U spomenicu prijatelju J. M. M. H.
| U spomenicu prijatelju J. M. M. H. Pisac: Vojislav Ilić |
U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje,
Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet,
Ukrasi gordošću sebe. Za radost i bole tvoje
Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet.
Ne dopuštaj - o druže nežni! - u hramu duše mlade
Da tvoje idole pozna lukavi ljudski gled;
Jer će ti on u bezumlju da slatke oskrvni nade
I prevratiće radost u gorki samo jed
Otrovom lukavih reči. U mraku i u samoći,
Kad srce burno kuca i slatki beži san,
I suze i nade svoje tamnoj poveri noći,
A sutra budi vedar, kô majski vedar dan.
Slatko je kroz život proći i nebu vratiti ono
Što duši darova nebo kad na svet posla nas,
I vedro, spokojne duše slušati smrtno zvono
I s uzvišenom nadom čekati krajnji čas.
25. jun 1890.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 182, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|