Slavopoj mom krevetu
| Slavopoj mom krevetu (1895) Pisac: Svetozar Manojlović |
Oj krevete dobri! Moj krevete dragi!
Kako ja te volim, zna Gospod preblagi!
Jer još nisam leg’o, a da nisam rek’o:
„Hvala, Bože, da sam taki krevet stek’o!”
U tebe da legnem, milina je prava,
U tebi se divno, baš gospodski spava.
Ta mekan si, širok, pa dugačak, brale! —
U tebe bi... slona mogli da povale.
Hej! pa kad se zimi pod dušek zavučem,
Pak u mekan jastuk lubanju zatučem
Oj krevete dragi, moj slađani pobro!
Aka je to slavno! Ala je to dobro!
Pa kakve ti divne snove znaš da skuješ,
Ali i... belaje pokatkad da snuješ —
Koliko sam puti u snu Miloš bio,
Pak pred sobom Turke po Kosovu vij’o?
Koliko sam puti leteći se dig’o
U nebesa sjajna i pred Boga stig’o,
Pak, gledeći smerno u oko mu žarko,
Pitao ga: „Kad će da s’ probudi Marko?”
Ali, kao što rekoh, moj krevete dobri,
Pokatkad ti sklopiš i belaja pobru.
Jest, bogme, još kakvih, da se mnogo puti
Tvoj pobratim džasnut k’o mrtvac ukruti.
Tako sam jedared stoj’o pred oltarom,
Da se — venčam s nekom haletinom starom —
Oh, — suze sam ujtru od radosti lio,
Kad sam vid’o, da je samo sanak bio.
A jedared sasnim, da sasvim postradah,
I da moram živet’ — od pesničkog rada —
Oj, krevete, od stra’ i sad se još tresem,
Kad se o tom sanku u misli zanesem.
Al’ ipak te volim i iskreno štujem,
A kad se pobolim, u zvezde te kujem;
Jer niko me tako ne ume da grli,
Ne ume da čuva, k’o ti, druže vrli.
Pak za to, moj brale, evo sam ti, evo, —
U počast i slavu — i slavopoj spev’o;
Jer radosno s tobom čast i slavu delim,
A, za danas Zbogom! — Laku noć ti želim!
Beč, 1895.
Izvor[uredi]
1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 19, str. 579.
|