Oproštaj (Jovan Grčić Milenko)
| Oproštaj Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Pa dosta nek je, pesmice moje!
U duši mojoj proleće mlado
Verno je kaz’lo prirodne boje.
Ushitom živim pev’o sam sliku
Što mi je negda u Fruškoj sjala;
Pev’o sam zrake proletnje duše,
Koja me i sad tešiti stala.
O, lepa Fruško, proleća sejko!
Ti si mi, ti si pred okom bila
Kad mis’o laka, kad mis’o vedra
Naumi spevu da pusti krila.
Oblake zlatne, detinjsko cveće,
Spomen je ređ’o tiho i tajno;
A ja sam pušt’o pesmu, nek sleće
U doba ono, premilo, sjajno!
Pa zdravo da si, proleće mlado!
Osvetli spȇvak u pevca tvoga!
Poželi s njime da skoro pevne
Proletnju pesmu naroda svoga!
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 198
|