Pređi na sadržaj

Havet

Izvor: Викизворник
Havet
Pisac: Dragutin Ilić




* * *


            
Havet

U sumorni grudi i sada se budi
Ko zloslutna senka kroz ponoćnu tminu,
Kad iz groba tamnog podigne se strašna,
Da mi ruši snove i ovu tišinu.
Noć je tiha nema, doline i brezi
Suiorno se svili, da borave snove,
Po grudima njinim povili se snezi,
San kroz selo leće i umorne zove.
Al nadamnom sanak krioca ne svija.
Gle, ja nisam samac. Ko je pokraj mene?
Havetinja strašna za stolom mi sela.
Tek kad i kad veo, što tamnu pokrene.
Jest, ona je ovo, što u moji grudi
Kao drugar verni večito počiva,
Pa je i sad došla, da mi snove budi,
U sumoru mome malo da uživa.
Spokojno me gleda strahovitim gledom,
Da mi kaže strašna, šta me opet čeka
Brojeći mi srca otkucaje redom,
I budućnost strašnu mami iz daleka!
I dok s drugom svojim budan sedim tako,
Na prozore moje hladan vetar trese.
I sve, što sam snev’o, pomalo otkida,
Samo havet ovu neće da odnese!


U Duboci 1886.


Izvor

  • Stražilovo, broj 13, godina 1, 28. mart 1885, Novi Sad, str. 385.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.