Sve skitaja ajduk Josman

Sobraše se Zarbinčani,

Zarbinčani, Golakčani,

Josman 'ajduk, Šimšir 'ajduk.

Sve skitaja Josman, sve jodija,

Ju Oslare Josman neje bija.

Majka na Josmana govorila:

"Oslarkani, sine, azgandžije."

O, ne slušaja Josman svoju majku,

Pa jotide Josman ju Golak,

Ju Golak Josman, ju Marevce,

Ju njego sabraja Josman svoji pobratimi.

Pravo ide Josman v Krivu reku,

Krivu reku Josman za Oslare,

U Oslare Josman kude bunar voda.

Tuja najde Osman jednu babu,

Jednu babu, bogme, baba Nedu.

Progovara, more, 'ajduk Osman:

"Oj, čuj jovamo, babo, baba Nedo,

Će te pitam, babo, baba Nedo,

Da mi kažeš, o, da ne me izlažeš!"

-"Oj, čuj ovamo, mori, sinko,

Sve štoj znajem će ti kažem."

-"Da l' je doma, babo, čakъr Mara?"

-"Oj, neje doma, Josman, more,

Tamo dole, tamo dole, Josman,

Kude kleto pole,

Tuja žnjeje, Osman, bel' pčenicu

Sas njojenoga brata, brata Kostu."

Tuj se vrati hajduk Josman,

Pa jotide, bogme, dole u livade,

Ju livade Osman i pod vrbu.

Tuj ga vide, bogme, čakъr Mara,

O, pa kazuje, bogme, svoj'mu bratu,

Svoj'mu bratu, more, bratu Kostu:

"Čuj ovamo, brate, brate Kosto:

Da li vidiš, brate, hajduk Osman?

O, on je došal mene da me grabi."

Jodgovara njojen brat, brat Kosta:

"Da l' ćeš, sestro, o, le, po njega,

Da li, sestro, more, ti po mene?"

-"Slušaj 'vamoj, mili moj brate:

Glavu daću, brate, veru ne istruću!"

-"O, donesi mi, sestro, tanku pušku,

Tanku pušku, sestro, i višeklije.'

Brgo ga je sestra poslušala:

Donela mu tanku pušku i višeklije.

Ej, sede njojen brat, brat Kosta,

Pa nasloni pušku na krstine,

Puče puška, bogme, Osman pade,

Osman pade, more, na livade,

Na livade udari ga među veđi!

Narodna srpska pesma iz sela Koretište kod Gnjilana. Pesma je nastala početkom 19. veka kad su Albanci iz sela Zarbince(sada pripada Bujanovcu, a u to vreme je pripadalo Gnjilanu) hteli da otmu devojke iz sela Oslare, ali ih je na kraju brat jedne devojke ubio iz puške na livadama u Oslaru.