Ostavljenoj ljubavnici
Ostavljenoj ljubavnici
Ti, što me bolnim pogledom
pratiš
protiv koga nema leka,
i od koga se ne mogu skriti;
ti, što mi molitvom bledom
putove kosiš izdaleka;
senko, što mi snove buniš -
ja ću ti se osvetiti!
Ja ću usesti u crni Vlak
ma me života stalo,
i proleteću kroz mrak u Mrak.
I iz kraja, gde zraka nikad nije palo,
koji je večna pećina,
oplešću bič od Mraka i Studi
i njime ću te biti po grudi
i po golim plećima.
I krv će te tvoja obliti
i pod noge ćeš mi pasti.
I onda ću te obviti
u peškir, tkan
od Sramote i Strasti...
I proći će dan,
i proći će noć...
Tvoje će te sestre
hladnom vodom politi
u prvo praskozorje,
da dođeš k sebi.
I...
I...
u plaču ćeš me moliti
da odem dalje, dalje, dalje.
Nećeš me tada molitvom kleti
crna senko. I nećeš nikad više
moje ljubavi hteti, moje ljubavi hteti...
|