svoje rodbine (Izl 30.33).
• ^[481]Na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Isak i glagola prevedenog s on se nasmija u retku 17 (usp; 18.12
• ^[482]Za Ismaela: ja te uslišavam : ista igra reči kao u 16.11
• ^[483]Videti u 13.18 i belešku.
• ^[484]trojicu ljudi: u nastavku izvešća, pitanje je čas o trojici ljudi (redci 16,22), čas o GOSPODU (redci 10, 20, 33), čas o dvojici anđela (19.1). Radi se dakle o Gospodu praćenom od dvojice anđela, koje je Avraam držao običnim putnicima i koje je primio uz gostoljubivu nomadsku uzrečicu.
• ^[485]tvoj sluga, to jest ja.
• ^[486]u vreme obnavljanja, to jest u proljeće, ili možda u jesen, doba kiša koje dopuštaju obnavljanje prirode; drugi prevodi iduće godine, ili u isto doba (iduće godine).
• ^[487]poče se smijati: videti 17.19 i belešku.
• ^[488]zaneče ili slaga.
• ^[489]Sodoma: videti 13.10 i belešku.
• ^[490]ja sam ga hteo upoznati: drugi prevod ja sam ga odlikovao ili ja sam ga izabrao.
• ^[491]pravednik, videti 15.6 i belešku.
• ^[492]Dva anđela: videti 18.2
• ^[493]da ih poznamo: jevrejski izraz znači da imamo seksualni odnos s njima.
• ^[494]Sveti zakon gostoprimstva za Lota je nadmašivao svaki drugi razlog.
• ^[495]ispravljača krivde: drugi prevod suca (nap. prev.).
• ^[496]Distrikt: videti 13.12
• ^[497]Bogu ne godilo!: drugi prevodi Oh ! ne, Gospode ili Nemoj Gospodaru!
• ^[498]Soar: videti 13.10 i belešku. Na jevrejskom, ima igra reči između imena Soar i prideva prevedenog po značenju iz retka 20.
• ^[499]stubom od soli: na jugu Mrtvog mora, određene geološke formace podsećaju na kipove.
• ^[500]otac ili predak
• ^[501]Sinovi Amonovi ili Amoniti zaposedaju jedno područje smešteno na istoku Jordana, na transjordanijskoj ravni.
• ^[502]Negev: videti 12.9 i belešku; Kadeš, videti 16.14 i belešku; Šur: videti Izl. 15.22
• ^[503]božanstvo: drugi prevod Bog.
• ^[504]sikl: videti u Glosaru pod MERE.
• ^[505]koje joj je Bog bio rekao Videti 18.10; 18.14 i beleške.
• ^[506]Videti 17.19 i belešku.
• ^[507]kruha …otpusti ju: drugi prevod kruha i mešinu vode koje poveri Hagari, stavljajući ih na njena pleća. On njoj takođe poveri dete i otpusti ju.
• ^[508]pustinja Paranska: pustinja poluotoka Sinajskog, na jugu od Kadeša (videti 16.14 i belešku).
• ^[509]O Abimelek u, videti poglavlje 20.
• ^[510]O tom lokalitetu, videti redak 14 i belešku. Na jevrejskom ima jedna dvostruka igra reči u redcima 28-31, jer Ber-Ševa se može prevesti kao Bunari-od-Sedmoro ili Bunari-od-Obaveze.
• ^[511]zemlja Filistejaca, t. j. zemlja gde se Filistejci trebaju kasne smestiti ; videti 26.1 i belešku.
• ^[512]učini zazivanje -: drugi prevod: Zazva ime Gospodovo.
• ^[513]Ne zna se gde se točno nalazi ta zemlja Morija; stara sirijska verzija govori o zemlji *Amorita, dok jedna Jevrejska tradicija , već predstavljena u 2 Krn 3.1 identificira to podružje s područem jeruzalema, naznačenu planinu budući brežuljkom *Siona.
• ^[514]Holokaust, jevrejska reč: Daničičev prevod govori žrtva ili žrtva paljenica (nap.prev.).
• ^[515]klanjati se ili samo - klanjati: francuski prevod ima glagol se prosterner što se prevodi s padati ničice, klanjati [pred], nap. prev.
• ^[516]uze…: drugi prevod on odnese vatru (tj. žeravice u posudi).
• ^[517]Bog će znati videti janje: drugi prevod Bog će sebi sam priskrbiti janje. Videti redak 14 i belešku.
• ^[518]Gospod vidi … Na planini je Bog viđen: drugi prevod Gospod će si priskrbiti … Na planini Gospodovoj biće pribavljeno (videti redak 8. ).
• ^[519]Vrata svojih neprijatelja, tj. upravljački autoritet kod svojih neprijatelja.
• ^[520]Ber-Ševa – videti 21.14 I belešku.
• ^[521]Glavni interes redaka 20-24 čini se počiva u spominjanju Rebeke (redak 23) koja igra važnu ulogu počevši od 24. poglavlja.
• ^[522]Hebron, videti redak 13.18 i belešku.
• ^[523]Hitit: videti u Glosaru AMORITI. – Na vrata njegovog grada: trg smešten uz gradska vrata beše mesto javnih sastanaka gde su se ugovarali poslovi i vršila pravda.
• ^[524]sikala, videti u Glosaru MERE.
• ^[525]Mambre: videti redak 13.18 i belešku.
• ^[526]položi ruku na moje bedro: gesta koja je mogla biti popraćena svečanom prisegom : usp 47.29.
• ^[527]Kanaanci: videti u Glosaru pod AMORITI.
• ^[528]Aram-od-dviju-reka : često odredište u području Gornje Mezopotame, smešteno između Eufrata i Tigrisa. takođe zove se i ravnica Aram (redci 25.20 ; 28.2).
• ^[529]Videti 22.43.
• ^[530]poznala; videti 4.1
• ^[531]sikl: videti u Glosaru pod MERE.
• ^[532]Vratima neprijatelja svojih: vid. 22.17 i belešku.
• ^[533]Lahai-Roi: videti 16.14 i belešku. – Negev: videti 12.9 i belešku.
• ^[534]prošetati se : nesiguran prevod jednog jevrejskog glagola koji se samo ovde pojavljuje. Stara latinska verzija ima mediter (fr., smišljati, misliti, promišljati, razmatrati, etc.
• ^[535]Od svih imena pomenut ih u redcima od 1-4 samo je Madian dobro poznato: videti Izl 2.15 i belešku.
• ^[536]zemlja Kedem označava možda jedno područje južno od Damaska. Drugi prevod zemlja na Istoku.
• ^[537]pridružen k svojima: izraz izveden iz svojeg korena činjenice da mrtvac beše po običaju ukopan u obiteljsku grobnicu.
• ^[538]Makpela: videti pogl. 23
• ^[539]Videti 16.14 i belešku .
• ^[540]duari: sela od šatora kod nomada.
• ^[541]Havila: videti 2.11 ; Šur: videti Izl 15.22 ; Ašur: nreutvrđeno područje jednako pomenut o u Br. 24.22
• ^[542]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[543]čemu sam ja tu: smisao ovog izraza na jevrejskom ne jasan; drugi prevod -na što?
• ^[544]Na jevrejskom ima igra reči između imena Ezav i adektiva prevedenog s rutav.
• ^[545] Na jevrejskom ima igra reči između imena Jakov i reči prevedene s peta.Videti takođe 27.35 i belešku.
• ^[546]od tog riđeg: od tog umaka (redak 29) boje riđe (sočivo, redak 34) pripremljenog od Jakova. Na jevrejskom, ima igra reči između imena Edom (riđ, pridev) i imena prevedenog s Riđ, Umak.
• ^[547]Pravo provorođenstva impliciralo je pravo na jedan deo privilegovanosti u obiteljskoj baštini (Deuterenomij 21.17) i na jedan posebni očinski blagoslov(vid. pogl. 27).
• ^[548]prva: videti 12.10 – Gerar, Abimelek : videti poglavlje 20, posebice 20.1 i belešku. Abimelek , precizne, beše kralj Gerara (20.2) u zemlji kamo će Filistejci doći kasne i onde se nastaniti (usporediti 21.32). Ustvari, Filistinci, poreklom s Krete ili Male Aze došli su oko 12. st. Pr.I.Kr. i nastanili se na mediteranskoj obali, u području koje se nalazi između današnje Jaffe i Gaze.
• ^[549]Videti redak 1 i belešku. Tekst naziva Filistincima žitelje tog područja.
• ^[550]ued (oued, fr.), pustinjska reka koja teče u sezoni kiša.
• ^[551]U jevrejskom tekstu od redaka 20-22 ima igra reči između imena različitih studenaca i korištenih glagola: Ezek (faire ecHec – sprečiti u postupanju); Sitna – osporavati (redak 21); Rehovot – dati slobodno polje, tj. Dati slobodu delovanja (redak 22).
• ^[552]i mi smo imali plodova zemaljskih: drugi prevod: da bismo prosperirali u zemlji.
• ^[553]videti 21.14 i belešku.
• ^[554] tu učini zazivanje: drugi prevod: zazva ime Gospodovo.
• ^[555]Šivea; Ber: videti 21.31 i belešku
• ^[556]Hititi: videti u Glosaru pod AMORITI.
• ^[557]Ezav: rutav: videti 25.25 i belešku.
• ^[558]blagoslovljen on će biti: očinski blagoslov bio je smatran učinkovitim po sebi i zato neopozivim.
• ^[559]tvoj blagoslov: to jest blagoslov koji jetrebao pripasti tebi.
• ^[560]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Jakov i glagola prevedenog s istisnuo. Videti takođe 25.26 i belešku.
• ^[561]Videti 11.31.
• ^[562]Pošto bi ubio svojeg brata, ubojica bi morao napustiti svoj porodični klan i dakle svoju majku.
• ^[563]tih kćeri Hetovih: Rebeka aludira na žene Ezavljeve, videti 26.34
• ^[564]jednu kćer Kanaanovu ili jednu Kanaanku.
• ^[565]Ravnica Aram: videti 24.10 i belešku
• ^[566]Ber-Ševa: videti 21.14 i belešku. Haran: Videti 11.31 i belešku.
• ^[567]ljestve: tradicionalni prevod jednog jevrejskog teksta koji pre da označava jedno monumentalno stubište.
• ^[568]stela: jedan uspravljeni kamin koji jesimbolizujeo nazočnost božanstva. Posipajući ulje odozgo Jakov ju je posvetio i učinio od tog mesta jedno kultno mesto.
• ^[569]Videti 12.8 i belešku.
• ^[570]dîm: videti 14.20 i belešku.
• ^[571]Kedem: videti 25.6 i belešku. Sinovi Kedemovi su stanovnici tog područja.
• ^[572]Videti 11.31
• ^[573]sin ili potomstvo; Laban beše unuk Nahorov.
• ^[574]moje kosti i moje meso: videti 2.23 i belešku.
• ^[575]moj brat ili moj rođak.
• ^[576] nježan pogled: drugi prevod slabašne oči ili ugodne slabašne.
• ^[577]U toj priči (29.31-30.24) o rođenju svakog dečaka ima jedna igra reči na jevrejskom u imenu deteta. Ovde igra reči smera na Ruben i glagol preveden s gledao.
• ^[578]Igra reči između Simeon i opazio (usp. 16.11 i belešku)
• ^[579]Igra reči između Levi i privrgnuti se.
• ^[580]Igra reči između Juda i slaviti.
• ^[581]Uzeti jedno dete na koljena bio je takođe ritual adopce (videti 48.12); od nje imaću jednog sina: videti 16.2 i belešku.
• ^[582]Igra reči između Dan i učiniti pravdu.
• ^[583]Igra reči između Neftali i bila sam svezana u saveze.
• ^[584]Igra reči između Gâd i koja sreća!
• ^[585]Igra reči između Ašer i koja sreća, sretnom!
• ^[586]parajza, u fr. tekstu pomme d'amour što je moguće prevesti, s tommate = parajza ili mandragora, za koju se u antičko doba verovalo da pospešuje plodnost.
• ^[587]Igra reči između Isakar i moju plaću ( i ja sam te platila).
• ^[588]Igra reči između Zabulon i priznati moj položaj (rang).
• ^[589]Igra reči između Josip i dodao (i skinuo ) redak 23.
• ^[590]ako sam ja dakle našao milosti u tvojim očima… :rečenica ne završena; može se podrazumevati nešto kao: slušaj me ! ili ne odlazi !
• ^[591]plodnu: drugi prevod crnu (isto u redcima 33, 35, 40 ). U redcima 32-42 detalji koji se odnose na boju dlake u životinja i radnji koje je poduzeo Jakov nisu uvek jasni, ali opšti smisao je bez dvojbe: tim potezuima Jakov se pokazao lukaviji od svojeg punca koji "menjao deset puta moju plaću" (31.7, 41).
• ^[592]stelu: videti 28.16 i belešku.
• ^[593]pojeo moj novac: čini se da Laban ne dao svojim kćerima uobičajeni miraz.
• ^[594]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[595]Idoli pomenut i ovde su male figurine koje predstavljaju Bogove zaštitnike obiteljske kuće.
• ^[596]Reka, tj. Eufrat; planine Galada: planinska oblast na istoku Jordane.
• ^[597]svoju braću, verojatno ljude iz svoje svojte (usp. 13.8 i belešku).
• ^[598]svojom braćom :: videti red.23 i belešku. - planine Galada: planinska oblast na istoku Jordane.
• ^[599]moje sinove i moje kćeri: tj. moje potomke.
• ^[600]moje Bogove: videti red. 19 i belešku.
• ^[601]U Red. 31, Jakov odgovara na pitanje od r.27 ;u r. 32 onom od r. 30.
• ^[602]mojoj braći i tvojoj braći: videti r. 23, trebalo bi se raditi o istim osobama glede srodstva Jakova s Labanom.
• ^[603]Usp. Izl 22.12; Am 3.12: pastir koji donese ostatke od jedne rastrgane životinje ne podnosio štete, tj. namirivao.
• ^[604]Strava Isakova: drugi prevod Rođak Isakov; radi se o jednom naslovu danom Bogu.
• ^[605]stela: videti 28.18 i belešku.
• ^[606]Igra reči između imena Galad (red. 25 ) i … (nedostaje nastavak teksta na francuskom).
• ^[607]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Mispa i glagola prevedenog s da vreba s jedne strane, i s druge strane Mispa i reči prevedene sa stelu redcima 45, 51, 52.
• ^[608]pod pretnjom nesreće: drugi prevod za naneti zlo.
• ^[609]Stravom Isakovom: videti red. 42
• ^[610]svoju brać: videti r. 23
• ^[611]svoje sinove i svoje kćeri, tj. svoje potomke.
• ^[612]glasonoše ili *anđeli.
• ^[613]Ime mesta Mahanaim znači dva tabora; biblijski autor ga približava uskliku koji preth odi, kao i od r. 8
• ^[614]zemlja Seir i polje Edom su odredišta ekvivalentna regiji smeštenoj na jugu i jugo-istoku Crnog mora.
• ^[615] Jakov se boji odmazde Ezavljeve, posle onog što mu je učinio dvadeset godina rane (videti 25.29
• ^[616]Jabok: istočna pritoka Jordana.
• ^[617]Jedan čovek: prema Oz 12.5, radi se o jednom *anđelu; ovaj tekst (r.31) dopušta misliti da se radi o Bogu osobno.
• ^[618]u fr. tekstu à la courbe de femure (doslovce krivina od bedra = kuk; bedrenica): drugi prevod u zglob kuka, boka.
• ^[619]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Izrailj i izraza prevedenog s ti si se borio s Bogom.
• ^[620]Penuel: ortografska varijanta od Peniel (red. 31).
• ^[621]To jest koju je meni podelio.
• ^[622]To jest u tvojim očima.
• ^[623]Seir: videti 32.4 i belešku.
• ^[624]Lokalitet smešten na istoku od Jordana (otprilike 55 km severo
• ^[625]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku. Sišem: videti 12.6 i belešku.
• ^[626]Hiviti: videti u Glosaru pod AMORITI.
• ^[627]Dota (miraz) se davala od ženika mladinim roditeljima: darivanje se sastoji od njenih vlastitih dobara.
• ^[628]na vrata svojeg grada: videti 23.10 i belešku.
• ^[629]Kanaanci, Periziti: videti u Glosaru pod A
• ^[630]Bethel: videti 12.8 i belešku; 28.10
• ^[631]svojim ukućanima ili svojoj obitelji.
• ^[632]Obruči ili naušnice mogli su biti simboli božanstava. Sišem: videti 12.6 i belešku.
• ^[633]božanstvo ili Bog.
• ^[634]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[635]Svemogući: videti 17.1
• ^[636]libacija – obredno škropljenje žrtava- stela, ulje – videti 28.18 I belešku.
• ^[637]Videti 28.19.
• ^[638]Bethel: videti r. 1. – Eufrata. Drugo ime za Betlehem, 8 km južno od jeruzalema.
• ^[639]Jakov je promenio ime loše simbolike u ime dobrog predznaka.
• ^[640]stela ili uspravljeni kamin.
• ^[641]Migdal-Eder se nalazi , prema Mi 4.8, tikdo padina Siona, u jeruzalemu. Ime znači “Kula (toranj) od stada”.
• ^[642]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[643]Mambre, Habron: videti 13.18 i belešku.
• ^[644]…sjedinjen k svojima : videti 25.8 i belešku.
• ^[645]kćer Kanaana ili Kanaanka:
• ^[646]Seir, Edom: videti 32.4 i belešku.
• ^[647]Radi se o poglavarima edomitskih plemena.
• ^[648]Horit: potomak puka koji jepreth odno dominirao zemljom Kanaanovom. Usporedi u Glosaru pod AMORITI.
• ^[649] vode: prema staroj sirijskoj verziji; stara latinska verzija: vrele vode; smisao korespondentne jevrejske reči je nepoznat.
• ^[650]Ezav je otac Edomov, to jest Ezav je predak Edomitima.
• ^[651]Evo obitelji Jakovljeve: te reči, koje uvode u sklop poglavlja 37-50, ekvivalentne su onima Evo povesti Jakovljevih sinova.
• ^[652]njihova ogovaranja: bilo "način na koji oni ogovarahu druge", bilo "način na koji on njih ogovaraše «.
• ^[653]prinčevsku: nesiguran prevod jedne reči koja se pojavljuje samo u tom poglavlju i u 2S 13.18 gde je prevedena s dugih rukava.
• ^[654]Videti 12.6 i belešku.
• ^[655]Videti 13.18 i beleška.
• ^[656]Lokalitet smešten oko 25 km severno od Sišema.
• ^[657]u jame ili jednu od ovih jama.
• ^[658]tragantova, terpentinska i ladanumove, smola: prevod triju jevrejskih tehničkih termina čiji precizan smisao ne više poznat. U svakom slučaju radi se o mirišljivom bilju koje se koristilo u Egiptu za medicinsku skrb i balzamiranje mumija. Daničićev prevod je: mirisno korenje, tamjan i smirna.
• ^[659]skriti njegovu krv: da ne bi kričao prema Bogu (videti 4.10), tj. da ne traži pravdu.
• ^[660]dvadeset srebrenih sikala: videti u Glosaru NOVAC.
• ^[661]veliki ključar: titula visokog egipatskog funkcionara.
• ^[662]Lokalitet smešten 25 km jugo
• ^[663]Keziv: verojatno se radi o istom lokalitetu kao što je Akziv citiran u Mi 1.14, smešten u okolici Adulama.
• ^[664]Primena zakona o "leviratu" (brak devera i zaove) formulovanog u Dt 25.5
• ^[665]Timna: lokalitet smešten oko 20 km jugo
• ^[666]budući se učinila neprepoznatljivom ili budući se doterala. Einaim: verojatno isti lokalitet kao onaj nazvan Einam u Joz 15.34, smešten u okolici Adulama.
• ^[667]Ona je znala svoje!: drugi prevod Nek' joj bude što je dobila!
• ^[668]više u pravu: Tamara je imala više razloga no Juda poštovati zakon "levirata" (videti redak 8 i belešku ).
• ^[669]Videti redak 37.36 i belešku.
• ^[670]prehrambenim preokupacijama Egipćana videti 43.32.
• ^[671]tvrđa: smisao odgovarajućeg jevrejskog termina je slabo poznat, ali je objašnjen sledećim rečima: mestu gde su zatvarali kraljeve zatvorenike.
• ^[672]zadignuće ti glavu: gesta kojom nadređeni izražava odobravanje oproštenja podređenom ničice položenim pred njim.
• ^[673]obljetnica: verojatno krunidbe.
• ^[674]vetar istočnjak: suh i snažan vetar iz pustinje.
• ^[675]obruč: verojatno kraljevski pečat koji jemogao imati oblikprstena (videti Izl. 28.11)
• ^[676]pred njim izvikuje: pred visokim egipatskim dostojanstvenicima su trčali sluge koje su skretale pažnju na dolazak važne osobe. Primerice: Pažnja! Ili: Na koljena!
• ^[677]Safnat – Paneah: ne zna se precizan smisao tog imena, u kojega ulazi jedan element koji označava život. – One je egipatsko ime grada Heliopolisa blizu Kaira, koje tada ne postojalo, a beše slavan taj grad po kultu sunca.
• ^[678]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Manase i glagola prevedenog sa otpisao mi (drugi prevod: učinio da zaboravim ).
• ^[679]Igra reči između Efraim i učinio me plodnim.
• ^[680]pokloniše se pred njim: videti 37.7,9.
• ^[681]snova: videti 37.5
• ^[682]kao što je Faraon živ: je jedna egipatska formula koja uvodi u prisegu; ona podseća na čestu formulu kod Izrailjitskih proroka kao što je Gospod živ ); 1
• ^[683]..sada je zatražen . ..: braća veruju da je Josip mrtav i da "njegova krv jauče prema Bogu" (videti 37.26 i belešku ).
• ^[684]terpentinske, tragantove i ladanumove smole: videti 37.25 i belešku.
• ^[685]Svemogući: videti 17.1
• ^[686]pokloniše se pred njim: videti 337.7,9;42.;6.
• ^[687]srebrena plitica Josipova služila je jednom obliku obožavanja, nazivan "lecanomacie", što se osnivalo na interpretaciji forme uzete po jednoj kapi ulja ostavljenoj u posudi koja sadržava vodu.
• ^[688]moj gospodin može li izreći ili možeš li ti reći ili zar možeš; Tvoje sluge su ili Mi smo.
• ^[689]videti red. 5 i belešku.
• ^[690]Reći mojem gospodaru ili reći tebi; greh tvojih slugu ili naš greh.
• ^[691]moja žena: Rahela, žena miljenica Jakovljeva.
• ^[692]To jest dopusti mi ostati tvojim robom.
• ^[693]Tri naslova kojima je Josip odlikovan poznata su po egipatskim tekstovima. Oni odgovaraju vrlo visokim funkcijama na kraljevskom dvoru.
• ^[694]Tradicionalno Gošen se smešta u istočno područje delte Nila, iako ime ne bilo pronađeno na siguran način u egipćanskim tekstovima.
• ^[695]ugodnost Egipta, srž zemlje: Faraon je obećao Jakovu da će ih nastaniti u ugodnoj i Bogatoj oblasti.
• ^[696]tj. na ono što ne možemo poneti sa sobom.
• ^[697]smisao ove preporuke ne potpuno jasan; prevodi se takođe : Ne svađajte se (ili ne izazivajte ) putem.
• ^[698]Videti 21.14 i belešku.
• ^[699]uspeti nazad: aluzija na priču iz 50.5
• ^[700]sinovi ili potomci.
• ^[701]ravnica Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[702]One.., videti 41.45 i belešku.
• ^[703]Sedamdeset: u retku 26., nalazi se ukupan broj od 66 osoba, što se može objasniti tim što cifra ne ubraja ni Era, ni Onana, umrle u Kanaanu (r. 12), Manaseja, ni Efraima, rođene u Egiptu (r. 20). Pored toga, stara grčka verzija daje u 27. retku jednu sumu od 75 osoba; to dolazi otuda što u retku 20. dodaju se imena petoro potomaka Manaseja i Efraima. Ova poslednja cifra od 75 nalazi se u jednom delu tradice Izl. 1.5 (videti belešku ) i u Dela Apostolska 7.14.
• ^[704]prethoditi: drugi prevod: upozoriti ga da on dolazi. Gošen: videti 45.10 i belešku.
• ^[705]Gošen: videti 45.10 i belešku.
• ^[706]Ramzes: videti 1.11
• ^[707]prodajući im: žiteljima tih zemalja.
• ^[708]Gošen: videti 45.10 i belešku.
• ^[709]Izrailj ili Jakov.
• ^[710]leći sa svojim očevima: videti 1Kr 1.21
• ^[711]na uzglavlje svojeg kreveta: stara grčka verzija predstavlja jedan tekst prilično različit: oslonjen o kraj svojeg štapa; to je tekst citiran u He. 11.21.
• ^[712]Svemogući: videti 17.1
• ^[713] Aluzija na činjenicu da Efraim i Manase biće preci dvaju Izrailjskih plemena u istom naslovu kao i Ruben i Simeon, dok nikad neće biti plemena Josipovog.
• ^[714]Biblija nigde drugde ne spominje druge Josipove sinove.
• ^[715]iz ravnice, tj. iz ravnice Aram: videti 24.10 i belešku.
• ^[716]Jakov, uzimajući Efraima i Manasea na svoja koljena, izvršavao je u njihovom pogledu ritual adopce (usvajanja); usporediti 30.3; 48.5 i beleške.
• ^[717]Josip je stavio Manaseja, svog sina prvenca, desno od Jakova (videti 13), jer je ovaj po prirodi stvari primao bolji deo blagoslova davanog desnom rukom (usp. 35.18 i beleškupa Jakovljev poret rukom ne bio u skladu s naravi stvari (usp. 17).
• ^[718]Sišem: videti 12.6 i belešku; to jest grad, u srcu budućih teritorija Efraima i Manasea, gde će Josip biti ukopan (Jos 24.32); ali autor igra takođe na smisao imena (Sišem: plećka), jer plećka (ili but) jedne životinje beše jadan odabrani deo (1Sam 9.24). Ideja je, dakle da je Jakov dao Josipu jedan privilegovani deo.
• ^[719]Videti 35.22.
• ^[720]složnost: drugi prevod njihovi mačevi.
• ^[721]pobili ljude: videti 34.25, osakatili bikove- aluzija na neki nepoznati događaj; o toj vrsti sakaćenja videti Jos 11.6, 2S 8.4.
• ^[722]raspršili po Izrailju: Simeonovo pleme, smešteno na jugu Palestine, vrlo je rano nestalo s političke scene asimilovano od moćneg suseda Jude; Levevo pleme ne nikad imalo vlastite teritore, već će sveštenička uloga, koja se ovde ne spominjre, biti glavna za celinu puka (Videti Dt 33.8-11)
• ^[723]kojeg će braća slaviti: na jevrejskom ima igra reči između Juda i slaviti (Videti 29.35 i belešku).
• ^[724]Skiptar neće izmaknuti Judi: aluzija na činjenicu da su David i njegovi naslednici potekli iz Judinog plemena.
• ^[725]vino i mleko, to jest vinogradi i stoka, Bogatstvo su Judinog plemena.
• ^[726]Važan grad u Feniciji na mediteranskoj obali.
• ^[727]Na jevrejskom ima igra reči između imena Dan i glagola prevedenog sa suditi (usp. 30.6 i belešku ).
• ^[728]Redak 17 možda pravi aluziju na ulogu čuvara granica koja pripada najsevernem plemenu u Izrailju.
• ^[729]Vrsta usklika usred molitve.
• ^[730]Na jevrejskom ima igra reči između Gad i reči prevedenih s trupa i napadne.
• ^[731]Ašer (znači sretni, videti 30.13 i belešku) Podseća na blagostanje jednog plemena smeštenog u plodnom pribrežnom području severno od karmela.
• ^[732]Pleme Neftali je bilo smešteno u šumovitom području u podnožju Libana što je dopuštalo jednu usporedbu s košutom.
• ^[733]Drugi prevod: Josip je krošnja jednog plodnog stabla, krošnja plodnog stabla pokraj izvora; njegove se grane dižu iznad zida.
• ^[734]Redci 24-25 daju Bogu različite titule podcrtavajući njegovu moć (Nesavladivi, Svemoćni), njegov autoritet (Pastir ili Pastor, kraljevska titula) ili još njegovu bliskost (El, tvoj otac).
• ^[735]posvećenom ili naziru, videti Br 6.1-5 i beleške).
• ^[736]verojatno aluzija na ratnički karakter i surovost plemena Benjamin, videti Sud. 3.15-23 i 19-20).
• ^[737]biti prisajedinjen svojem narodu: ( ili k svojima, redak 33); videti 25.8 i belešku.
• ^[738]kuća ili obitelj.
• ^[739]l'air d'épine: (trnovito područe) – neidentifikovano mesto u Transjordaniji ( s druge strane Jordana).
• ^[740]kuća ili porodica. – Gošen, videti 45.10 i belešku.
• ^[741]roditi se nekom na koljenima: videti 30.3; 48.12
• ^[742]Videti 12.7; 26.3; 28.13.
• ^[743]Videti 13.19. Još 24.32

1. Ref|1
2. Refl|2
3. Refl|3
4. Refl|4
5. Refl|5
6. Refl|6
7. Refl|7
8. Refl|8
9. Refl|9
10. Refl|10
11. Refl|11
12. Refl|12
13. Refl|13
14. Refl|14
15. Refl|15
16. Refl|16
17. Refl|17
18. Refl|18
19. Refl|19
20. Refl|20
21. Refl|21
22. Refl|22
23. Refl|23
24. Refl|24
25. Refl|25
26. Refl|26
27. Refl|27
28. Refl|28
29. Refl|29
30. Refl|30
31. Refl|31
32. Refl|32
33. Refl|33
34. Refl|34
35. Refl|35
36. Refl|36
37. Refl|37
38. Refl|38
39. Refl|39
40. Refl|40
41. Refl|43
42. Refl|44
43. Refl|45
44. Refl|46
45. Refl|47
46. Refl|48
47. Refl|49
48. Refl|50
49. Refl|51
50. Refl|52
51. Refl|53
52. Refl|54
53. Refl|55
54. Refl|56
55. Refl|57
56. Refl|58
57. Refl|59
58. Refl|60
59. Refl|61
60. Refl|62
61. Refl|63
62. Refl|64
63. Refl|65
64. Refl|66
65. Refl|67
66. Refl|68
67. Refl|69
68. Refl|70
69. Refl|71
70. Refl|72
71. Refl|73
72. Refl|74
73. Refl|75
74. Refl|76
75. Refl|77
76. Refl|78
77. Refl|79
78. Refl|80
79. Refl|81
80. Refl|82
81. Refl|83
82. Refl|84
83. Refl|85
84. Refl|86
85. Refl|87
86. Refl|88
87. Refl|89
88. Refl|90
89. Refl|91
90. Refl|92
91. Refl|93
92. Refl|94
93. Refl|95
94. Refl|96
95. Refl|97
96. Refl|98
97. Refl|99
98. Refl|100
99. Refl|101
100. Refl|102
101. Refl|103
102. Refl|106
103. Refl|107
104. Refl|108
105. Refl|109
106. Refl|110
107. Refl|111
108. Refl|112
109. Refl|113
110. Refl|114
111. Refl|115
112. Refl|116
113. Refl|117
114. Refl|118
115. Refl|119
116. Refl|120
117. Refl|121
118. Refl|122
119. Refl|123
120. Refl|124
121. Refl|125
122. Refl|126
123. Refl|127
124. Refl|128
125. Refl|129
126. Refl|130
127. Refl|131
128. Refl|132
129. Refl|133
130. Refl|134
131. Refl|135
132. Refl|136
133. Refl|137
134. Refl|138
135. Refl|139
136. Refl|140
137. Refl|141
138. Refl|142
139. Refl|143
140. Refl|144
141. Refl|145
142. Refl|146
143. Refl|147
144. Refl|148
145. Refl|149
146. Refl|150
147. Refl|151
148. Refl|153
149. Refl|154
150. Refl|155
151. Refl|156
152. Refl|157
153. Refl|158
154. Refl|159
155. Refl|160
156. Refl|161
157. Refl|162
158. Refl|163
159. Refl|164
160. Refl|165
161. Refl|166
162. Refl|167
163. Refl|168
164. Refl|169
165. Refl|170
166. Refl|171
167. Refl|172
168. Refl|173
169. Refl|174
170. Refl|175
171. Refl|176
172. Refl|177
173. Refl|178
174. Refl|179
175. Refl|180
176. Refl|181
177. Refl|182
178. Refl|183
179. Refl|184
180. Refl|185
181. Refl|186
182. Refl|187
183. Refl|188
184. Refl|189
185. Refl|190
186. Refl|191
187. Refl|192
188. Refl|193
189. Refl|194
190. Refl|195
191. Refl|196
192. Refl|197
193. Refl|198
194. Refl|199
195. Refl|200
196. Refl|201
197. Refl|202
198. Refl|203
199. Refl|204
200. Refl|205
201. Refl|206
202. Refl|207
203. Refl|208
204. Refl|209
205. Refl|210
206. Refl|211
207. Refl|212
208. Refl|213
209. Refl|214
210. Refl|215
211. Refl|216
212. Refl|217
213. Refl|218
214. Refl|219
215. Refl|220
216. Refl|221
217. Refl|222
218. Refl|223
219. Refl|224
220. Refl|225
221. Refl|226
222. Refl|227
223. Refl|228
224. Refl|229
225. Refl|230
226. Refl|231
227. Refl|232
228. Refl|233
229. Refl|233a
230. Refl|234
231. Refl|235
232. Refl|236
233. Refl|237
234. Refl|238
235. Refl|239
236. Refl|240
237. Refl|241
238. Refl|242
239. Refl|243
240. Refl|244
241. Refl|245
242. Refl|246
243. Refl|247
244. Refl|248
245. Refl|249
246. Refl|250
247. Refl|251
248. Refl|252
249. Refl|253
250. Refl|2254
251. Refl|255
252. Refl|256
253. Refl|257
254. Refl|258
255. Refl|259
256. Refl|260
257. Refl|261
258. Refl|262
259. Refl|263
260. Refl|264
261. Refl|265
262. Refl|266
263. Refl|267
264. Refl|268
265. Refl|269
266. Refl|270
267. Refl|271
268. Refl|272
269. Refl|273
270. Refl|274
271. Refl|275
272. Refl|276
273. Refl|277
274. Refl|278
275. Refl|279
276. Refl|280
277. Refl|281
278. Refl|282
279. Refl|283
280. Refl|284
281. Refl|285
282. Refl|286
283. Refl|287
284. Refl|288
285. Refl|289
286. Refl|290
287. Refl|291
288. Refl|292
289. Refl|293
290. Refl|294
291. Refl|295
292. Refl|296
293. Refl|297
294. Refl|298
295. Refl|299
296. Refl|300
297. Refl|301
298. Refl|302
299. Refl|303
300. Refl|304
301. Refl|305
302. Refl|306
303. Refl|307
304. Refl|308
305. Refl|309
306. Refl|310
307. Refl|311
308. Refl|312
309. Refl|313
310. Refl|314
311. Refl|315
312. Refl|316
313. Refl|317
314. Refl|318
315. Refl|319
316. Refl|320
317. Refl|321
318. Refl|322
319. Refl|323
320. Refl|324
321. Refl|325
322. Refl|326
323. Refl|327
324. Refl|328
325. Refl|329
326. Refl|330
327. Refl|331
328. Refl|332
329. Refl|333
330. Refl|334
331. Refl|335
332. Refl|336
333. Refl|337
334. Refl|338
335. Refl|339
336. Refl|340
337. Refl|341
338. Refl|342
339. Refl|343
340. Refl|344
341. Refl|345
342. Refl|346
343. Refl|347
344. Refl|348
345. Refl|349
346. Refl|350
347. Refl|351
348. Refl|352
349. Refl|353
350. Refl|354
351. Refl|355
352. Refl|356
353. Refl|357
354. Refl|358
355. Refl|359
356. Refl|360
357. Refl|361
358. Refl|362
359. Refl|363
360. Refl|364
361. Refl|365
362. Refl|366
363. Refl|367
364. Refl|368
365. Refl|371
366. Refl|372
367. Refl|373
368. Refl|374
369. Refl|375
370. Ref|2
371. Ref|3
372. Ref|4
373. Ref|5
374. Ref|6
375. Ref|7
376. Ref|8
377. Ref|9
378. Ref|10
379. Ref|11
380. Ref|12
381. Ref|13
382. Ref|14
383. Ref|15
384. Ref|16
385. Ref|17
386. Ref|18
387. Ref|19
388. Ref|20
389. Ref|21
390. Ref|22
391. Ref|23
392. Ref|24
393. Ref|25
394. Ref|26
395. Ref|27
396. Ref|28
397. Ref|29
398. Ref|30
399. Ref|31
400. Ref|32
401. Ref|33
402. Ref|34
403. Ref|35
404. Ref|36
405. Ref|37
406. Ref|38
407. Ref|39
408. Ref|40
409. Ref|41
410. Ref|42
411. Ref|43
412. Ref|44
413. Ref|45
414. Ref|46
415. Ref|47
416. Ref|48
417. Ref|49
418. Ref|50
419. Ref|51
420. Ref|52
421. Ref|53
422. Ref|54
423. Ref|55
424. Ref|56
425. Ref|57
426. Ref|58
427. Ref|59
428. Ref|60
429. Ref|61
430. Ref|62
431. Ref|63
432. Ref|64
433. Ref|65
434. Ref|66
435. Ref|67
436. Ref|68
437. Ref|69
438. Ref|70
439. Ref|71
440. Ref|72
441. Ref|73
442. Ref|74
443. Ref|75
444. Ref|76
445. Ref|77
446. Ref|78
447. Ref|79
448. Ref|80
449. Ref|81
450. Ref|82
451. Ref|83
452. Ref|84
453. Ref|85
454. Ref|86
455. Ref|87
456. Ref|88
457. Ref|89
458. Ref|90
459. Ref|91
460. Ref|92
461. Ref|93
462. Ref|94
463. Ref|95
464. Ref|96
465. Ref|97
466. Ref|98
467. Ref|99
468. Ref|100
469. Ref|101
470. Ref|102
471. Ref|103
472. Ref|104
473. Ref|105
474. Ref|106
475. Ref|107
476. Ref|108
477. Ref|109
478. Ref|110
479. Ref|111
480. Ref|112
481. Ref|113
482. Ref|114
483. Ref|115
484. Ref|116
485. Ref|117
486. Ref|118
487. Ref|119
488. Ref|120
489. Ref|121
490. Ref|122
491. Ref|123
492. Ref|124
493. Ref|125
494. Ref|126
495. Ref|127
496. Ref|128
497. Ref|129
498. Ref|130
499. Ref|131
500. Ref|132
501. Ref|133
502. Ref|134
503. Ref|135
504. Ref|136
505. Ref|137
506. Ref|138
507. Ref|139
508. Ref|140
509. Ref|141
510. Ref|142
511. Ref|143
512. Ref|144
513. Ref|145
514. Ref|146
515. Ref|147
516. Ref|148
517. Ref|149
518. Ref|150
519. Ref|151
520. Ref|152
521. Ref|153
522. Ref|154
523. Ref|155
524. Ref|156
525. Ref|157
526. Ref|158
527. Ref|159
528. Ref|160
529. Ref|161
530. Ref|162
531. Ref|163
532. Ref|164
533. Ref|165
534. Ref|166
535. Ref|167
536. Ref|168
537. Ref|169
538. Ref|170
539. Ref|171
540. Ref|172
541. Ref|173
542. Ref|174
543. Ref|175
544. Ref|176
545. Ref|177
546. Ref|178
547. Ref|179
548. Ref|180
549. Ref|181
550. Ref|182
551. Ref|183
552. Ref|184
553. Ref|185
554. Ref|186
555. Ref|187
556. Ref|188
557. Ref|189
558. Ref|190
559. Ref|191
560. Ref|192
561. Ref|193
562. Ref|194
563. Ref|195
564. Ref|196
565. Ref|197
566. Ref|198
567. Ref|199
568. Ref|200
569. Ref|201
570. Ref|202
571. Ref|203
572. Ref|204
573. Ref|205
574. Ref|206
575. Ref|207
576. Ref|208
577. Ref|209
578. Ref|210
579. Ref|211
580. Ref|212
581. Ref|213
582. Ref|214
583. Ref|215
584. Ref|216
585. Ref|217
586. Ref|218
587. Ref|219
588. Ref|220
589. Ref|221
590. Ref|222
591. Ref|223
592. Ref|224
593. Ref|225
594. Ref|226
595. Ref|227
596. Ref|228
597. Ref|229
598. Ref|230
599. Ref|231
600. Ref|232
601. Ref|233
602. Ref|234
603. Ref|235
604. Ref|236
605. Ref|237
606. Ref|238
607. Ref|239
608. Ref|240
609. Ref|241
610. Ref|242
611. Ref|243
612. Ref|244
613. Ref|245
614. Ref|246
615. Ref|247
616. Ref|248
617. Ref|249
618. Ref|250
619. Ref|251
620. Ref|252
621. Ref|253
622. Ref|254
623. Ref|255
624. Ref|256
625. Ref|257
626. Ref|258
627. Ref|259
628. Ref|260
629. Ref|261
630. Ref|262
631. Ref|263
632. Ref|264
633. Ref|265
634. Ref|266
635. Ref|267
636. Ref|268
637. Ref|269
638. Ref|270
639. Ref|271
640. Ref|272
641. Ref|273
642. Ref|274
643. Ref|275
644. Ref|276
645. Ref|277
646. Ref|278
647. Ref|279
648. Ref|280
649. Ref|281
650. Ref|282
651. Ref|283
652. Ref|284
653. Ref|285
654. Ref|286
655. Ref|287
656. Ref|288
657. Ref|289
658. Ref|290
659. Ref|291
660. Ref|292
661. Ref|293
662. Ref|294
663. Ref|295
664. Ref|296
665. Ref|297
666. Ref|298
667. Ref|299
668. Ref|300
669. Ref|301
670. Ref|302
671. Ref|303
672. Ref|304
673. Ref|305
674. Ref|306
675. Ref|307
676. Ref|308
677. Ref|309
678. Ref|310
679. Ref|311
680. Ref|312
681. Ref|313
682. Ref|314
683. Ref|315
684. Ref|316
685. Ref|317
686. Ref|318
687. Ref|319
688. Ref|320
689. Ref|321
690. Ref|322
691. Ref|323
692. Ref|324
693. Ref|325
694. Ref|326
695. Ref|327
696. Ref|328
697. Ref|329
698. Ref|330
699. Ref|331
700. Ref|332
701. Ref|333
702. Ref|334
703. Ref|335
704. Ref|336
705. Ref|337
706. Ref|338
707. Ref|339
708. Ref|340
709. Ref|341
710. Ref|342
711. Ref|343
712. Ref|344
713. Ref|345
714. Ref|346
715. Ref|347
716. Ref|348
717. Ref|349
718. Ref|350
719. Ref|351
720. Ref|352
721. Ref|353
722. Ref|354
723. Ref|355
724. Ref|356
725. Ref|357
726. Ref|358
727. Ref|359
728. Ref|360
729. Ref|361
730. Ref|362
731. Ref|363
732. Ref|364
733. Ref|365
734. Ref|366
735. Ref|367
736. Ref|368
737. Ref|369
738. Ref|370
739. Ref|371
740. Ref|372
741. Ref|373
742. Ref|374
743. Ref|375