Sonet - XXIII

Milutin Bojić

Sonet - XXIII Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXIII

Čitave noći sažižu me, peku

Negdašnji snovi proživele sreće

I teški sumor sagiba mi pleće

I samo čujem smrti tešku jeku.

I žudim kosu tvoju tako meku.

A čežnje moje, sve dublje, sve veće,

Očajna neman crnom kosom sreće

A oko grli pučinu daleku.

I sve je pusto u okolu celom

I raskoš boja zvoni mi opelom

Kô sjajni prolog neke patnje grozne.

O, čemu sjaj taj što dan očarava

Kad moja sreća na dnu Prošlog spava?

I tiho jecam sred večeri pozne.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.