Krvni mir/18
| ◄ VII ПОЈАВА | VIII POJAVA | I ПОЈАВА ► |
VIII POJAVA
BOŠKO i pređ.
BOŠKO (ulazi natmuren): Dobro jutro!
SVI: Dobra ti sreća! (Pomiču se.) Evo sjedi.
BOŠKO (sjedne i udari rukom po stolu): Vina!
PRVO: Evo vina. (Toči mu iz boce.)
BOŠKO (pije, pa maloo dahne): Daj još!
PRVO: Evo. (Toči.)
BOŠKO (opet pije): Malo ... malo mi je i ovo... Dajte mi čitavu bačvu da pijem.
DRUGO: Ih, brate, što si se rasušio.
BOŠKO: Rasušio sam se jakako. (Opet pije.) Čini mi se, da popijem sto oka, ne bi mi pomogio.
DRUGO: A što? Zar si dertli?
BOŠKO: Nisam dertli, nego sam ljutit k’o ris. Sad bi’ da se pobijem sa čitavijem svijetom.
DRUGO (odmiče se od njega): A ja... volim da sam podalje od boja ...
PRVO (namigne Bošku): Pa oni tvoji mire se sa Stevanovijem.
BOŠKO (uzdahne): Mire.
PRVO: I ti ćeš to podnijet’?
BOŠKO (razjaren skoči): Ko? Zar ja podnijet’? Bre, ko mi to još jednom spomene, puknuće mu boca o glavu.
DRUGO (izmiče se uplašeno): Ja nisam ništa govorio.
BOŠKO: Nemojte mislit’ da se neću osvetit’. Osvetiću se makar kome. Ja hoću krvi, krvi i krvi... Ubiću Stevana, Stojana, Mirka, ubiću makar koga. Jeste li čuli?
SVI (uplašeno): Jesmo.
BOŠKO: E, pa neka znadete... Nemojte samo da reknete, da sam vam slag’o ... (Pođe. Oni se razmaknu i načiniše mu put.)
DRUGO (uplašeno): On će čudo počinit’.
TREĆE: I osvetiće se žestoko!
ČETVRTO: Bogme je i on k’o Kraljević Marko.
Zavjesa pada
|