Magle
Magle
Na vrhu Magle se legu,
a dole, po gradskim ulicama
sve su uvili u srebro zraci jeseni pozne.
Jedna se mlada žena
na jednom raskršću smeje:
- Oh ljudi, Sunce greje
i peva pesmu strasti.
Zar ne vidite crvene, plamene boje?
Zar ne čujete drhtave zvuke?
I igra u zraku i širi ruke
i kliče:
- Evo vam raskošno telo moje!
I žene, što sede, strasno pevaju:
- Mi smo opet mlade i bele i vruće,
a nestajanje i čeznuće
tek će sutra početi,
ili...
Oh Sunce, Sunce!
Zašto u tvome zraku dah svete strasti leće,
kada nas niko neće?...
I zborovi sedih žena kleče
i pevaju beskrajne litanije.
A devojke, još u pupoljku, mlade,
koje će valjda sutra tek biti zrele,
sa nekom žutom žudnjom u oku
gledaju laste koje se sele.
Srebri se grad u zracima jeseni pozne.
|