Čovek i dva psa
| ←Star pas i lovac | Čovek i dva psa Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Seljanin i psi→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Čovek dâ gotoviti veliku čast za svoje prijatelje, a njegov pas kaže to drugom psu, svom poznancu, i zovne ga na čast. Tuđi pas, uzuajući se u svoga prijatelja, pođe i uljeze s njim u kujnu, i počne tuda veseo špacirati, mašući repom. Sluge, videći nepoznatu psinu, ščepaju ga za rep i za noge, pak s njim kroz pendžer. Ovi siromah lupi o zemlju, i bojeći se da mu se jošt što ne prigodi, skoči i načne bežati, jaučući. Vide ga drugi psi kojima se je on hvalio da će na čast poći, i zapitaju ga kako mu je bilo na časti. — „Pak jošt pitate?” — odgovori garov. — „Toliko sam pio da nisam ni vrata pogodio kud ću izići, nego sam skočio kroz okno.“
Koja polza onima kazivati naše neščastije koji će nam se rugati i smejati? A drugo, ne idimo gdi nismo zvati, zašto: nezvanu gostu mesto za vrati.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|