Sonet - II
| Sonet - II Pisac: Milutin Bojić |
O, zašto nisi ti ta žena prava,
Utoka misli, saznanja i žudi,
Žena što ludi i mrvi i sudi,
Kojoj se prašta sve i sve se daje?
I ti si miris u kom beda spava
Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi
U atmosferu oluja i studi,
Gde zimske zvezde prah taštine taje!
I mesto mira nov put mi predstoji,
Da lažem sebe u kom novom hramu
Duša se moja sama sebe boji,
Jer vidi sebe pustu, večno samu,
Kao Ahasfer da besciljno bludi,
Kleta od onih za kojima žudi.
|