Šetala se j' crna poturica
Po Jedrenu gradu bijelome,
Na njemu je sablja okovana.
Gledao ga j' Kraljeviću Marko,
Gledao ga j', ter mu j' govorio: 5
„Vaj, Boga ti, poturice crna,
Otkle j' tebi sablja okovana?
Jesi li je drago kupovao,
Ali si je rukom zadobio?"
A govori poturica crna: 10
„Vaj, Boga ti, Kraljeviću Marko,
Nisam je ja drago kupovao,
Niti sam je rukom zadobio,
Već sam čuval stražu kod vode Marice,
Voda nosi mrtva kaurina, 15
S mojim san ga kopjen dovatio,
Iž njega sam sablju izvadio!”
Veli njemu Kraljeviću Marko:
„Bora tebi, poturice crna,
Kad s' iž njega sablju izvadio, 20
Jesi li ga lipo ukopao,
Ali si ga u vodu bacio?"
A govori poturica crna:
„Boga tebi, Kraljeviću Marko,
Nisam ga ja ukopao lipo, 25
Nego sam ga u vodu bacio,
Nek ga nosi kuda god joj drago!"
A govori Kraljeviću Marko:
„Bora tebi, poturice cma,
Prodaj meni sablju okovanu, 30
Al' je prodaj, ali mi je daruj!"
A govori poturica crna:
„Prodat ću ti sablju okovanu!"
A govori Kraljeviću Marko:
„Da idemo k lugu zelenome, 35
Jer sam ovdi čudo dužan duga,
Uzet te mi novce za dugove!"
Kad su došli k lugu zelenome,
A govori Kraljeviću Marko:
„Bora tebi, poturice crna, 40
Suci s’ sebe zelenu dolamu
Da ti brojim groše i dukate!"
Privari se crna poturica,
Stade slačit zelenu dolamu.
A kad vidi Kraljeviću Marko, 45
Britke se je sablje dovatio,
Turčinu je glavu odsikao,
Pak je mrtvoj glavi govorio:
„Vaj, bora ti, poturice crna,
Ovo j' sablja vojevode Janka; 50
Da si mi ga lipo ukopao,
Brijetku biš sablju izgubio,
Ali ne biš ruse glave svoje!”
