Mandalina konj’ vodila,
Nad Dunaj ga nadvodila,
Sama sebi govorila:
„Mili Bože, ljepa ti sam,
Još da su mi crne oči, 5
Kakve su mi plave kose,
Sve bi gerge premamila,
Sama cara od carice,
I turskoga alajbega”.
Alajbeže konja veže, 10
Za karamfil djevojački,
Alajbegu konj uteče,
Kroz šenicu nežnjevenu,
I junake neženjene,
I livade nekošene, 15
I djevojke neprošene:
„Drž’ djevojko konja moga,
Pa ćeš biti snaha moja”. -
„Kako b’ bila snaha tvoja,
Kad ja ne znam braca tvoga”? 20
„Lako j’ moga braca znati,
U mog braca troje perje:
Jedno pero žarko sunce;
Drugo pero sjaj-mjeseče;
Treće pero tija kiša. 25
Koje pero žarko sunce,
Ono j’ dobro za sirote;
Koje pero sjaj-mjeseče,
Ono j’ dobro za putnika,
Za putnika, za vojnika, 30
Za carskoga službenika;
Koje pero tiha kiša,
Ono j’ dobro za šenicu,
Aj, šenica za pogaču,
Aj, pogača za djevojke, 35
Aj, djevojke za junake,
A junaci za vojnike,
Vojnici su za gospodu,
Pravica je caru mila,
A Bogu je još milija”. 40
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 89-90.
