* * *
Ne, nikada neće moja lira
Zazvoniti u slavu kumira:
Kome godi, da ga kletva prati,
Na čast njemu, nek se s ropstvom brati;―
Mračne duše istine se boje,
A ja mrzim podle slavopoje.
Još nekada, kad sam svetu hteo,
Sleti anđô kroz oblaka veo,
Skide tminu sa očiju moji'
I zasija u purpurnoj boji,
Pa mi reče: „Ja ti savest dajem,
Pazi, gde ćeš. Ne za lažnim sjajem!"
I ja pođoh. I u prvom letu
Susreo sam patnika u svetu,
Oblak bora pokrio mu čelo,
Dršće ruka, a dršće i telo.
Htedoh dalje, al' mi savest zbori:
„Kraj patnika, tu se s jadom bori!"...
Ne, nikada ne će moja lira
Zazvoniti u slavu kumira:
Kome godi, da ga kletva prati,
Na čast njemu, nek se s ropstvom brati;
Mračne duše istine se boje,
ja mrzim podle slavopoje.
