Muha
| ←Dve žabe | Muha Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Dva miša→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Muha upadne u lonac s masnom čorbom. Tu se zdravo nahrani. Hoteći potom da iziđe, ne može, jer joj ugreznu noge. Počne mahaši s krili, pomoče se i krila. Koliko se većma ona koprca da se izvuče, sve to većma vidi da tone. Tada počne sama sebi govoriti: „ Ala sam, jadna, nesrećna na ovome svetu! Kad sam se najbolje u životu najela, napila, okupala i nasladila, baš li onda moram poginuti!”
Živo izobraženije slastoljubivih ljudi! Kako im se mučno rastati od svojih slasti! Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju. Kad pomisle šta ga im je vina u podrumu, pune klete meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što jošt neizedeni ostaju! Ko to živ pregoreti može! Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam, kome na interes! Sve li to mora ostati? O svetu! Taka li je na tebi pravica! Baš li onda moram skončati se kad najbolje mogah poživljeti? Lekare zovite! Plaćajte nek se po svih crkva bdenija i molitve tvore! Bog i sveci za novce čudesa čine! Što ću na drugi svet, gdi niti se jede ni pije?
I tako odveć slastima predat čovek rad bi kao Metusal živiti, samo da se više nasladi. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi rad živiš samo da se hrani i goji. „Bogatstvo ašče tečet, ne prilagajte srca. Blažen je samo oni bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju od tebe iskati! A što si sabrao, komu budet? Ostaće deci? Sinu glupomu ne pomošt bogatstva, ašče ne kupit mudrosti izrjadstva.” Bogata si sina ostavio kad si ga razumna i dobra ostavio.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|