Petao, pas i lisica
| ←Mačak i miševi | Petao, pas i lisica Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Pešlovi i prepelica→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Petao i pas veliki putovali su skupa. Omrknu na polju i nađu veliki hrast, šupalj. Petao se popne na grane, a pas legne u šupljinu za prenoćiti tu. U noći, petao po svojim običaju zapoje. Lisica čuje i prštrči tu; no videći ga na visini, kaže mu da je ona od starine imala veliko prijateljstvo s njegovim rodom, i da bi pada i s njim zagrliti se i pocelovati. „Ja sam tome vrlo pad, dražajšaja lisice”, — odgovori petao — „no uđider u šupljinu i probudi vratara moga.” Uđe ova. „He, ko tu spava” vikne. Skoči pas na nju, ščepa je za grkljan, i učini konac prijateljstvu.
Kad god ko s lukavim i zlim ima što raspačavati, neka gleda da ga zamrsi jošt s kim koji ga je kadar naučiti pameti. A dok se ko vidi slabiji od svoga protivoborca, nek se s njime ne hvata za perčin.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|