Marko prosi Moravku devojku

Marko prosi Moravku devojku
Marko prosi, a majka mu ne da:
„Ne pros’ sinko Moravku devojku
Moravke su vrlo glavoboljne
Od glave boluju, od srca umiru
A u tebe žito položito
Ko će sinko tebe da ga požnje?”
Marko ne hte majku da posluša
Tek isprosi Moravku devojku
Isprosi ju i dovede ju.
Kad je stiglo žito za žnjevanje
Tad odoše žito da požnjeju,
Marko požnje: dvesta i dva snopa,
A Moravka: trista i tri snopa.
Kad su stali žito da povežu,
Marko sveza dvesta i dva snopa,
A Moravka: trista i tri snopa.
Pa sedoše vina da s’ napiju,
Marko popi: dvesta i dve čaše,
A Moravka: trista i tri čaše;
Marko ne zna gde mu glava stoji,
A Moravka sitan vezak veze,
Vezak veze, tanku pesmu peva,
Pa u pesmi Marka pozivaše:
„Dig’ se Marko zaj’dno da pevamo.”

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Lenka žena Vase Stankovića, pisara opštinskog, iz sela Šarkamena.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 23., str. 28.