Opet to ali drukčije

Razbole se bolani Jovane
Na postelji za devet godina,
Pod prstenom čeka ga devojka,
Čekala ga za devet godina.
Kad nastala godina deseta,
Preprosi je Šestokriloviću.
Putak pade Šestokrilovića
Ispred dvora bolana Jovana.
Al' besedi gospođa devojka:
„Gospodaru, Šestokriloviću,
„Pusti mene u Jovine dvore,
„Da zaištem blagoslov od Jove,
„Jova mi je moja sreća prva!“
Kad ušeta u dvorove bele,
Bolan Jovan na postelji leži,
A majka mu sedi čelo glave.
Usta majka, a sede devojka.
Odroni se suza od obraza,
Pade Jovi na bolana lica.
Kad se Jova trže oda sanka
I kad vide lepotu devojku,
On govori ostareloj majci:
„Idi, majko, na gornje čardake,
„Pa donesi burmu pozlaćenu,
Što kovala tri kovača mlada,
„Jedan kuje, drugi pozlaćuje,
„Treći meće biser i kamenje,
„Kad se seti bolana Jovana,
„Neka mete na desnicu ruku,
„I donesi svilena pojasa,
„Kad se seti bolana Jovana,
„Neka veže oko srca svoga.
Tek izusti, pa dušicu pusti.
Kad je vid’la lepota devojka,
Trže nože od svilna pojasa,
Pa udara sebe u srdašce:
„Di mi truhli bolani Jovane,
„Neka truhli moje srce s njime.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 16-17.